Шумадинка

е опетљ ућутала и то изг. наипростјег-Б основа, iuto се МистреСЂ Б л у т е р ђ повраћала. Коиа се отворе, опетт> затворе и одиете брзо. К с а в i е рази1оћенч> за себе повика: „Шта ли ми ц9 рече • „Дођите вечерас-ћ'- заечи потиулни гласт.црнца исиодћ прозора. „Фала, Фала, добрвш човече!" рече К с а в i е. „Коме, врагу, то заФалгоеш-b?" упшта Кара.и враћагоћи се. К с а в i е се окрене. Изразљ жалости , кои му е пре лице CMVTio, 6wo е сасвимв изчезао, уста су му се весело осмеииивала. „Н нисамн ни сђ кимђ roeopio," одговори онт>. „Хтео самћ ти казати , да вечерасљ нећемо моћи заедно у друштву ^!»1ти: н идемЂ у хотелт>-Р е м-б р и. „Тако, тако!" примћти Д о н ђ ЖуанЂ. „Н сами добмо позивђ . Tu знашЂ зато — бмло е овн дана. Hie ми бњкчо ни на краи намети. ,,Tw си будала!" ренне К а р а л ђ сђ иекреномЂ добродушносћу , но кон е опегЂ мало на горду покровителвску изгледала. Млого се трудишЂ, да се одђ мене сакр1ешЂ и представлншЂ дипломата. Зарв незнашЂ, да л твое мале таине познаемЂ исго та;«о добро , а моа;е 6biти и болћ него и Thi самЂ. Tu волишђ едну женекишо, коа по пореклу стои више тебе." Чело се Ксавiе-а наново помрачи , смеанћ му нестане са устана. „То е продрзл1>ивоств!" придода Карал ђ. „Будалаштина! оћешЂ да кажешЂ", промумла К с аtiie горко. „Не, л самћ казао, продрзлЂивостБ. Твол игра у то" ме нестои добро, али е доббхти можешЂ." Ахђ, само кадЂ бм бмо богатЂ викне Kcaeie. „То бм една тромч -а (адутЂ у картама) вмше бмла у TBoioS игри , ел' лгобезнми?" Што бм ти могло на ползу служити, то е одлично име, име, као н. п. мое.?" „Тм си врло срећанЂ , К а р а л у." „Х мђ , прилично. Но сђ друге стране да бн и наизнаменит!е име у целои Францускои имао, тм 6bi увекЂ на препоне наишао. »Какве препоне?" ^ласЂ КараловЂ постане озбилннЂ. — „Тм имзшђ самртногђ Henpi«Te.iH, К с а в i е —", рекне онђ , „силногђ страшногЂ nenpiflTe^B, кои се неће никадЂ помирити. Непмтан му за име: немогу ти га именовати." »СамртногЂ непр1ателн?" повтори младићЂ : „Henpiflкои се неће никадЂ помирити? Ма шта да мислимђ, немогу никогђ себи представити. Тм ce шалишЂ, К аР ал У- fl самт> увћренЂ, да нисамБ никогђ увредш." Д о н ђ Ж у а н ђ мора да се већЂ покано бмо , што т ° изговорјо, ерЂ сада окрену свои разговорЂ, и учиСе Да е весео. — ,,fl каза млого , сувише мого. ЗаЧ е ло тш ћешЂ мислити , да е овде о издаинику изђ Ме^Мраме речћ- Не, али нма еданЂ човекв, кои те нелгоби. 0 6 све." "И кои е таи човеКЂ?" L "Доиста ти то немогу казати. Али шта тиезатимЂ.?" Д к адт> и мала оомоћв »1лого добра учини. ОћешЂ ли Р и мити мого услугу?"

„У оваковои ствари, као што е ова" рекне Ксав i е запингоћи, „н не увиђамЂ —" „КадЂ бм ти могао служити ? И н самЂ незнамЂ. Али л самг> у хотелу Р е м б ри као што знашЂ,добро примлћнЂ, и што одђ некогЂ времена више тамо неодлазимђ — — " Ка ралЂ ућути з» тренутакЂ и придода неповолБно: „немамЂ право у томе, н предвиђамЂ, да ћу принуђенЂ бмти опетЂ одлазити. МеђутимЂ ако ко заиста волго има добро учинити. то ће увекЂ зато прилику наћи." Kcaeifi счепа руку свогђ друга и притисне го срдачно. „Тм сн валннЂ прЈнтелЂ, К а р а л у", рекне онђ , „Фала ти, примићу твого понуду. Али да кога послужимо , морамо га добро познавати, а ти мене ioniTe непознаешЂ." (далћ слћдуе) PfKOIIIICII ПРОТЕ MATI6 №ЕН1ДОВ11ћ1. (продужено) Турци шабчани дочуго за скуплћну воиску на Вису — ноа се oti.ia разишла — пођу на валћвску naxiro и дођу у БелинЂ, село шабачке Haie. Мои стрицЂ Л ковђ са воискомђ оде предЂ пби, и 23. Фебруара no6iro се, гди погине одђ наше стране булгобаша Исаило ЛазићЂ изђ Уроваца, а одђ турске стране погине нбиовђ ага АрнацићЂ-бегЂ. Ранћнн бмло е одђ обе стране. Турци се узб''го и пођу Валћву у помоћв, но Нковт>, попђ Леонтје и врићЂ пођу сђ воискомђ поредЂ Турака. Турцм падну на конакЂ у Свиле'уву у покоиногђ кнеза Ранка илити попа Луке Лазаревића, и по селу притисну арати, наша имђ воиска пресече путЂ одђ Валћва и пође на Турке, а они направе одђ ав.нн метеризе н станесе, а села доносила су имћ рану, а наша воиска бмла е у планини Гомилици, и тако CBaitiii данЂ пушкара^о се. У то време чуемо мм опетЂ о Цр номђ ђорђу, да се тукао сђ Турцима на Дрлупи и на СибницБ!, а о свему томе нити онђ што нама пише, нити мм нћму, но само по рћчма лгодш знамо. КадЂ се они букачи растуре и кадЂ новни кнезЂ Пен оде у долнго воиску, почеше мени опетЂ долазити булгобаше: ЖиванЂ нзђ Калинића, ApceHie РаонићЂ изђ Лознице, ВасилЂ изђ Боевца, и доведоше воиске. Л нђи оставимЂ у Пошара и ВсеницБ!, да они купе што више воиске, и да чуваго, да Heoti Пореч -ал !и удар!о у вилаетЂ и да имаду споразум1е са кнезомЋ ГрбовићемЂ, КедићемЂ и МиливоемЂ, а n одтрча да донесемЂ јоште џебане. кои ће 6 бјти готова у БолћвцБ!, ербо оно што самБ пређе донео, дао caiib онои воисцб!, koio самв остаeio у Лгобинићу. Тако дођемЂ н на Забрежћ , донесе ми ЖивковнћЋ само 64 оке у четири торбице, узане као воштане свећице, л то узмемЂ и едва му сђ мукомЂ исплагимЂ, но кажемЂ да онђ трчи и да на колима донесе што више може барута, ербо ово нема ништа. Обрече се ЖивновићЂ и таки оде, л узмемЂ оне врећице и свакомђ момку у Tephie новежемЂ као апунџета, па онда пођемЂ Валћву. Но кадЂ разумемт. да С У T'jPUH Шабчани, Зворничани и Срби Вдрани одт> БелЋине у Свилеуви, ударимБ на Гомилицу гди е наша воиска, а ту су бмли дошли већт> и они храбри аидуци : ДаманЂ и Григор^е