Шумадинка

Ш 222

Францускш листћ "Сћклљ" претреса данас-Б важно дитанћ, какво ће поиоженћ Шведска, оваи тако близкш „стеснћнми сусћдЋ Pycie поеле овогг. икра заузети. „ПоCrl e крвави и често очадтелнм боева, оставлћна одљ француске, Енглеске и Нћмачке, усаилћна у своЈои слабости и лишена cboi K наилепши провинцјн, подчинила се наипосле Шведска морално рускомт, нрму, сносила е трцелћиво нападана и грозеће приближаванћ Pycie, да би само обстати и политично живити могла. Наилосле изтргла се она изђ силни наруч а свога користолгобивогг. заштитителн и покровителн и бацила се уговоромт> одђ Декембра мес. 1855. подђ заклонЂ и обрану Француске и Енглеске. Шведска се онда зацело nie надала тако брзомђ заклгоченго мира, и садЂ се порађа пмтанћ. каквми ће одсадЂ Шведска положаи заузети, положаи, кои ће на свакш нзчинђ бмти врло тугалвивЂ и незгоданЂ. врг> нзвћстно е, да ће садЂ Pycin свои губитакЂ и ограниченћ у црномЂ мору гледати да изравна са удвоенммв развиткомЂ и увећанћмЂ силе на сћверу т. е. на источномђ мору. ШведЂ ЛаленштетЂ, кои е положеић и станћ Скандинав1е (сћвернм дргкава Шведске и Hopeerie) у свомђ изредномЂ дћлу: „Скандинавја нћна страованн и нћне надежде" доволт .но обиснјо, наводи у истомђ дћлу, да е великш кнлзђ К .онстантинЂ приликомЂ едне посћте у Кронштату рекао полковнику Пнхелштаину, бнвшемЂ команданту артилћрЈискомЂ у Севастополго, слћдугоће рћчи : ,Што смо у црномЂ мору и.згубиди, то морамо у источномђ опетЂ наново задобити; наше Флоте моћиће се овде концентрирати. (сасредоточити) и усавршенствовати свб 1 мђ новејмђ изобрКтен1нма у морскоме рату." Ако великји книзђ КонстантинЂ башЂ и нје изустт ове р1.чи. то су оне ипакЂ првми и истинитми изразЂ намћра Pycie. Pycia предвиђагоћи, да ће Европа кадЂ тадЂ одвећЂ великомЂ растенго и развЈанго нћне силе у источномђ мору запреке полагати, предузела е предварителне мћре, и починћ садЋ и у Архангелу силну Флоту подизати. тако, да ће наскоро Шведска сђ две етране пренрилћна и стеснћна 6б1ти . Француска и Енглеска узеле Су до душе Шведску подђ cboio заштиту, али Француека е далеко. и по томе остае, да сама Енглеска ШведСК У заклана, и мм збогЂ тога можемо сасвимЂ спокоини бмти, ерЂ као што енглески листови нвллго, Енглеска неће °"У силну Флоту, надЂ кошмђ ће се 5. Априла држати ве•>ик1и прегледЂ, обезоружавати. Али далће тако велике морске силе, као што су Енглеска и Pycia, изђ саcbmmij супротнм интереса една другу контролирати и е Днако на ратнои опрези бшти, а да се не зарате ? На г -вак1и начинЂ бмло бм CHrypnie, да се оснажена Шведска као сталанЂ зидћ и преграда између обе ове силне Државе подигне; ерЂ ће пре или после букнути између ^нглеске и Pycie ратЂ на животђ и смртћ. Да бм пакЂ т ве Дска за таи случаи доста снажна бмла. мора се она РДо присћдинити Данскои, и мора се ослонити на снаИ Незавм симу ПолЂСку. И то е доиста едно одђ Н£ц п мтанн ради одржанн мира и ради европске равнотеже. ^ ^ еч у 30. Марта —• 27. Марта држана е у Паризу на' °''^ ПИ1 ^ а чонференцјн. ОдтудЂ. што e сутраданЂ давапо</ Т ' ,и ^Р' ама снина вечернл забава, заклгочуе се, да су заба° ВИ КОНФе Р ен Ч' н ве ћЂ окончани и да ће та вечернн м Ва бмт и по свои прилицм торжествено праштанћ

пуномоћника. Глаеа се, да ће ратиФикацј« уговора мира пре свршити се, него iuto се мислило и да ће изменаванћ ратиФикац|'е већЂ за неколико дана слћдовати. У Бечу 29. Марта. По еднои телграФСкои депеши изђ Лоидона одђ 27. Марта потврђуе „МорнингЂ П остђ" да ће Pycia и Турска у црноме мору само по 10 ратнм лађа смети држати. Но Турска имаће право, да око Цариграда, у марморскомЂ и средиземномЂ мору обдржава велику Флоту. —■ Pycia е пристала на то, даприми енглеске конзуле у своа црпоморска пристаништа. — ЛорДЂ КларендонЂ стићиће за десетЂ дана у Л ондонђ. — „Таимс "-овЂ дописателБ изђ Париза вели: Н сама недавно напоменуо, да се овде у Паризу говори и о барону Брунову као о кандидату за место посланичко у Паризу. Но у вмшимђ круговима, кои о тои ствари на свакш начинЂ више знати могу, овомђ се гласу невћруе. А и самв баронЂ БруновЂ, кадЂ бм му на волби станло, волео бм вратити се у Л ондонђ на свое старо место: но онђ и овде то естЂ у двору ФранцускомЂ nie тако радо примлћнЂ. ЦарЂ НаполеонЂ изнвлгое особиту наклоноств према гроФу Орлову. Лице, кое за садЂ наивише изгледа има, да буде посланикЂ русчпи при ФранцускомЂ двору, естЂ гроФЂ КрептовићЂ. садашм>1и руск1и посланикЂ у Бриселу. ГроФЂ е КрепговићЂ зетЂ НеселродинЂ, и притомђ П олнкђ. — СадЂ се и о маршалу Ванну говори, да ће бмти Францусгии посланикЂ у Петробургу, но то е може бмти тако исто неизвестно, као и о досадашн!.имЂ наведенммЂ лицама: ерЂ маршалЂ вели, да ништа о томе незна. — А за будућегЂ ратногЂ министера назначаваго неки маршала Канробера а неки маршала Боскеа. У Бечу 31. Марта. Да ли ће конФереш .тде и после свршене ратиФикафе уговора мира сћднице свое и далћ п Р<»ДУ>кити или не ? О вкшђ пмтанћмЂ забавлн се садЂ инострана преса , и у томе нанлазимо на наиразличитЈн mhlihih. „ЕндепандансЂ белжт^" вели, да ће се савћтована по свои прилицм и далћ продужити , ако и не подђ именомЂ кстнгреса, већЂ подђ именомЂ комис!оналнн савћтованн, у коима ће m номоћницм другогЂ реда дћиствовати. Мм смо већЂ вмше пута казали, како су неосиована саобштенн неки енглезски листова. по коима е и итал ско питанћ претресано на конФеренцјнма. То наше мнћHie потврђуе и паризскш дописателт. „Ле нора", наводећи, да су се енглескш и сардинскш пуномоћницм истина изђ петнм жила трудили, да и италско пмганћ до речи дође и да се претреее, па да е и само полбско пнтанћ наговешћено; но остали пуномоћницБ! бнли cv томе сасвимђ противни. То исто потврђуе давасЂ и еданЂ паризскш дописателБ „Келнише цаитунга." — „Ле норЂ" е 28. Марта првми путЂ у Паризу поhbi'o се. Сви листови доносе намЂ маниФестЂ цара рускогђ о миру. „Патри" пропраћа таи знаменитБШ документЂ са своимђ некимЂ посматранима. О нђ вели: „Мм не 6 б 1 имали право, кадЂ бм се у смотренго рускогђ маниФе^-та упустили у спорно претресанћ. Таи маниФестЂ nie правлћнЂ за Европу него за Pyciro. Францускји народЂ има млого чувства за народна осећанн, па зато онђ то понн и предпоставла и кодђ други народа. М бј знамо зашто е ратЂ започетЂ, како е вођенЂ и како е окончанЂ; мн имамо подпуногЂ основа, да будемо задоволБни сђ миромЂ, кои 6 садЂ заклгоченЂ. А то е за насЂ и за Европу доста."

Течаи новаца : Дукати : Цванцигери : 103%.

4. Фор. 44 кр. за банке.