Шумадинка

У Б ђограду 20. Априла 185 6.

ШЖМАЈ Ш£к

.1 ll( I I. ЗА

вашва»в®вз1 9 шш&шж ж н®в®®ет< УчредникЂ ii издавателв Лгобомирљ bi . НенадовиКљ.

ТЕЧ V Оваи .ihctt. из.1ази на табакз' ВторникоиЂ и Петком -б. 11,ћна му е за три мћсеца Tk/* 5, а за no.sa годнне io. цвакц. За or.iace n.iaKa се одт> врсте 5 краиц. за тркпутЂ. */*" **"<

С « © та е н ђ АНДРШ СТЕФМШВИћУ, Пнтомцу Правите.ЈственомЂ у ннцнирскои школи у у почетку ов. месеца упокоившемЂ се. Станте птице , nie мени До вашега пролећа; Тм се горо незелени. Твогг. мн Hie до цвећа; Нечуете зарљ таласе ^а,mavr l Гор /(..елБива Дунава. Какве тужне носе гласе Нам' нзђ града царева; Тужне маике отца стара, И другова вћрнм нас-Б, Разплаканћ! и сестара, Нечуете л' плача гласЋ? Да, Андрје иема вмше, Покрива га гроба ноћв, Св iio звћзда духЋ му више Одазвала вћчна моћг. Желго Андре срца лепа, Куцагоћегљ свои за родг, Све зграбила судба слепа Све ХароновЋ одн'о бродг.. Ирезр'о браћу отца маику У туђинскји зашо светв А за лгобавћ рода сладку, За напредка ругкинг. сплетг.. У туђинству с' тешки дани

Бечу

Ка'

и птици страннми гаи;

Духг. ал Kphnnig зке.110 рани, ^Постигнута цЈ..и>" е раи. Казао е „силна н;елн •>Срца датогг. роду момђ, У туђинство ме завела" Казао е отцу свомђ, —

Казао е:" fl ћу поћи Срце м' лгоби душе летг,, Идемг. знао ма недоћи Завичаи могг- у светг." У овоме Андра Јкару, Свете тежнћ духа робг. Смћло с' над'о и томг. дару, Да с' у ранми спусти гробг>. И An^pia таи у гробу Садг. борави вћчигли саиг. А у ономг. света добу Кадг. за родг. му свита данг>. — Сг- ове стране гробногг. лада Заборава црнми лзракг., Сг> оне стране п1.ra влада Твогг. спомена вћчнми зракг.. Зато Андро више нећу На твомг. гробу н цвилит', Знамг. те гди си, знамг. ти срећу, „Срећ}' за родг. жертвомЂ бмт.' и У Београду 15. Априла 1856. Алекса Десимировићг.. РУКОННСН HFOTE 1ATI6 НЕНАДОВНћД. (продужено) Аганлјн — комг. е у део пала соколска иахЈн — пошл1> у Азбуковицу и покупи араче- Азбуковица е бмла Малићана (дедовина ? У.) Хаци-бега изг> Сребрнице, кон пошлћ свое Турке те све арачке новце отму. Аганл1*н кадг> чуе то, разлготи ее, и нареди у воиску крагуевачке, валћвске и шабачке Турке. Затимг. зовне мога отца: fl знамг>. али хоћу да ми и тм право кажешг>, колико си Хаци-Муста паши довод!о Србсие воиске, кадг> сте иасљ вничаре тукли ? — Мои отацг> морао му е право казати да е 1800. момака свагда вод!о. „Е, добро, право си казао, — рекне Аганлја — и н оћу да толико воиоке у скупу кодг> тебе нађемг., а доћи ће и Турци изг. ceiro касаба, да идемо да тучемо твога прјателн Хаџи-бега, и да му попалимо Сребрницу за мое азбуковачке араче. И хоћу да понесешЂ ioniTe 2000 ока partie кадт. пођемо >Дрину газити. да свакомг> Србину по оку paKie дадешг.