Шумадинка

2'i5

ц а риграда у Кримт>, да таиошнго воиску на море навезе. француеко посианство обнвиио е коначно отваранћ русни пристанншта. — Сардинска боиница у Цариграду са свииЂ е изгореиа, а исто тако и пребмвалиште адмирала Граи- Уобште се мисли да r оваи пожарг. злонам ерно произишао. П (I Л И Т ii Ч II !)l ii П F Е Г Л Е Д 1>. „ДрезднерЋ Журналг." доноси намг. по гласу енглеск и листова читавг, слогђ уговора мира, кои е, као што Шонитерг." званично ввлн, другогг. дана Ускрса (16 Arip.) у Паризу заедно са додатцима и дотичнимђ протоколииа обнародованЂ, почриђ е наипре, и то првогг. дана Ускрса, ратиФициранг.. Уговорљ мира гласи чвако: „Чланакг 1- Одђ дана, надЂ се поизменнш потврћенн овогЋ уговора. вечито he живити у миру и пр1нтелвству сђ едне стране Нмова Величества царт> Францускш, кра.и>ица енгиеска, кралк сардинскш и султанЂ, а сђ друге стране Htroво Величество царт. сверуск!и, а тако и hk'iobh наслћдници и ПОТОД1ЦИ, државе Hbioee и дотични поданици. ЧлапакЂ 2. Будући да е међу поменутимв Величествама срећно потврћенЂ мир-b , то ће се обадве стране повући са земалв, за време рата освоенБ1 или и заузетвт НарочитимЂ уговорима одредиће се начинЂ , на кои се има повући воиска; а воиска се има повући што е годђ пре могуће. Члпиакг 3. Н+>гово Величество, царЋ сверусKift, обвезуе се вратити Нћговоме Велнчеству султану варошв и градљ Kapct, а тако и друге точке землћ отоманске, кое се садЂ налазе у рукама руски воиска. Чланат 4. HbioBa Величества царт. Француcnift, кралвица енглеска, нралв сардинск!и и султанк обвезук) се Нћговоме Величеству цару сверускоме вратити вароши и пристаништа севастополвско, балаклавско, камишко, евпаторско, к рчко, еникалско и сухумкалско и све друге точке, кое воиска нмова има у рукама. Чланакг 5. Нмова Величества цар -b ФранЦуск!и, кралкица енглеска, царЂ сверускји, кралв са РДинск1и и султанЂ сасвимЂ прашташ онима св °имђ поданицима, кои су како му драго у рат Ннмћ Догаћаима участвовали за стварв мира, те су Ил,,ћ се можда замерили. — При томе се изречно > г овар а , д а се то праштанћ односи на оне подаННКе Сва ке ратутоће силе, кои су за време рата °стали у служби кодђ друге ратушће силе. ^ Лан акЂ в. Кои су у рату зароблћни , одма с е вратити одђ обадве стране. CK iii Нћгово Величество царЂ Француg ' ^ г ово Величество царЂ аустршскш, Нћно е ство кралБица енглеска, Н^ћгово Величе-

ство кралЂ прапсши, Нћгово Величество царЂ сверуск!и и Нћгово Величество кралв сардинскЈн проглашук ebiroKy Порту за участниц; користт нвнога нрава и европское .Ђ саглас^л. Hbioea Величества ooehaeam, ceamu о 6 ђ ceoe стране, почитовати независностЂ и земалЂСку целокупностЂ отоманскога царства, и заеднички е.иствут за строго пажен-b на то обећан-b, и зато he свакт постуаакЂ, кои б и дирао у нкга, сматрати као nbiTaut обштега тицанн. ЧланакЂ 8. Ако 6bi се између вмсоке Порте и кое yeoeapawhe силе догодило какво неспоразумлен-b, кое 6bi опасно било обстанку шЛовм одногиап, то he висока Порта и свака таква сила, пре него што се лате силе, друге уговараwhe стране аоставити у стан^, да могу ту крапHocTb предупредити, аосредуњћи умешавши се." ЧланакЂ 9. Пошто е Нћгово Величество султанЂ, еднако бринући се о благу свои поданика, издао ФерманЂ , кои имђ свима, безЂ разлике вере и народности , поправлн станћ, те освештава племените нћгове намере о хрисачанскимђ поданицима нћговогЂ царства; и пошто онђ жели дати у томе погледу новђ доказЂ свои намера': то е заклшчш уговарашћимЂ силама саобттити поменутми ФерманЂ, кои се онђ самЂ одђ себе нашдо побуђенЂ издати по волби своши суверенскои. >говарашће силе признаш важноств тога саобштенн. Одђ себе се пакЂ разуме, да то саобштенћ неможе ни у коме случаш дати поменутимђ силама право, бмло све заедно или и по една мешати се Н^ћговоме Величеству султану у одношае спрамЂ поданика нћговм и у унутрашнћ управлннћ царствомЂ. ЧланакЂ 10. УговорЂ одђ 1. ШлЈн 1841. год., кои одржава стара правила отоманскога царства о затвору мореуза Боспора и Дарданела, по заедничкомЂ споразумленш прераћенЂ е. Актђ , кои е између уговарашћи страна у томе погледу и сходно томе начелу заклшченЂ , есте н остае приклшченЂ садашнћмЂ уговору, и имаће исту силу и исту важноств, uao и да е савЂ у нћга узетЂ. ЧланакЂ 11. Црно е море неутралисано: Трговачкои морскои сили cBiio народа отворене су воде н-ћгове и пристаништа, а Формално и вечито закраћене убоинимЂ заставама како поморски држава, тако и други сила, изузимашћи случае, назначене у чланцима 14. и19.