Шумадинка

сти одпоздравили су ову здравицу врло весело. - Овде се говори . да оне трупе воИске, кое се изћ истока крећа ie буду, неће се само у Марселго и Тулону , него и у Портвандру и другимЂ пристаништама извести. Таки при извоженго визитира ће доктори све регементе , да небм какву'болеств у Француску пренеле. Велик1и прегледЂ вписке — тако названа воиничка смотра мира - држант, е у Паризу 20. Марта на Марсовомљ полго. Наилелше пролећно време бмпше тога дана и намамило е стотинама хилада гледаоца. Брои воиника. скуплћни на Марсовомг. полго, износјо 60—65.000 момака. „Пеи" вели, да ни изђ Л1она, нити изт> Булонн Hie воиске дошло на ту смотру. Разна одћленн воиске, кол су у томђ прегледу участвовала, скупила су се око 12 сат1и на Марсовомг. полго. Чудновато е бмло, !ито при тако грднои млогкини света Hie ни наиманћ прашине бмло. а то е збогт> тога, што е то место и гоче и данасЂ дко водомђ заливано, и што ни наиманћгЂ ветрића «ie бмло. И зато се сво Марсово полћ могло видити у целои cBoiofi дивоти и красоти. МаршалЂ МананЂ , кои е командирао нздђ целомЂ овомђ воискомђ , дошао е на Марсово no.il. у 12 и по ca'riff. Онђ е бмо праћенЂ слинимђ штабомЂ, у коме се налазило и млого странм официра. ђенералЂ РенБОЛ£. де С. ЖанЂ д' Анжели имао е команду надЂ пћхотомЂ, а ђенералЂ де К.отћ надЂ kohi,hцомђ. У 1. сатЂ огласила е пуцнава изђ топова долазакЂ цара Наполеона НапредЂ е ишло едно одћленћ царски тћлохранитела. ЗатимЂ су слћдова.ш царски шталмаистори. ордонанц -ОФицири и воиничка пратна царева За НБима е auiio царЂ НаполеонЂ. а сђ леве принцЂ ХаинрихЂ одђ Раиса (едно немачко кнажество). ЦарЂ е Hocio уннФорму дивиз!оногђ ђенерала. За НБпмЂ е ишла снина и млогоброина свита мартала , ђенерала и други оФицира , између кои бмлху врло млоги страни. особито турски и енглески оФицири 2 а бмло е доста и аустршски, праисти и руски. Наивећма су падала у очи два Бедуина у ceoioK чудноватои hoiiihi.h , као и еданЂ ЧеркеЗЂ. за кога веле, да е Шамилу родЂ. Одђ пуномоћника налазили су се у царевои свити гроФЂ Opловђ , оба турска пуномоћника, МаркизЂ де Виламарина и лордЂ Ковлеи. Оваи последнБШ Hie имао на себи воиничку униФорму, него дворску. ГрОФЂ Орло†и нћгови прат!оци ашили су цареве конћ кое имђ е дао на расположенћ Луи НаполеонЂ. Остали пакЂ пуномоћницм гледали су воиничку смотру сђ балкона (чардака) воиничке школе. Ту бмнше и принцеза Матилда, обкружена ЦветомЂ паризки госпол. ПочемЂ е царЂ свудЂ крозЂ воиску npoamio, стао е предЂ воиничку школу , и одма затимЂ почела е воиска деФилирати. (у одћленнма npoлазити) Ово деФилиранћ транло е одђ 1% до 3% сата П0 по Дне. КадЂ годб е кое одћленћ испредЂ цара пролазило, загрмила е вика : „Да живи парЂ." АУСТР1П. ,9 Бечу 23. Марта "|\/Т ма инисте рство трговине припослало е представллчим ма царскогЂ друштва за гвоздене путове поднешене 7 Р°екте за саединенћ лин!е гвозденм путова на десДунавскомЂ брегу. Министерство е у главноме одо-

брило речене проекте, tžiko , да се ово предузеће мозке већЂ као стварв известна н свршена узети и да ће коначно одобренћ наскоро слћдовати. Слћдугоће су лин1е одобрене : l .j Одђ Будима преко КанБизке до Пелчаха. 2., Одђ Беча преко Еденбурга у Печуи. 3., Одђ Haii-Сона преко Столногђ Београда у Мохач7з и Печуи. 4., Одђ Печуа преко Мохача у ОсКкђ. 5., Одђ Осћка до Земуна. Овомђ се друштву гарантираго за ово предузеће ћ 3 / 10 на сто, а и за све машине и справе платиће то друштво само половину ђумрука. Далћ има ово друштво претезднје право на све гвоздене путове, кои бм се између Дунава, гожногђ гвозденогЂ пута и рћке Драве као нугкдни показали, и ако 6fci се какво друштво нвило, да у овомђ простору кака†гвозденми ny тђ начини, то се неће oдобрити, ако се речено друштво за три месеца изнсни, да ће грађенћ реченогЂ пута само на себе примити. НужданЂ за ово предузеће капиталЂ износи 100,000.000 Фор. ср. одђ кое ће суме 60,000.000 Фор. поделћно бмти на акфе одђ 200 Фор. ср. а за 40000.000 учиннће се заимђ. Одђ акфн примиће на себе : Паризки капиталисте 16,000.000 Фор. ср.; акцјонери аустрЈискогЂ друштва државнБ! гвозденм путова такође 16.000.000; бечке трговачке куће 6,000.000, а осталм 22 000. 000 примиће на себе приватни лгоди; скупа дакле 60,000.000 Фор. ср. Ове лише гвозденм путова добмће у толико већу вагкностБ, што е продуженћ истм одђ Београда до Цариграда готово свршена стварБ , и што сђ друге стране лишл одђ Беча преко Линца у МинхенЂ ланацЂ велике среднБо-европске лин1 - е гвозденм путова допунава. Ови маџарски гвозденм путови пролазе кроЗЂ наилепше, наиплод !пе и наиобразованје части овогђ кралћвства; и еамЋ 6ti унутрашнБЈи саобраштаи ci> Тр1 'естомЂ и БечомЂ исплаћивао оваи гвозденми путЂ , а велика преносна трговина изђ истока у ПарпЗЂ доносила 6w ioШЂ млого већу добитБ, и учинила бм ову .liiiiiio наипробитачн!омЂ лин Ј омђ у Европи ВЛШКА М ШОЛДАВШ. „Обште Новине " доноее слћдугоћји чланакЂ: Изђ историчнм акта налазимо мм да е Влашка у 14, и 15, а Молдав|'л у 16 столећу владу онда надмоћнм турски султана признала; но да е особитммЂ уговорима, кои су одђ то доба више пута торжествено потврђивани, Порта Hi>ioBy народностБ и унутрашнК независимо правителство до наиновЈегЂ времена у своимђ хатишериФима признавала и емствовала. И ова садашна права Влашке основапа су на преговорима између султана Муамеда II. и кннза Влада V. Тако е одђ прилике и сђ МолдавгомЂ догодило се. После учинћногЂ трактата 1513. год. измеђ^ Порте и молдавскогт, книза Богдана , изишао е еданЂ хатишериФЂ 1666. г. по комђ се Молдавја устроила. Изђ obm историчнм навода види се, да су Влашка и МолдавЈл непре-