Шумадинка

У Б ® о г р а д у 18. А п р и и а 18 5 6

ШУИАДИНКД ЛИСТЂ ЗА вдшжофт« ишжвж т

З^чредникЂ н издавателв ^гобомирЋ ss. НенадовиКљ.

ТЕЧ.

Ован лнстт> из.1ази на табаку Вторникомт. и Петком -Б. Цћна му е за три мћсеца 5, а за no.ia годиое io. цванц. За or.iace n.iaha се одт. врсте 5 краиц. за трнпутв.

Л- з«-

донесемт. момћ отцу кошулћ и друге потребе; нађемт. PJKOBIIICII ПРОТК MATie НКИЖДОВИћА. «<> ГЂ отца у соби на су-капш. ту самв B n A io преко стогине глава видински турака, кое су одсћчене и предг« (продужено) везировимтз нонакомг> сталле, и то е првми путт> што Onsrb видинска воиска нођв на Б<.'оградЂ , една у- самБ мртву одсћчену главу вид!о. •— Онаи бимбагаа што дарн на ПожаревацЂ, а друга на ћупрно и Паланку, уз-,с<? у цркву бмо сђ друштвомг> затвор!о и изт> цркве туму hynpiio гдн е бмо Тосунг-ага предводителг.. На По- као. nie се везиру хтео предати, него преда се момђ жаревцу потуче се пзшнна и србска воисна ci> видин- отцу и побратими га. (Оваи истни бимбаша у почетку лјлма. но видин.ме и ту обвладаш и продру хитно на Бе- Марађорђевога рата, 1804. године VI ан мћсеца застао се оградг. и београдску варошБ освое. (ПредЋ србскомЂ ; бмо сђ воисиомђ у Пожаревцу , гдК га мои стрицЂ flвоискомђ 6wo е поглаварЂ на Пожаревцу некш изђ Сме- ковђ и Карађорђе обколе; и кадЂ ce таи бимбаша и ту дерева што се звао АрамбашићЂ Станко, онч> е бмо ореда, рекне Нкову: „ЧуешЂ Лкове, твои ме братЂ Алеккђ са Србима противЂ видинл1и, али ra са у Београду изђ цриве предавао, а ти садч> овде, одТурцм на превари v6iio v Смедереву.) ВезнрЂ се затвори садв гди чуемЂ да има вашЂ сои, нећу на ту кавгу у београдскомЂ граду. МеђутимЂ мои отацЂ cisynio е'ићн.) Д самБ свуда по граду ишао ст> булнЈбашама мога бмо воиску у манастиру Грабо; :»у и чуе да су видин.мејотца, iuuao сам£> сђ отцемЂ и везиру. Наша воиска гоRaponib београдску освоиле. О нђ (Алекса), БнрчанинЋ h'tobo сасвимЂ е у граду владала и савЂ градт> бмо е гоНикола ГрбовићЂ сћдну на Палежу у лађу и дођу вези- тово као оплнчканЂ, ни на топу, ни на пенџерима нигди ру у долнвш градЂ. Занмта везирЂ: Камо воиска? Кажу ни наиманћ гвоздене чив1е нема , све су то браћа пому они да е сва воиска готова у Грабовцу, но немогу скидали и почупали, па по коморџ!нма кући иослали, то ући у градЂ. epi, су видин.пе Kanie затворили. ВезирЂ :Све види паша, али нема кудЂ. Та е наша воиска одђ рекне: остани тм овде Алекса, а БирчанинЂ и ГрбовићЂ пре нашегЂ божићнћга поста сђ моимђ отцемЂ у БеонекЂ иду и нека воиску у лађама доведу. Оде БирчанинЂ граду станла и градЂ чувала до наши ускршнви поста, и ГрбовићЂ у ГрабовацЂ, узму воиску, на Палежу сћдну докђ се БирчанинЂ сђ другомЂ воискомђ одђ Видина у лађ»- и ноћу дођу на Су-Kaniio v долнбји градЂ. КадЂ вратјо пакЂ су онда кућама сви дошли. се мало иоодморе. разреде се : cnaie на видинђ naniio, Међу тимђ кнезЂ ГГетарЂ изђ liynpie и СтеванЂ Вков-

везирова теваб1н на стамболЂ -каппо, мои отацЂ сђ валћвскомЂ воискомђ на кагпш уза Саву (онда Hie бмло

дУ»вић ђ покупе Србе , ударе на hynpiro и после знатне битке истераш Тосун-агу и освое ћупр!ш и турску воиску

покраи Саве кућа) и у еданЂ ма шрише и видинл^е из-!у Видин1> отераш. Године 1794. у Валћву бмлше МуселимЂ тераш изђ вароши- бданЂ само бимбаша видинсши|Асап-ага изђ Сребрнице, и хоћаше народЂ да глоби, но

затвори се у цркву и туче се изђ цркве, а Срби наши обиоле га. КнезЂ И.пл БирчанинЂ узме едно од1>лен1е воиске и терао е видин-iie до Смедерева, гди се затворе у смедеревскш градЂ, куда везирЂ пошлТ, топове те iи

мои отацЂ стане му на путЂ и недаде, зато се н заваде. Асан-ага нађе четири турчина, обрекне имт> дати новаца, да y6ito могђ отца, а онђ оде у Сребрницу да се при томђ убнству ненађе. Мои отацЂ дође у Валћво

м на нашу чноту среду 179». одатле истера;о. н oTepaio до Видина. "" што (l ie чнна оду и засћдну cai'i, одн ' н()ме p eliH y; удри тм ci воНскомт, у доликш. граду код» веаир , , а , иончт со оит, мора врати ■ ^ тр( ,„ ца ннева. могдо „оисне ствти у »afi, ори.о «aci»W, „„Цсциј.иежив. аанадара Ж—„ Лд „ , Турку, те око касарне направе колебе. В р ћи и КаДЂ мои отацЂ "а и ђ е pyrll про маше могђ paKie и вина на нашЂ ^Tacapnef ннђ опали и Жнвка^ пакЋ у Вапевашћи запали оне колебе одв Т Р С Алекс Ј отца и незгоде . а,, в кметове „ кажв и изђ те ватре пукне една пушка „ и^л ^во. КадЂ мои отац 1 Д цу изђ Хошеве. ПетЂ дана по Божићу дођемЂ а