Шумадинка

У Б ђограду 1. iVl а н. 1 8 5 6.

Ш^ШАДИЕА

ЛИСТБ ЗА

шв&шу ш ж©в©шжш< УчредникЂ r. издавателљ ЛгобомирЂ Н. НснадовиКг,

ТЕЧ. V.

Оваи листч> излази на табаку Пто рпикомт. н Петкомт.. Цћна му е за три мћсеца 5, а за пола године 10. цваиц. За or.iace u.iaKa се од-б врсте 5 краиц. за трииутБ.

Ј? 34.

II 1» IB bl И n Р О С П! U Ђ. I. У неде.ш) око поиовине есени 1816. год. стану два младића пушећи и разговаранзћи се на балкону у ирвонћ спрату едне куће. чод бмдше биизу цркве на п1ици Сен-Жермен-де Пре. Бмише неделн и торон^ско звоно избЈише унраво 4. сата. Сигурно су наша два младића оченивала свршетап -h вечернн, да 6 i.i изг. цркве излазеће н.енскинћ прегледаии. Обоица бмну велики и добро израстли , но черте нјј1овогљ лица показивау савршену разлнву. Crapiu, на ч1емт> е црноманистомт. лицу савршена благостБ изражеиа. но кон е сђ несмисленосћу и суетнммг. високоум1емЂ помешана бБ1ла, чиннше се, да се ономг. знаменитомг. перјоду приблигкава, кои образуе краинш границу између младости и зрелп! година. Онг. е cbokj 35-ту год. наврmio. Но кадгЈ! Ово 6hiaiue тешко казати; ерг. нћгово чело неимађаше бора и нћгова црна коса, већма коврчаста неголи да 6bi за лепу вагкити могла, стаала е ипакг. врло пристоино и намазана помадомг. синла се. Нi.roee су очи ватрено севале; али ifi е онг. покадкадгЈ и неотице обарао и смћлг. или исш>1тушћ'|и погледг. бацао. У нћговимг. добро негованимЂ брковима небиаше н !едне седе длаке ; али исподг. сјншћи се краева овогг. брка спуштила се према угловима уста дубока бора ; сигурно, морао се често и врло горко сменти, пре него се ова карактеристична бразда могла издубити. Оваи знакг. врло ослаблнваше изразБ младостнм черт1и у целомв нћговомг. изгледу; и само се саглашавао са плаветиимг. исподб оч!ш котуромг., крозЋ кои се боре повлачише, кое су сг> неприметнимг. јкилнимђ набоима испресецане бмле. Овогг. човека звалису: КавалерЂ Донг ИхуаиЂ de h'aралЂ шпанскји благородник-fa. Онг. говораше често о cboio R породици , коа одг. наизнаменитш у Андалу31и бмнше, и показиваше се свакомБ приликомг. врло ј суетанг. зоогб свогг> благородногг. иорекла. У овомг. чин1о е онг> онако као оне лепе rocne, кое свок) лажну косу даш поФалг>ивати. Жуанг> де Ка.

р а л i> порекломг. 6biame Црнацг>, рођенћмг> робг>, и зваine се своимг. чравБ)мг> именомг. Жоикилг. Нћговг. другарЋ , кои се просто К с а в i е зваше, бБ)нше мдого млађји. Нћгово широко и отвореио чело обкружаваше лепа плава ;;оса. Ш.гова бела кожа чинлше се као алавастерг. поредг. мрки' образа Мулата.*) Н l .roBb погледг> бмаше слободанг> али замишл1>нг>. НеопредКлћна, разсеана жалоств чинпше се да е обичнми нзразг. н!>говогг> лица. Онг> имађаше 22. године. Шаца исподг. ова два човека билше сасвимг. празна; само еданг. на свои дугачак-b штапг. наслонћнми прос|'нкг> стапше предг> црквенимг> вратима и чинаше се да онг> чека сершетакч. вечернн. Оваи прос1акг> бмише црнацг. и то еданг> лепг> црнацг>, кои бм могао пре 20. год. у Шекспировои Трагедш прекрасно ролу Отелову играти. Н1.гово крепко лице 10пгп> се црнт>имг> ноказиваше крозг> густу као снегЂ белу браду и седу косу. Нћговг> високг> стасг. nie ce подг> теретомћ старости norypio; онг> се држаше круг^о и право, и носаше као сг> некомљ поноситошћу лдне одрпиие, кое mv покривау плећа. Годипе 18I6-e небм имали нуа«ду, читателвима ово описивати ; epb бм они, као и други лшди, добро познавали „Црногг> п р о с i а к а" , кои е обично на каши С е н-Ж е р м е н-д е-П р е npocio. Обично ништа неговорагпе, него е сг> пруженомг> рукомг. милостинш ripocio, и кадг> е што добмо , поклонивши се, показивао е свош благодарноств. Кадг> му е по кои путг> каква млада лепа девоина милостинш пружила, мало се осменуо и метуо руку на срце. Деца те вароши боала су ra се врло, и меангци на ћошку говораше : да е црнми npocimtT> ира.и. дивлдка , и да га е у пређашна времена n,api> 3apo6io. Бмаше као што већг> казасмо, четири сата. Докг> е npociaKi. недвижимг. ту стано и чекао, продужила су оба младића свои разговорг., но кои е покадкадг> подужиM r b ћутан1>мг> прекиданг> бмо. „К с а в i e'-, викне изненада Донг. Жуанг> де Каралт., бацашћи свош цигару, »тм си залгоблћнг,, npi^телк>!* *) мелезт. ; породЂ црнца и беле бое човена.