Шумадинка

д а ј в noni.iKJ у сваку касабу своимђ мусеиимима запове<тв таинО, и одреле имљ данЋ, да cBanift муселимт. свога внеза погуби; а Фочић-Б-Мемед-ћ-ага немогавши се поуздати, да ће мога отца и Бирчанина другји ко моћи погубити, науми самљ тога ради изаћи у Ba .ihBo; зато поручи да до.тази v валћвску и шабачку nasito у теФеричЂ и да лови. но да му кнезови конаке преправлат и Друге заире што му на 200 момака треба. у Днуарпо крене се ^aia ФочићЋ-Мемедчз-ага изг. Бео_ града. удари у Зеоке и кодн куће кнеза Станоа руча. Премда су и Станое и Хаџи-РуФимт, записани бмлн у тефтеру да погину, опетг> нје за онда кнезу Стано^о ниuiTa хтео. Дође у Боговађу, ноћи, нн Хаџи-РуФиму ништа Hi'e хтео. да се небм чуло , и да небб1 глои отацт, и Бирчан интј побегли. БирчанннЂ И.нн, мои отацљ и МилованЂ, кнеза Николе Грбовића смнђ (ербо е кнезв Никола Грбовићг> боловао) изађу изћ ЈЗалКва и сретну Фочића у по.ио Лгобенину, онт. т претворно врло лепо и пр1ател1.С15и прими, па оданде пођу кћ ЗЈал!.ву , но нако дођу и сашу у Вал-ћву, одма Фочићт, сва три метне у апот. (кнеза Алексу, кнеза H.iiio Бирчаиика и Милована Грбовића) и свима метне синџирљ на врат!. и обе руке заедно у едно гвожђе, iuto'ho ое зове лисица, кое е ФочићЋ са собомЂ донео. Оии су бшлп тако оковани, да нису своими рукама ни леба до уста донети могли, него су iu други заранвивали. Чуемо mw у Бранновиии таи несрећнми гласт. , одма мои стрицт. Лковг.. зетх. Живко Дабићг, и ближнви неколико кметова отрче у Валћво, и заедно са старимг. Турцима валћвцима —■ ербо су сви валћвски Турци, моЧ 'i,a и Бирчанина уважавали и пазили, — дођу Фочића молити да пусти кнезове. Фочићт. кагке: „Нисуме лепо дочекали и конаке спремили, но наипосле донесите сто кеса глобе па да iH пустимт.." Мои стрицх. како то чуе одг> Фочића, кое одт. трговаца Срба , ( кое и валћвски Турци даду у помоћ*л са своимћ што cmo имали, накупи и састави 19.500 гроша Онда е бмо цесарски дукатЂ 7 гроша и по. Однесе те новце мои стрицЂ и даде Фочићу, и оде по пр ^лтелБима и оно дрЈто трагкити и саставлнти. Валћвски Турци бмли су обрекли увече све дати, али кадЂ дознаду да ће ФочићЂ и новце узети и опетЂ кнезове посећи. онда Турци моме стрицу то неће да кагку, али узме се сваши извинлвати да нема кодђ себе новаца, но да ће до неши данЂ набавити и дати. Изђ наше куће сва челндћ и деца поскидали су свои накитЂ поодрезивали жене са подбрадника и паре ситне и послали за одкупЂ кнезова , да бм се тимђ банги Фочић ђ увћрјо да већЂ други новаца немамо, и ne6bi ли се casna.iio да пусти кнезове. Виче БирчанинЂ и ГрбовићЂ нзћ тавнице: Нкове брате тражи и саставлаи и под-зи колико годђ ишту само јкивотђ одкуп.пои !" — а мои отацЋ еднако виче: „Недаи Лкове. недаи паре, влаи деце подђ дугомЂ да робуго . онђ ће и новце узети и * и Ј и насЋ изсећи , изђ овога синџира и OBti ли1ица немисли онђ насЂ живе пустити , но кати недаи ни паре, неостаите подђ дугомЂ , да ми л Ј.ц^ п Р°се.' МеђутимЂ и н се усудимЂ те одемЂ у Ва■ picviT, се у едну екмекџиницу, пошл К мђ панУра лиш\ Павипа нашега комшпо. да запмта отца, смемЂ jg . . '■ нвга допи. Како мои отацЂ чуе да самв

а дошао рекне : Што ће онђ овде ? ако Бога знапгв Глишо, трчи и проведи га (и каже му коимђ сокакомЂ) да га неопазе Турци, нека бега, кудЂ га Богђ учи, овде ми нигпта ни онђ , ни tm ни ко друпи помоћи немогке, нити ће мене жива ТурчипЂ пустити." — Глиша дође мени, проведе ме и побегнемЂ изђ Валћва. ТекЂ што самв TonoBCisifi метакЂ у шумарв бмо измакнуо, а 43'емЂ гд! 1 . мои стрицЂ сђ брда виче: „аи. MaTia , аи MaTia чекаи!' Н причекамЂ, онђ ми каза да Турци посћкоше кнезове. То е овако бмло. Турци свежу могђ отца и Бирчанина а Милована Грбовића пусте. КадЂ почну везати могђ отца, види онђ шта ће бмти и викне: „е'ли туна А новђ да му пешто кажемЂ?" Онда рекне МилисавЂ изђ Дуплна плачући : „Hie кнеже овде, но кажи мени, л ћу му казати. „То му — рече ■— кажи, да ни онђ и нико одђ мои одсада Турцима невћруе." Поведу iK на погублеше и као што су ми после млоги и Срби и Турци казивали, мои е отзцђ сасвимЂ при себи бмо, аки бм на пирЂ вођенЂ бмо, и слободпимЂ гласомЂ викнеФочићу : „Фочићу нећу те за животђ молити , него те само молимћ немои ме безчестномЂ смрћу морити , но саблбомђ. к010мђ се гонаци губе, а знаи Фочићу, да ће мол крвБ и предЂ Богомђ н предЂ лгодима теби досадити!" Онђ е хтео скуплћномЂ народу говорг .ти, но ФочићЂ повиче, водите iS далћ. На томђ позоришту света е млого скуплћно бмло; ерЂ и Срби и Турци да бм већш стра одђ ^ai« имали, морали су доћи, да ове прве србске жертве гледаго. Наипре даде ФочићЂ на cpocuin едно писмо предЂ свима прочитати, кое гласи овако : „Поздравлћ теби господине waiopy Митезару у Земуну, одђ мене кнеза Алексе и одђ Проте. Да знате, да смо мбх ове четири да1е међу собомЂ позавађали и они ће се скоро између себе потући, зато молимо, преправнте џебане и оФицира, а воиске доста имамо , да намЂ помогну да даie одавде отерамо. Ако тои,-з писму невћрувте, пмтаите базрђанбашу Петра Ичкоглпо или Внка Зазића изђ Скеле, или Еладпо изђ Забрегка, они ће вамЂ изђ уста све казати." (О томђ писму кое су Турци уватили , на другомђ месту казаћу простраше). КадЂ се то писмо прочита, рекне ФочићЂ скуплћномЂ народу: „Ова писма сћче Алексу, кои сђ Немцима се договара и кодђ нашега цара насЂ тужи и опада, и о иашимЂ главама ради, зато бм греота бмла нћгову главу живу оставити" По томђ повиче на џелата сћци, и одма оба посћкоше, а нарг )дђ погруженЂ сђ позора разбегие се, а Турци валћвци поплаше се и одма почели су таино еданЂ 110 еданЂ одђ другога ci?oe важнје ствари припремати. Главе обадве метне ФочићЂ више себе на чардакЂ; то е 6 бјло BHyapia 23. предЂ вече 1804. године. НБИова тћла стаала су око 80 Фатји нигке hynpie на полбицу , покраи Колубаре. Фочић ђ е послао свое момке натрагЂ у Зеоке да одсеку главу кнезу Станого, па у Боговађу Хаџи Руфиму, н да му донесу. Оду нћгови момци у Зеоке и нађу кнеза Станон кодђ куће, кажу му да и ду у БеоградЂ и да iS е ага послао, и хоће онде да ручаго. КнезЂ ift дочека. КадЂ су седили у кући поредЂ ватре еданЂ петао дође предЂ врата и кукурекне, а Турчинт, узме шишану и рекне: „Оћу ли кнегке убити онога ороза за ручаиЂ?" КнезЂ му одговори „имамо ручка доста, а и та-