Шумадинка

HMt: браћо , метите другога кнеза, в више нећу , видите сами да су Турци наумили мене убити. Пуцаше на мене еданпут-jj, Богт> ме сачува, садт> ово ^pvris путт>, и момка ми убнше, а мене Богћ и опетЋ сачува , трећш путт, они ће другончје радити. (Првми путљ кадљ су Турцм на могћ отца пуцали п casis 6wo ioniti, у Срему у школи. То е бмло oiso 1790. или 1791. год. овако: Нек!и ТурчинЂ мустаи бегљ Нићљ омрзнуо е на могт, отца што е онђ бмо немачкји официрђ и што е по кнежини узЂ пркосЂ Турцима hoci'o ОФицирску качкету са златнммЂ ширитомЂ. НићЂ у средЂ Валћва рекне момђ отцу: „одиде Алекса да ти нешто кажемЂ.'" О нђ му се прикучи као познанику, а ТурчинЂ исподђ скута опали пиштол К мђ и рани га преко ребра, и кошулго mv запали. ТурчинЂ е имао спремна конн и побегне у Босну). Затимђ после млогогђ разговора метну Митра Калабу за кнеза, дође Асан-ага изђ Сребрнице и кадЂ види да nie кнеЗЂ погииуо и да ће се нћгово коварство одкрити. а онђ повата оне Турке и у Валћву in подави да га небм изказали. Н овбш кнезЂ Калаба иредузме вилаетске послове , али hie 6bio вештЂ сђ Турцмма поступати, за ползу сиротинћ. КадЂ дође по обичаго у Валћво Муселиму, да пушта оне, кое. Турци као криве нозатвараго, и кадЂ му МуселимЂ по обичаш. рекне: „Кне :ке има твои еданЂ у апсу, но пуста га, али а оћу богме сто гроша глобе — а Калаба на то е обично одговарао:" Ага, ^ieпо се дрво на поле цепа," на то е МуселимЂ пристаао, говорећи: ,.Е, кнежезатвои атари донеси педесетЂ гроша, па да пуштимЂ кривца", и тако колико годђ Муселимђ заигите, а кнезв Калаба опетЂ : „лепо се дрво на поле цепа". Тако е радш и за мале и за велике глобе, и свагда е половину попуштао. У томе су мои отацЂ. докђ е кнезовао и Бирчанинљ h^ia сасвим!, другч1 - е радили. Виде то кметови, да Калаба нн наиманћ hie вештЂ народнммЂ пословима и да онђ са своимђ : „лепо се дрво на поле цепа" неможе да заклони народЂ одђ велике глобе: зато еданпутЂ кодђ наше цркве у Бранковини начине скупштину, дозову мога отца и кажу му: Оћемо да опетЂ будешЂ нзшђ кнезЂ." О нђ се изговарао да неможе, и да ние право да погине одђ Турака на правди", онда гракне сва скупштина више одђ хиладу лшдји: „ако ти буде суђено, а ti,i погини као кнезЂ," пакђ счепаше га и дигоше на руке. Н сзмб бмо подал1. одђ те скупштине, и кадЂ чуемЂ на еданпутЂ ту вику и видимђ оно комешанћ међу лшдима, помислимђ да га убише, но кадЂ дотрчимЂ ближе, чуемт, ди сви вичу срећно, срећно, Алекса е опетЂ кнезЂ, и одредише му више момака да води ca собомЂ. Мои отацЂ, договори се са БирчаниномЂ и почну јоштђ ouiTpie кнезовати и народг, одђ сваке глобе и неправде турске закланати. КадЂ везирЂ у Београду дочуе , да е то масло Муселина Асан-аге бмло, што су они Турци хтели могђ otца да y6iio, пошлћ Бумбашера у Валћво по Асан-агу да га у БеоградЂ дотера. Асан-ага сеуплаши страшно,.побратими могђ отца и рекне му: да си ми по Богу братЂ Алекса, што ћу и кудЂ ћу садЂ ? Мои отацЂ за атерљ Хаџи-оега, рекне му; аиде у ЛшбинићЂ на конакЂ, па ћу в наредити, теби башка, а Бумбашеру башка конакЂ , па оданде бежи у Босну. И тако Асан-ага кои е после паjua постао, у Босну побегне. СадЂ веће виде видински

Турци, како се Срби саединише сђ пашомЂ , да немогу силомђ ништа успћти, зато обрате се на везира Хаџц. Муста-пашу, и они и ПазманџЈд сђ молбомЂ, да iii пусти у Београду живити мирио у своимђ кућама. У томе се Хаџи-Муста-паша грдно превари , и пусти iB те дођу у БеоградЂ, гдћ су-неко време мирно и покорно оћдили, а неки су и службе добмли ; ербо су врстии и удворице бмли. Но после неки година рекну они Хаџи-Муста-паши: мм знамо да си ти цару вћранЂ , а и мм смо теби вћрни, даи ти твога смна, нека накупи воиске, а мм ћемо сви ићи, mbi смо бмли толико година уВидину, и знамо како се лако узети може , мм ћемо га узети и твоме смну предаги , а сђ тиме тм ћешЂ цару услугу учинити, да и тебе и насЂ царЂ болћ помилуе. И ту се Хаџи-Муста-паша шшђ већма превари, пошлћ свога смна доле да купн воиску. КадЂ се везиро†смнђ Дервиш -бегЂ поудали, ове ти београд.пе оду кодђ паше, узму изунЂ да и они иду нћгОВОМЂ СБЈНу у ВОИСКу, и ОНЂ имђ ПОвћруе. Они ce спреме и оду до Болеча, nain, онда се поврате натрагЂ. (Ово самг, слушао, кадЂ моме отцу HeniS Мул АлаибегЂ у Уровцима казуе о томе овако : кадЂ се — вели — вратимо изђ Болеча, а мм одђ батал-џамје натоваримо по мало сена на конћ , покрјемо одозго сђ поковцима , да се чине товари, свежемо на првога конл звонце и водили смо конћ до стамбол -Kanie. На стамбол-кап!и повиче стража : тко сте ? на кое одговоримо, мм смо кириџје, отворте капЈш. Како се кашл отвори, бацимо сено сђ конн, счепамо оруж!е, а они кои су сђ нама у вароши у договору бмли, дочекаго нас ,ђ спремни, и освоимо сву београдску варошв. А Хаџи Муста-паша тукао е изђ града топовима.) Тако после некогЂ времена пође оздо Хаџи МустапашинЂ смвђ сђ воискомђ , а тако исто и моиотацБкрепе воиску сђ ове стране, а други кнезови сђ други страна. Садг. се ови нничари у тесно нађу, докђ едан в цинцаринЂ каже имђ лагумЂ , куда се провела вода у горHtifi градЂ, те ти они крозЂ онаи лагумЂ све побушелБке до у горнши градЂ , а б.шзу цам|'е имаду одђ лагума врата, све како кои изађе . валашћи се уђе у џам|ш , а кадЂ се напуни џамја, а они проспу пушкеу иашинесарае, Kaniro отворе и тако Хаџи-Муста-пашу жива увате, и кажу му : „Мм знамо да твои смнђ иде оздо ci, воискомђ одђ Видина, а Алекса озго одђ Валћва . и други кнезови сђ други страна, но садЂ шалг.и кнћиге и твое турке, нека се воиске од«а враћаш , или ћемо те садЂ одма убити " — •— и тако ти сирома Хаџи Муота-паша пошалћ, те наше воиске а и свогђ смна сђ воискомђ натрагЂ вратн. СадЂ четири да!е МемедЂ ФочићЂ, Мула МсупЂ, КучукЂ A.iia и Аган^ia постану, и преко везира почну владати , и што годе они напишу и заповеде то е везирЂ Хаџи-Муста-паша своимђ л!уромЂ морао потврдити. (О томе еамп видк) тако написато у еднои кнђиги ХећимЂ-Томе, кои е оида у Београду седјо, и ту стои забележено, да е Хаџи-МустапашинЂ смнђ 1801. год отишао , и да су аничари воденимђ лагумомЂ у градЂ ушли, и како су се утемел1,или убили су пашу. Кнезови и паша тукли су се сђ аничачарима одђ 1795. год. — У манаетиру Боговађи , у еднои кнђизи стои овако написато : „Лћта 1801. Ннуар1а 26. удави београдскш паша владику Методјл, за н!-,гово не-