Шумадинка

У Лондопу 29. Марта. „Морнин-востг." опровргава гиаеЂ. као да е адмиралљ Лјонљ опредћленљ за енглескогљ посланика у Цариграду на место лорда СтратФорда де РедклиФа ; оваи ће остати и у будуће посланикљ, а онаи ће задржати команду Флоте енглеске у средиземномћ мору. У Лопдону 27, Марта. — Великш прегледљ Флоте енглеске у П ортсмуту одложенЂ е. као што се чуе, до 12 Априла тек. год. — Праискји посланикЋ при енглескомљ двору одпутова<< е са CBoioMi> госпојомћ у Торкеи у Девонширу (еднои енглескои области), гди ће се 14 дана бавити. — Изг. Ирске долазе непрестане туЈкбе, да изселнванћ у Америку опегљ ако ма преотима, при свемљ томђ, iuto партаа Кновнотингска у Америки Католике свакодко гони. — Лађе „Тартар-b" и „Диперагг.," кое су изаслане бмле, да потраже изгублћну лађз' „ПациФикг." вратиле се катраг-b. ненашавши ни трага ни гласа о изгублћномЋ пароброду. Г Р Ч К А. У Атини 23. Марта. Францускш посланикљ предао е нћг. вел. кралго едно писмо, коимг. се лвла рођенћ Францускогљ царевића. Грчк1и посланикг. у Лондону r. Трикупи, добмо е налогт. да отиде у Паризт. ради честитанн. — Овде се говори, да ће кралв отићи на лето у какво немачко купатило. 110ЛИТИЧНБ1И НРЕГЛЕДЂ. Изћ Петробурга пишу подђ 19. Мартомг. „Шлезизише цаитз'нгу" слћдугоће: „бдан-Б изванреднми листћ „Журналг. де С. Петерсбургг>" огласЈо е престолнои вароши заклгоченћЈи гоче у Паризу мирх>. Што се ове важне вћсти тиче, то е она овде одђ cbi'io дублћ увиђагоћи лица сг. наивећомг. радости и узхићенћмг. примлћна, сг. радости велимг., коп е манћ загорчена жертвама мира, него жертвама овогг. страшнога рата, но за ове жертве налазимо мм обилвну накиаду у искуствама, коа смо у овомг> рату добили, у науки, кого намг. е дао, у благотворном-b самопознаванго, кое е одтудг> произишло, и у озбилвномг> теженго ceiro насг>, да путемг> мира све оно поправимо, што смо у дугоме миру пре овога рата пропустили. Што се матер!нлнм жертвш овога мира тиче, то е, премда намт. слогг. уговора шштт> у поединостима и целомг> свомг. про(транству познатг. Hie. ипакг. ева прилика, да ове не прелазе ону границу, кон е у aj'CTpificKHMT. предлозима поставлћна. Pycia се одриче да не кажемо за вечнта, него за врло дуга времена дке ратне Флоте на црноме мору; она се може бмти одриче и тогг. права да аландске острове напово утврди. А дал' да рачунамо и упливг. на Турску и на подунавска кннжества такође кг> матерјилнммг. жертвама'? Мм велимо, да нетреба; ерг. оваи бм упливг> само онда могао имати праве важностиЈ кадг> бм Pycia имала освалтелне планове, и кадг. бм она ове планове силомг. opy^ia извршити рћшила се. Но веће су идеалне жертве. Pycia е иоказала, да е у рату противг> обадве заиадне морске силе c.iađia, да е Pycin оваи ратЋ сг> великимг> жертвама водила, и да бм ioimij

веће жертве прннети морала, да ra е и далћ нродужила; г Гурска ће одсадг> према Русји млого беабкднЈа бмти; а православни христјини на истоку неће можда више ci, толикимг> ноузданћмг. гледати на правовћрногг« цара. Но нема нигди губитка безг> какове користи. Ако e Pycia и поб1>ђена, то е она ипакг. свого одпорну снагу саино посведочила. Нћни су се непр!ател1>и само на незнатнБ1мг> комадима руске области утврдити и одржати могли; на свбјмб готово точкама nie имг> испало за ру. комг>, ни да се при свои пространости морски обала на суво извезу, освоенћ гогкне странеСевастополн стало ifi e грднм HiepTsifi у новцу и лгодима, у унутрашностБ землћ нису никадг. ни продрли, и наипосле, оваи ifi е ратг> ако умир10, више него и еамо Pyciro, ерг> иначе небм заиадне силе, особито при противлћнго а одвратности Енглесске, на oeafi и овакавг. мирг. ни пристале; а и по самоме разуму морао имг> се оваи ратг. пре досадити него Руcifi, почемг. Pycia не дае освоителго каквомг> никакавЋ изгледг. на плћнг>, кои 6bi ra намамш или кои 6bi му ратне жертве накнадити могао Pycia истина губи сво>о црноморску- Фиоту, али она може садг. и др\ Г гу половину морскогг> буцета обратити на подизанћ балтиске (источно-морске) Флоте. PyciH губи свои упливг> на Турску. али Султанг. ће може 6 б 1 ти наскоро тражити заштиту и помоћБ одг> толерантногг. цара рускогг>, кадг> му (Султану) дод!н и опасно постаие прјателБство и претерана ревностБ западнБ! сила. Pycia се може 6 б 1 ти обећала, да аландска острова више неутврђуе, али нанротивг> тога подижу се на западноК обали Финланд!е нови градови, кои Шведскои и сг> мора и са сува грозе, и као што се свагда некимЂ затезан1 .мБ приступало кх. утврђенго аландскн острова, исто е тако Бомарсундг. и Киибурнг> показао, да овакве сасвимг> одвоене точке немогу одол1.ти сили стране снажне Флоте : напротивт. сувозед1ни, макарх. на брзу руку и за време утврђени градови, кои су снабдћвени ci> доволБнммг> одбраннтелнБ1мг> средствама. ставлнго нападнммг> воискама неодолиме препоне на иутг>. Pycia е ратом -Б а не миромг>, изгубила свое тврдинћ на черкезкои обали; она ће ifi смети наново сазидати, и судбина планински народа, коима н!е дата никаква гаранTiH, сасвимБ е у рукама рускимБ. Pvcia е неку свого привидну важностБ изгубила, кого су iofi придавали неки несмБ1слени пр ;ателБи; али она одг> CBoifi истинитм, стари и природнБ1 алјннцја (савеза) Hie ништа изгубила. и шта више има изгледг> на нове савезе, кои ће нћне интересе силно подпомоћи. Pycia е за време овогг> рата свои положаи у Азш несравнено више поболшала и унапредила, она е тамо грдне предћле своме царству приспоила, простране землћ на утоку рћке Амура (на хинескои границм) предћле, коихг> притлжанћ сћверо-источну A3iro СБ обадвема частима света у сагозг> доводи; pycKiii е упливг> у Hepsin надмоћанг> и Pycia е Гангесу (источнои Инд!и) ближа, него икадг>. Pvcia ће може бмти морати пристати на неко „преиначенћ и разправу" rp a ' ница CBoifi у БесарабЈи, и то е она точва, кон ће народну чувствителностБ и поносб можда наКвећма вређати; но mbi мб 1 слимо, да та жертва неће бмти велика : према интересима и будућности царства то е само една незнатна маленкоств.