Шумадинка

Ш 2П

здо на шлбивовоиђ дрвету, коее đauib близу ватре ста« нло. Ватра поплави све окоиостоеће воћке ; и саио е лишће шлђиве оне. на комђ се гниздо наиазиио, одчаст н већ'Б изгорело било; аии женка Финка. упркосв загуту. тћемЂ диму и веиикомЋ множеству ишдји , кои су се испод-Б воћке те са довученимг. за гашенћ ватре шмрко. вима иармашћи занимали, неостави птичиће свое. него iouiTb да 6bi iB сачуваиа одђ смрти. собственимг. своимг тћиомв покриваше ifi за читавм шистђ caTiH. докћ се ватра нестиша и димђ непреста, па онда ifi текг. на маrHOBeHie едно остави, да имђ нугкдно препиташе пабави Неколико речш., коитп в свештеникЂ вдант, новорођеноег човека при крштенш nosdpaeio : Чедо мое ! Тм плачући дође на оваВ светЂ. а сви кои те окружаваш, смеш се. Стараи се да тагш поживишђ , да ее одавде са смешмђ разстанешЂ, а да сви. кои те окружаваии буду пиачу. Црвено и плаво лглеко. Млекарица една, кон е изђ дана у дант> повнше кантјб млека на коиима у варошЂ Н. на иродаш доносииа. имала е обичаи увекЂ на краш вароши наипре се свратити у маиу гостшницу едну и ту се сђ доручкомЂ снабдћти, па текЂ за тимђ трговини своiofi приступити, оставлашћи увекЂ конд и кола беЗЂ икаквога надзирана. То примћти шалћивчина еданЂ, па се еданпутЂ попне на коиа, отвори канте па у едне аикермез1. а у друге одђ лшбичице сока успе, позатвора опетв канте и удали се, оставивши ifi судбини hi.iobo S, Млекарица о учинћномЂ овомђ бондисанш Hie ни предчувствованн имала. КадЂ дође у варошг. и стане на свов место на шнцм, почне сазивати мимопролазеће служавке и млеко имђ точити. А ли се лшто ужасне и упрепаТрогателнмп поступакЂ лтбови пуногт, пожертвован/г.сти каДЂ изђ прве канте потече прекраене ружичне птице едне за свое птичи/ie. ;миеко. Отвори одма другу канту а изђ ове опетЂ поиеУ едномЂ месту породи се ватра, кон за кратко вре-!ти прелепе плаве бое млеко. Можемо себи лако предме осамЂ кућа и више зграда плћну пламена преда, докЂ^ставити праску и вику, кош е млекарица ова, као членЂ е едва едномЂ ревностнимЂ жителБима за рукомЂ испало,|пилнричкоп. друштва, подигла. ЗатимЂ е миеко одма на да опустошитеианЂ еиементЂ таи надвладаш. У авлЈијпробу ставлћно и доказало се, да е сладко и вкусно али еднои одђ ти погорелм кућа налазаше се птичје едно гнви-!да и прјлтанЂ мирисЂ имаде.

ко е петакЂ, али кадЂ оћешЂ а ти удри.„ ТурчинЂ запне шишану, лакЂ окрене наипре кроЗЂ отворена врата na петла, а затимЂ е спусти те кнезу Станош према себи скреше у прси. кои падне. Турчинв повадн нож1* и почне Стаиош главу сећи; а Никола синовацЂ СтаноевЂ, кои е текЂ око 20. година имао , како види то , утрчи у валтЂ, узме кнежеву шишану, и повиче: „нећешЂ Турчине ни твое (главе) однети а камо ли кнежеве!", опали, и покраиСтанон обали Турчина, ногодивгни га посредЂ котлаца. Она друга два Турчина затворе се у кућу и кадв селаци Зеочани дотрче, а они изђ куће почну викати „Агина е заповестБ, агина е запо веств, умирите се paioi крвг. за крвг. нека иде." И да бм се синовацЂ кнеже†и селнци увћрили, да e ТурчинЂ заиста убЈенЂ, отворе врата они Турци и избаце Турчина на полћ. Onafi што е турске конћ водао утекао е у потокђ , како е прва пушка пукла у кући, а конК е nycrio; другчје Турци бм може бмти могли утећи. Селици crnuiaro кнежева смновца Николу, кои 6 хтео и оне друге Турке да v6ie и o^6iro едногЂ за другога, а оне друге турке испрате до Хана . КадЂ ХациРуФимЂ дочуе, да су кнезови у Валћву поапшени, а онђ нехтене бегати преко Саве, а лако е могао; него дође у БеоградЂ ави се кодђ владике Леонтјн , а Леонтје Hie смео га сакрити, него нви АганлЈи, оваи ношлћ момке те Хаџи -РуФима увате и на варошг, Kanin посћку, и после варошани измоле и саране га кодђ цркве. То е бмло после на неделго дана, кадЂ су кнезови изсечени у Валћву. (продужен!е слћдуе.) В1 © Д Г Р Љ SS Ц М

ДОЈПћЕ и СТРАНЕ НОИОСТИ.

С Р Б I Л. f Београдг 18. Апр. Шчерашнши концертЂ г. КорнелГн Станковића изпао е на обште задоволвство изабране публике. и свакш е бмо усхићенЂ. Особито су се допале србске песме у Bapienie саставлћне, одђ кои надвисила е све друге, песма: „Што се боре ммслн мое" у коЈои е г. KopHe^ie СтанковићЂ pa3Bio наивећу свош вештину и чистми народнми вкусЂ; за чудо е бнло. да у тако миогимђ варЈнцама свуда се могла познати тема исте песме. — КомадЂ Вилумерса „ЕданЂ летнв данЂЈи у НорвежкоВ" свиранЂ е са особитомЂ вћштиномЂ и лакошћу. У посиеднћмЂ импровкзираномЂ „Потпури" имали смо прииику дивити се лепммЂ прелазцнма и вкусномЂ сиогу. Г. СтеФ ТеодоровићЂ жнвописацЂ изђ пр!втелг.ства према концертодавцу певао е вмше србски и едну немачку песму. Другш и последнв!К концертЂ бмће у Недеиш 22. Апр. опетЂ у саии кодђ „Србске круне" и на истомђ има ће доброту „ београдско друштво певача" праћено инструментаиномЂ музикомЂ овдашнви гимназјнлнм ученика музике, участвовати. На томђ концерту декламираће такође и г. Д. И. ПавловићЂ довршенми спћвЂ:

„Попара" Половину чистоег прихода опред^лго е концертодавацг фонду ововарошке болнице. ПрограмЂ пакЂ тога концерта видиће се у облви особито печатанои. Т у Р С К А. И зђ Марселл телеграФираш намЂ подђ 11. АприломЂ, да е лађа „ЕуФратЂ" стигла изђ Цариграда сђ в!.стима кое допиру до 3. Априла. — Тога дана (3. Апр.) прошле еу крозЂ Боспорв безЂ пристаанв Француске ратне лађе: "ВаграмЂ", „Дипере", "6на„, „МогадорЂ", „СиренЂ", „ШарлманЂ", „НаваринЂ", "РенЂ БланшЂ", „КЗпитерЂ", „Маренго" и „Тенарљ" на коима су бмли полкови: 10., 57., 61., и 85. и одпуштеии Француски воиници одђ пописне класе 1848. год. Сва ова воиска враћа се сђ Крима натрагЂ у Француску. ■— А и еардинска воиска почела е ио вћстима изђ Крима одђ 29. Марта оданде одлазити. — У Евпаторш стануе сздђ само коннничкји корпусЂ ђенерала д' Алонвила и артилћрјв. —■ 95. ФранцуcKifi полкђ изишао е изђ Кинбурна, а исто тако и турска Bofictta изђ МингрелЈе. — Француско одћленћ Флоте подђ адмираломЂ ТрехуаромЂ има поћи 3. Априла изђ