Шумадинка

сматранго едногт. неиовћрителногЂ и предразсудногљ Mhiшлћнн, и нека недозволе, да се ннджества погазе и жертвуго; ерт> иначе сиоро бш наступило време, у комћ бш се онакови заплети показали, кое су сагозне силе башљ уклонити хтеле, но кок би на оваи начинЋ сасвим7> веодолими и непобћдими постали." — Ендепандасх> бела£Ђ" вели: .. Кннзћ Калимахи труди се и настонва непрестано, да га приме за посланика при aycTpiifci!OMh двору. Шта вигае говори се, да ће онђ ићи и у ПариЗЂ, да замоли Француск1и дворг> за посредованћ кодг. аустр1искогљ кабинета, да га оваи за посланика прими. — „Осерватор-у трјестино" пишу изћ Цариграда подг. 5. МартомЂ, да су предмети и узроцн учестанв! министер!нлнг>1 засћдан1в портинв1 слћдугоћи: 1) Противи се Турска томе , да се Хат-ХумагонЂ стави у уговорЂ мира; ep-b бн се ставланћмЂ истога подђ гарант1го cbi' io сила повредила и подкопала независимоСтв Турске. 2.) Порта жели, да се питанћ о преустроенго подунавски кнншества не рћши на паризскомЂ нонгресу. него да то самЂ СултанЋ рћши. — 3.) Говори се да е Pycia захтћвала накнаду зато, што враћа Турцнма КареЂ. но да е на ово зактеванћ дошао изђ Цариграда категоричкш одговорЂ : КарсЂ или ће се натрагЂ вратити или натрагЂ отети. — Истии листђ вели да е Омер-паша одђ Султана наиболћ и благоволително примлћнЂ 6faio. ЦариградЂ 5. Марта. Банка ће се овди зацело устроити, само се незна, да ли по плану енглескомЂ или ботминдовомх>. — Енглеска воиска непрестано иде у Кр имђ . Енглези су дали направнти за свои рачунЂ 800 кола за превозЂ. — Ратно министерство наручило е у Францускои 10.000 карабилн. — Еиглеска Флота подђ управомЂ Хустона Стуарта, кренуће се до кои данв изђ Малте у црно море. — ђенералЂ Ламармора одпутовао е гоче у КримЂ. — Станћ здравлл у воисци сада е болћ, у Криму е време рђаво и снегЂ ioiuTt лежи. — бданЂ паробродЂ са справомЂ за чишћенћ Дунава, отишао е са ратнимЂ паропловомЂ „Куртатоле" у Сулинско ушће. — ГраФЂ Замоиски изђ Париза, и ђенералЂ ВивиамЂ изђ Керча дошли су овде. — СултанЂ е свое секретаре Али-Ефенд!го и НеметЂ-бен на еданпутЂ изђ службе ОДП3СТ10. О досадашнћмЂ станго Севасгополн пише „Патрн", да кадЋ бbi се оваи градЂ наново сазидао, да би уиланннћ развалина готово толико исто коштало, колико и ново зиданћ. Севастополв е у наистрогшемЂ смислу речи една гомила развалина. К ђ томе додае и то, да су Енглези и овомђ приликомЋ остали вћрни свомђ народвомћ карактеру; они купуго за скупе новце наинезнатше лредмете и стваои изћ Севастопола. и шнпш тп чл рпа... t - j j i - v cs*.. - * л ^ менЂ. P S' C I 11. ž Петробургу 8. Марта. — У последнвои сћдници геограФскогЂ друЈктва дргкао е г. ПћбоншинЂ врло занимлБиву и времену сходну беседу , односећу се на трговачкш саобраштаи Pycie са среднБомЂ А з Е омђ , БухаромЋ, Кивомђ , КокандомЂ и т. д. Kao што се чини расте у реченимЂ мћстима руска трговина, текЋ полако и

споро, премда нЂОме управлаго неустраши«и и вештн лгоди, и премда се садЂ тамо млого манћ несреће догађаго> него у пређашнн времена. ГоворникЂ е особито внимаHie и позорЂ обраћао на ту важну околностћ , да ће с.е трговачкји саобрагмтаи и ca самомЂ И ндјомћ започети? чимђ се руска трговина у среднБОи A3in , Бухари и Коканду утврди и процвета. ОдтудЂ се види , да ће се на томђ полго скорнмЂ временомЂ наиважнш интереси Pycie и Енглеске СЂукобити и СЂударити. У Петробургу 10. Марта. — Овде се свакш часЋ очекуе долазакЂ ратни зароблћника изђ Карса; као што се чуе, стигло е већЂ у Пензу, прво одћленћ истб 1, међу коима се налазе и ађутанти ђенерала Ви.пама , ЛеакЂ и Томсонђ. Они су учинили тамо велико упечатленћ и падали су дко у очи. Сћ нЂима се врло улгодно поступа и тамошнћ жителБство примило е лгобезно и зове ifi у свое куће, гди ће та господа иматн прилике, да руски народнии животђ изђ ближе иознаду; они ће онда по свои прилицн млоге доондашнћ предразсуде одбацити.—• Ови зароблћници ће се кренути наскоро у Москву, а затимђ и у ПетробургЂ. — И зђ Петробурга нвлшо, да е царЂ pycKiK одпутовао у Финландјго. бдне немачке новине двлнго далћ, да е ово путованћ, премда одавно намћреио, ипакЋ садЂ изненада дошло. и да има гу цћлв , да се царЂ лично увћри о тамошнБИМЂ воиничкимђ одношаима, о коима се при военимЂ савћтима у Петробургу hie до споразумлћна доћи могло. В Москви 15. Фебруара- — Официри и воиницбј црноморске Флоте дочекани су на свомђ путу у ПетробургЂ у свима варошима рускогЂ царства сђ одушевленћмЂ. У Москви дао е трговачкЈи клубЂ за честБ оФицира флоте едну сапну частг>, на KoioH е трговацЂ КокоревЋ изroBOpio слћдугоћу занимлБиву и знамениту беседу. „При свимђ овммђ торжествама и частима, кое се у Москвн славе за честБ храбри морски воиника, неотично порађа се Mticao, да e руска сила редко кадЋ напредовала у постепеномЂ pasBianro, него да е ово разBiflHt, слћдовало наеданпутЂ и у скоку. А ови скокови, ако ш тако назвати сиемЂ, бивали су свакадЋ у време наше несреће. Ми се тада тесно прилгобимо узЂ наше цареве — мм се сћ нвима савршено сћдиннвамо. У доба наше несреће одкрпо се у нама нова своиства, ми се узвБ1Симо надЂ обичнммЂ домашаечЋ и кругомЂ наши способностш, и ми ce онда текЂ добро познамо. Иу томе лежи права сила Pycie. На што су смћрали сви ратови Pycie? To су била искушенн, uoe е божји промисао срцу Руса налагао, то су бмли гласови, кои су на све насЂ управлћнн бнли, гласови на кое се са ceiro страна одзнвђ чуо. Сви Mbi лгобич« «r /"*) О 1 * О ЈГ* !"■ ТГ "t"—' (I « V ■ - * f — f-\ t\ fi — ш /Ч w* rv <Г * ХТ iuu •- Jr v i «"5 uaumu oa пги Да uupmuu ri ita/«,i> \sj те речи оствареие, онда е ратЂ престао, и сћни погинувши повторавале су намЋ у миру непрестано : лгобите Pyciro као што смо е мн лгобилн! Не вели узалудЂ пословица већЂ више одћ 500 гогина: Несрећа избавиће ме изђ неволћ! To е света истина. ЗарЂ нзсђ ше несрећа кодђ Нарве и Москве избавила, као и старе наше бћде, кое су нзсђ подигле на степенЂ, кои ми нзшомђ силомћ треба да заузмемо? Ј оштђ никадЋ нјв нас -ћ нашљ вћрнии сагозникЂ: „руска