Шумадинка

Kcanie ce прене и усилАваше се да се насмее. „А зарн тш ниси?" промумла онт>. „Аии не тако као тн. У некомв смотренго свак!и за .коблкнг.. Но н ти 10штћ еданпутљ кажемЂ , тм си залгоб.1ћнг>, игобезнии, сасвимг. сажаленн достоино заишблКнг., бћдна заигоблКна будаиа!" „Шта те доводи на ову мисао ?" „Дакие, tw то неодричешг>! — Шта ме доводи на ову мисао? Читава гомила знакова. В идиштј, mw Шпанволци врио смо веиики мотрителва , имамо очи аргусове! — Л самх> приметјо „Шта ? " упита Kcaeie живо. Донт>ЖуанЂ се насиее. ,/Гм се издаешт>", рекне онг>, „бмло 6bi одг> мене свирКпо , да те јоштђ мучимг>". На Д о н г> Жуаново асно смеинК прос1нкг> се окрене. Онг> скине свои слаинни шеширг и пружи cbohj отворену руку иг> баикону. Кс ав i е извади одма cboio кесу. „Оваи ми се просЈикг> недопада" . проговорн fv ар а и г> вадећи и онг> свом кесу. Кса в i е баци му нешто новаца и npociartb пре неro се сагао, да узме, скине јоштг. еданпутг> шешнрг, и метне руку на срце. „Цр пче ево ти 5 Франака", рекне Каралг; ,,Н ти ifi покианлм1> подг> усиов|'емг>. да се торнлшг. до ђавола и да те овде никадг> више невидимг,." Новацг. у вредности одг> 5 Франака паде npociany у шеширг. Но у место да ra метне у џепг> . баци ra далеко одг> себе, и заузме опетг> свое пређашнћ недвижимо положенћ. „Tbi си ra увредјо", рекне К. с а в i е. ,,3ap'b се црнацг> може увредити ?" одговори муиатт> срдито, п мн'ћн!н cv сиободна, и мене мое кошта 5 Фраиака. Али, лгобезнми, тн си опетг> пао у твого тужну санарио. Нема сумнћ, Tti боиуешг. одћ рђавогг. расположенн." К с а в i е уздане. „То е болестБ „срећнм", одговори онг>, „п немогу одг> тогг> боиовати." Онт> баци жалостанг> и неодважанг> погледг. на свогг> друга, и потомг> надвладанг. потребомг. открити свое срце, као што то бмва нодг> миадм ишд1и , довати руку мулата , метне е у свого, и рекне: „Караиу , тм си мои npiaTent; н мислимг>, да си; а ти се поверавамг>. Будући да си едну частв мое таине noro ^io, то оћу и да е сасвимг. знашг ; — п страдамг>." „То се види на теби , игобезнми ; али — збогг> мега страдашг> ?" „Сирома самћ — " „То е обште зио. И ћу ти навести тоиико подобнм сиучаева, коиико оћешт>." „И н се зовемг. К с а в i е!" „То е иепо име", примћти К а р а и г> ст> досадно будаластимљ изразом -b. „Да богме. гребаио бм iouiTi> нешто к' томг додати. Што се мене тиче, то се н у овомг. смотрешо немогу на судбину жалити. Али шта ти пада ва паметБ, лгобезнми; кадг> бм свакш одг> отмћногг> uoрекла бмо, онда небм нико ни бмо благородникг>. „И наипоеие —" настави Kcasie, готово несиудпагоћи на оне врстне доказе.

Но пре него е могао свои гсворЋ свршити, отворе се вра-га одг> Сен - Жермек - де - Пре, и множина побо«. нм растурн се no niaini. Два пр!атела одиоже разговорг> свои. Црнми npoci«KT> помео е милостинго скуплати. Недвижимг. и ci> рукомг. пруженомг., приличт е црноме кипу, кои е намешћенг., да бм мииосрд!е пролазећи пробуд1о. Скоро cBaitifi давап1е му, ерг> е онг> бмо познатг, , а на гласу бмти, поиезно е и прос!ацима. Kcaeie се бмаше преко балкона нагао. Нћгова душа могаше се изт> oniio нћговм познати. „6 ии она бмла на вечершо?" упита Каралг> са свим-ћ тихо. „Ко?" запита опетг нћга К с а в i е, заруменивши се. „1о1лтг> све еднако таишг>? но мое пмтанћ бмаше излишно ; н знам^, да е она на вечернго. Ено већг> долази!" Kcaeie се нагне ioiUTi. већма. вдна особито иепа девоика, обучена сг. ономт. простомг. нКжносћу , кон очарава, но кон се неможе описати, покаже се овогг> тренутка на прагу црквеномг>. Таки за истомг> иђаше н!>на воспитатеићка. Девоика проиазећи поредг> црногв npociaua, пружи му еданг> новацљ и npociaKi> е умиинммг осмеикомг> погледа. ЗатимЋ баци девоика крадомг> погледљ на баиконг. и тиха руменг> обузе е. „Она ra лгоби!" помисии К а р а л i>. Kcaeie скрсти неотично руке. Мистресг Б л у т е р т>, воспи татеивка — мора да е Енглескиил, ако ће коа бмти воспитатеивка — погледа увисг>. но само да види какво е време. П Р е ко неба, кое е цео данг> чисто бмло, превуку се сад -b облаци и Betib е почела киша прскати. Енглезки■ а се препадне и плашлћиво обазре се на све стране* Ту бмаше само еданг. единми ФЈнкерћ, и оваи Ф1нкерг> коегг> е ito^iauib ua свомг> месту хркао, стаао е на друro .Mb краго ове пјдце. „То е лепо", рекне К а р а л г тихо, „докг> се roсподична одг> Рембри подг> заштитомг. слуа^авке у цркви Богу моли, налази се нћна маћјн, госпоа Маркиза, сг> колима изван-b вароши, и господинђ А л ф р е д г де Вале проода се у кабр1олету Маркиза, свогг> очува. Тако треба, Маркизг> и н£гова ћерка мораш пешке ићи или наимити фјнкера." Заиста овде небмнше друге помоћи. Девоика стане подг> itaniro, докг> се Мнстресг> Блутерг> сг> благородномг> оданосћу пута по мокрои калдрми иатииа, да коиа ст> пЈнце доведе. „Лгобезнми," рекне К а р а и г>, „немои се узнемиравати: а идемг> одавде." П[>и овимг речима врати се у собу. Гомииа се .аодш бмлше разишиа. Само iociiT, црнми npociaKi> стаише кодг> цркве. „блена!" прошапће Kcasie сасвимг> тихо. Девоика погледа горе и кадт> никогг, осимг. К с ав i е-а на балкону невиде , одговори сг> еднимг> двигкен1емг., и рекне брзо, ове речи : „Дођите вечерасг>." Аии у таи ма загрми фЈнкерг> преко калдрмисане niнце и бћднми Kcaeie немогаше нии^та разумети. Онг> се испружи и окрене на тамо уво, али узалудг>. блена