Шумадинка

Ш 190 Ш

ПОЛИТИЧНУИ ПРЕГЛЕДЂ. „Пресса" доноси намЋ слћдугоћји лводпми чданакт>: Оно тпто cv изт> Париза позваии Праиску да и она уч аствуе у конФеренфлма, преокренуло е рћшително те" ча и ствари не само источногђ пмтанн, него целе европе политике. Таи догађаи, кои е одђ наивеће политичке ваЈКности прешао е готово и неприиУ.енн. Премда су и енглеске и Ф ранцуске новиие таи догађаи безт, особите свое позорности пропустиле, ипакљ меможе нико одрећи, да е заклНЈченћ мира бнло тек Ћ онда осигурано, кадљ е гроФЂ ВалевскЈи берлинсши кабинетљ на конФерен^е позвао и кадЂ е Праиска истми позивђ примила. 0v ,a после тогђ позива седт е МантаиФелЂ и гроФЂ ХацфелдЂ упаризкимЂ конФеренцјнма. Ко е то пре 5. недела могао мислити, онда, кадЂ су Праиску Француске и енпеске званичне и незваничне новине (збоп, тога што е нћна политика за време рата Русш била наклонћна) изђ сабора велики сила изклгочивале. Ко е могао мислити да една држава, кои е за време докђ су се друге изђ петнм д{ила упинале да непр!ателн савладам , мирно седила, и сада у рћшителномЂ тренутку исте онакве ползе има, на кое само ратЂ водеће силе право имати смеду? Ко бн напослћдку пре краткогЂ времена могао казати да ће Праиска на истомт, степену са другимЂ силама стоити иу овнмђ сада догађаима еднакЂ упливЂ имати? О чему су наиболБи политици сумнали , то се заиста догодило. и по томе вредно е таквомЂ обртаго политике у темелв завирнти. Подђ изговоромЂ да Праиска подпиine уговорЂ одђ 1841. год. сћли су заступници те велике нћмачке силе за асталЂ конФеренцт у Паризу. Али таи изговорЂ неможе задоволћити онога, кои дублћ о данашнвои ствари мигли. Онђ и неотично сваћа и пронађе важно значенћ овогђ догађан и испитуе дублћ и удалћнје нћгове основе. Позивђ на Праиску, да участвуе у конФеренц'шма неће му се чинити онда единствено као неши мирЂ олакшавамћји међудогађаи у источномђ пв1танго, него као почетакЂ нове мреже политичкогђ уплива у Европи . а може бмти као почетакЂ и новм савеза. Ми се нисмо дали никадЂ варати и заслепити одђ обштегЂ увераванн, како е енглеско-Француск^и сзгозђ тврдЂ и неразрћшимЂ: ерЂ mw смо добро знали . да при свимђ званичнимЂ хвалама, при свомђ увараванго npiaтелБСтва и при свнмђ узаамннмЂ учтивостииа и изавим а наклоности овн народа ипактз никадЂ ЕнглезЂ ФранЧУ 3 У, а исто тако ни ФранцузЂ Енглезу у срцу Mio бмТи неможе. Mw се дакле нетребамо ни наиманћ чудити. 111X0 енглеска пресса (енглески листови) садЂ до Бога внче на свога сагозника, што га осуђуе као издаиника, и што прориче , да ће сзгозђ западнн сила нраткога века 0wt h . Псточнни оваи ратЂ бно е за вештоп. и даР овитогђ цара ФранцускогЂ свакадЂ средство за сасвимЂ ЛРуге цћли, него што су енглеске, НрЂ чимђ е онђ по сведо'по предЂ ЕвропомЂ надмоћје и претежностБ ФранV когђ оружјд, и чимђ се удовлетворило народномЂпоносу и славолгобјго ФранцускогЂ народа. одма су морали •'нтике тилћршскогЂ и лондонскогђ кабинета раздвоиТис е, и свака своимђ правцемЂ поћи. Енглеска е на истоф имала велике матер1нлне интересе и цћли, напротивЂ Р^нцуска имала е само чисто моралне цћли. Ове су °Ралне цћлп осваннћмЂ малаковеке куле постигнуте , и

зато меће Француска свои мачЂ у корице, сђ тврдомЂ намћромЂ, да мирЂ заклгочи. Енглеска е на паризке конФеренцје послала свое пуномоћнике сасвимЂ преко волћ и сђ незадоволЂнммЂ срцемЂ, и садЂ у очи мира има доиста подпуно право, шго вели , да е она издана и преварена, ерЂ се енглескимЂ интересима me готово на наиуДОВ.^СТиОриЛО« ПетробуршкомЂ кабкнету припада та слава и заслуга, што е онђ оваи дубоко шшђ сакривенни раздорЂ назирао и провидш , но нарочито томе може се приписати. што е Pycia тако наеданпутЂ пристала на онаква уc.iofiia мира, кои е она донде тако постоано одбацивала, као неслажућа се сђ нћномЂ чести и достоинствомћ. Псто тако могли су сви они, кои су таинствене преговоре конФеренц|'н пазлБивимЂ окомђ пратили , одма после првм сћдница примћтити, да се Pycia Францускои знатно приближила. а напротивЂ да е положаи енглески пуномоћника млого незгодш'и и неповолпши гшстаао. ГроФЂ ОрловЂ и ГроФЂ Ba.ieBCniii одма су се у свмма точкама сагласили и врло лако споразумели, а напротивЂ се гласало, да се лордЂ К.ларендонЂ на свашта теже скланно. П то е већЂ у тако великомЂ степену терано, да е еданЂ napncKifi дипломат-t осамЂ дана после започетм конФе. ренфдлнм сћдница рекао , да бм мирЂ већг. заклгоченЂ бмо . кадЂ бм га сама Француска и Pycia заклгочавале. Одкуда долази дакле ово приближаванћ, кое е гроФЂ Орловђ TbiMe посведочш. што е онђ првни бно, кои е у Tn.vl.pie дошао, да цару Наполеону честита рођенћ царевића? То е единствено дћло државне мудрости цара Наполеона, кои е све користи енглескогЂ сагоза изцрцш, и кои садЂ нове пробитачше савезе тражи ; то е такође и дћло петробуршке политике : KoioK е ако за тимђ стало, да Француску, прву воиничку државу, у Koiofi Ј ошђ има засадЂ понаивише осваителнм тежнл, ка свого страну превуче и одђ Енглеске одцепи. Но после Енглеске нема за Француску природшегЂ сагозника него Pycia, ерЂ у сагозу сђ РусшмЂ поништава (неутралише) Француска сву важностЂ среднћ Европе. и осигурана е одђ нападан среднћ Европе на Раину. Природно е дакле бмло, да су Француска и Pycifl, кое су државе на конФеренфнма у манвини бмле, свого важноств подкрепити морале, ако су хтеле продрети са политикомђ, Koiofi су се одма на првои сћдници Енглеска и AycTpia протнвиле. Зато е гроФЂ ОрловЂ одма првога дана предложш, да се Праиска на конФеренц!е позове, кое е предложенћ доцнјв и одђ гроФа ВалевскогЂ усвоено и наипосле подђ видомђ уговора одђ 1841. године и одђ осталм на конФеренц!ама участвугоћи сила одобрено. И садЂ дакле седе праиски иуномоћници у конФеренгинлнои сали у Паризу и рћшаваго у друштву и споразумленго са ФранцускомЂ и РусЈомЂ велико дћло мира После заклгоченн мира, кздђ Француска у сагозу сћ PycioMh будућа европска питанл претресала буде, текЂ онда показаће се подпуно и у целомЂ пространству сво значенћ овогђ приближавана, кое е слћдовало између сћверногЂ и западногЂ цара, и коегЂ е приближенн природно слћдство бнло увлаченћ Праиске у ш,иове иитересе; по томе е врло вћролтно, да ће после заклгочена мира настати чнтава поворка новм занлета. коихђ се