Шумадинка

да nonie." Мои отацт. морао е на то »ристати, дође у кнежину и спреми воиску за одређенши роиЂ. Аганл1д удари лреко валћвске Haxie. са ceoioMi. воискомљ, мои отацЋ пр^дсретне га са свошмђ воискомђ и оду на Дрину у Азбуковицу, rдК се сиегну и одђ ceiio касаба Турци. Ту се смешаго н уедначе Срби и Нничари, као подљ Хаџи-Муста -пашомЂ што су бмли Срби са Патаи.пл.ма противу Нничара. Ту noapaio сво азбуковачко село тако, да ни една овца ни едно прасе остало nie живо. Аган.ин одмара воиску, арави илзнђ и казуе како ће Србима дати по оку pauie, да они напредЂ газе на броду, а конвикђ да иде за НБИма. Но ево муке, Хаџи -бегЂ и Асанага изкопали на броду ( сђ оне стране) шанацЂ и напунили га Бошнацима. Види мои отацљ да ће сва србска воиска у no Дрине пропасти, ерЂ кадЂ бм Срби нагазили, Бошнаци бм сђ оне стране опалили хиладу две пушака у гомилу Срба, и осимђ што 6 w побили, кои ce мало рани, уват1о 6bi се за другога, а онаи опстђ за другога, а пуста Дрина брза и аловита па бм све однела, и ни еданЂ не бм изнео главе. Као што мн е отацЂ причао, то су му бмли наигорчш дани у животу. Напоследку бмо се phiiiio потући се са АганлјомЂ, а неводити близу две хилнде свое браће у очевидну пропаств, но о томђ Hie смео никоме казивати. него е непрестано ммслт, како бм Аган.то одђ тога одвратјо. КадЂ се Турци валћвци и друге касабл5е (варошани) скупе на сћло (еглену. разговорЂ), оде и онђ , међу нби сћдне и рекне имђ : „Ако Богђ да сутра или преко сутра, како пређемо Дрину, одма ћу да запалимЂ Хаџибегове дворе." На то ће му рећи СердановићЂ барнктарЂ: „4 како 6fai тм запалш конакЂ твогђ наиболћг-b прјдтелл одђ Турака ?" — „Ето — вели — тако, као што бм и онђ менн учишо ; тако ч сада време донело, и «оа воиска едва чека да пређе да плнчка тамо Турке. Збилн, вм Турци и бегови (продунш мои отацЂ), зашто немолите агу (AraH.iiio) да се прође ове воине и да неиде преко Дрине. Вм видите онаи ОсатЂ, све су оно готово турске куће и ђеца; па кадЂ ови мои Срби noniio свак!и по оку pauie и уђу у турске куће, онда неће се знати ни рзЂ (честЂ), ни Динђ , ни србскш ни TypcKi3, све ће 6tiTH брбат-Б. а то неће ни Богу ни лгодма 6 бгги мило. А мало е зарЂ што смо се сб царемЂ завадили, пакЂ сада хоћемо и сђ Босномђ . Поммслите, кадЂ нћмачк!и добошЂ залупа на Сави, а вм сђ децомЂ побегнете на Дрину и хоћете у Босну, а Хаџи-бегЂ овако као садЂ напуни шанчеве воискомђ и неда вамЂ нреко Дрине. — Зашто непромислите куда ћете вм онда ? а за жене е лако." „Е мои кнеже, то мм сви видимо, али ко <-ме ономе арслану о миру поменути." рекну Турци. ,,fl ћу му наипре џапоменути, али вм сви помогните ми " рекне мои отацЂ, и предЂ вече оду Аган.ни, и дворили су но обичаш аганлиномЂ, ерЂ предЂ нбимђ нико Hie смео сести, па и сама улема, т. е. старци сђ бћлимЂ брадама морали су свагда предЂ нбимт . стонти. Пошто су га тако неко време дворили, рекне имђ Aran.iis: „Е хаидете сада на конаке свое, пакЂ сабаиле уготру, Bbi Турци азурЂ конћ; а Tbi Алекса рано свакомЂ Србину подаи по оку раше, пакЂ ћемо на гззђ преко Дрине." Они на то сви се поклоне, а опетЂ еднако стое, неће да одлазе а сви ћуте. АганлЈа опетЂ рекне: „Хаидте, хаидте, како самБ рекао." ^— На то мои отацЂ пође му скуту и рекне : „Ага, mbi

ћемо ићи, ал' те сва ова улема и а молимо, да се смилуешЂ на оне куће и на ону Фукару и србску и турску преко Дрине, и непреводи ову воиску. сагрешићешг кодђ Бога а и кодђ цара ћешЂ се окривити." — „Хаидте, хаидте нема одђ тога ништа !" — „Мм одосмо Ara, алЂ ћемо опетЂ доћи молити да се смилуешЂ." Затимг, оду сви. Мои отацЂ ммс-iio е опетЂ да иде да моли. Но текЂ што е тако забринутЂ дошао у србску воиску а момакЂ дође и кагке, „Хаиде кнеже, зове те Ara." Мои му отацЂ оде, онђ му рекне, сКди, и онђ по турском!. обичак» на колена сћдне. Аганл1а му почне лако говорити: »Алекса, д самЂ видимђ, obo што самБ нау mi'o да неможе на добро изаћи, али самБ се зарекао предЂ Турцима и немогу лако одустати, но тм како си започео молитн а тм моли; зато опетЂ састави ову улему и дођите да ме молите; п ћу се лштити и викатн на васЂ: на посл Г.дку n ћу васЂ као преко волћ нослушати да неидемо преко Дрнне, али у твош главу, ако коме Турчину кажешЂ да самБ ти н повладЈо." — Мои се отацЂ томе врло обрадуе и уштру рано покупи све старе бклобраде Турке, оду Аганлж и почву молити, а Чзнђ се разлшти и почне ift одб|'нти, а онђ и сна улема, попадаш на колена и лгобе скутове и веће тако едва даде се умолиги ; „алЂ оћу — вели АганлЈн — да ми Аџи-бегљ врати арачке новце!" Зоогђ тога оде мои отацЂ преко Дрине, Аџи-бегу, али Аџи -бегЂ неда новаца но вели: „Нека дође таи силнми Aran.iia, па нека узме самЂ со6омђ , не тридесетЂ кеса, но и више ако може." Moii отацтз едва умоли Аџи-бега те поврати петнаестБ кеса, а они други петнаестБ разреже по нахји те Аганлш даде, и тако спасе ту србску воиску, одђ очевидне пропасти и погибели, и поврате се своимђ кућама. Ова Аган.нина воина 6 ; r -i,||\,e. 1802. године. — — бданпутЂ оде мои отацЂ четвртомЂ даји у БеоградЂ Мула-Шсуфу , кои е наше село Бранковину држао; онђ га лепо прими, али му каФеџ1н у каФи отро†даде; мои отацЂ кадЂ до пола Филџана nonie , мука га увати, остави ФилџанЂ и едва у свои квартирЂ дође. Дозове одма Петра Ичког.иш и базрђанбашу , сђ коимђ се врло naaio, кои позна да е отрованЂ, и кои заповеди да му се дае млого благогЂ млека и одђ патке крвв, и друго шт о е базрђанбаша знао, употребе, те е млого блшвао, и тако га поврати, ерЂ nie бмо са†ФилџанЂ nonio. Виде даЈе да и тако неуспћше а имаду зубЂ на све главне кнезове а особито на мога отца , кога су се бонли и мрзили, што е немачк!и официрђ бмо и фраикорЂ наТурке предводш, а шшђ више мрзили су га зато , што е Хаџи-Муста-паши воиску дово/џо и пничаре тукао. и uito е непрестано договарао се сђ другимЂ кнезовима и сиротинш заступао; нсто тако бмла имђ е костб у грлу, што е онђ имао у CBoioK кнежини свагда спремнм и оружанм 1800 момака. кое е и Araiuiin видш каде су сђ нвима на Дрину ишли, и они — ^aie — почну зазирати одђ тога, што су Срби ca своимђ кнезовима научили воевати, помисле да имђ они досадити могу , зато ce таино договоре, да у пашалуку све кнезове изсћку, и свое Henpiflтелћ сђ пу".а уклоне, и тако да у безопасности буду и да са тимђ народЂ заплаше и безђ главе оставе, и да чине после шта они хоће.