Шумадинка

ко и о морскои служби доволбно постарао се, наићрава oHb, да у Николаеву дозвоии градити само оне ратне ^ађе, кое су у основииа преговира напоменуте. Лордљ Кларендонљ а по нКму и сеи остали пуномоћницм сматраго то изасненћ за довол!,но. Лордг. Кларендон-b пита rpo>i»a Орлова, да ли ирисТ ае на то, да се нКгово издсненк ставп у протоколт>. ГроФЉ Орловт. то одобри и дода, како му е цар-b, да 6i»i показао искреностћ свои намКра, дао налогљ, да закгев а слободнми пролазЋ крозт. мореузе боспорскји и дарданелскш за оне две линеине лађе, кое садг. у НиколаеБ у стануш, и да могу отићи у источно море . чииђ се unp 't> заклк »чи. Слогђ осталм парагра««а у смотренвд треће точне, по дужемг. претресанш и разсматранш овако е састав„Да бн се трговачки и бродопловни интереси csiio народа доволбно обезбћдили. дозволиће и Pycia и b&icoка Порта, да могу сходно нччелима међународногЂ права, конзули странм држава сКдити }' лристаништама црнога мора. Почемв су нитва велич. царг> рускЈи и СултанЋ заклшчили конвенцјш (уговорг,Ј у смотренш опредКленн лчине и брон онм лани ратнм лађа, кое ће бмти н.у!кдне за приморску службу, то се ова конвенцјн настоећемЋ уговору мира додае, и имаће ту исту снагу и важностБ, као да ts ова конзенцја саставна частљ главногљ уговора. И по томе се она безг. одобренн св!ш сииа, кое су оваи уговорљ подписале, неложе нити уништити нити измћниги. Уговорг. одђ 1. tO.iifl 1841. год. иои одрагава у снаги старми основнми закот. отоманскогт. царства у смотренш затваранн мореуза боспора и дарданела, бмће у узаамноиг. споразумлКшо претресанг. и црегледанг..,, Пуномоћницш Pycie и Турске позшваш се, да се изиеђу себе споразумеду у смотрешо конвенцје, коа ће се између нби заклшчити односително за лаке ратне лађе, кое ће Pycia и Турска на црно\1ћ мору моћи дргкат и, и сви се нуномоћницш у тоие сагласе, да се у идућои сћдницм о томе саобш1'енК учини. (Слћдуш подииси.) Протоколг. JV§ V . Сбдница одЂ 23- Фебруара. Присутствовали су: пуномоћницм Аустр!е, Фраицус ке, Велике Британ1е, Pycie и Сардише. Протоколг. прошле сћднице буде прочитанљ и одобренг,. ГроФћ Орловг. лвла, да пуномоћницм Турске и Рус 'е нису у станго, поднети конгресу npoeKTb уговора у сиотренш ратнн лађа, кое приморске дрглаве у црноме М0 РУ држати могу, и моли, да се ово саобштенћ одлогки Д° Друге сћднице. •''ордЋ Кларендог. пмта пуномоћнике руске , да ли изасненЦ кое е грофг« Орловг. последнћ сћднице у смотренш Николаева дао, ваиш и за Херзонг и азовск о море ? ГроФт, Орловт. одговара, да се на азовско море исто так °> као и на Николаевг. немон;е непосредствено односити предречено одг. Pycie примлћно начело ; сг. ДРУ Г е пакљ стране зна се, да велике лађе по реченомг. Мо РУ немогу ни пловити; онг> у осталомг. остае при у-

вћравандиа, kos е лорд -jb Кларендонљ покренуо, и повторава, да PyciH, код има тврду волш и намћру ; да се влада по примлћномг. на се обвезателству, нигди на обалама црнога црнога мора, ниги пакг. у вода/иа овомг> мору принадлежећииа никакве друге лађе градити неће, него онакве, какве ће Pycia сходно уговору са Турскомг., у црномг> мору дргкати моћи. Конгресг. на то прелази кг. претресанш друге точке, РроФг. Иалевскји напоминћ да су на бечкимг, конференniaMa сва пмтана, код се тичу дунавскогг. бродопловства бриаглвиво испмтана, и да онђ по томе сматра за умћстно и сходно, да се и на то позорг. обратн. ГрОФљ Byo.ib прочита на то додатакг. кг> бечкомг. протоколу JVJ 5. Г Р офгј Ba .ieBcnifi предлаже, да се слогг. слћдушћк meCTt точкји начини: „Почемг. су бечкимг> конгресомг, (од!> год. 1815-те) назначена и опредћлена начела за бродолловство на оHuitt рћкама, кое више држава д 1>ле, то се уговарашће силе између себе саглашаваш, да се ова начела у будуће однесу и на Дунавг. и нћгова ушћа. Оне — уговарашће силе — проглашаваш га опредћленл одсадтв као принадлежећа кг. лвномг. европскомгЈ међу народномг> праву, и ставлаш iK подг. свош гарантјш. 11 л овитби на Дунаву неће бмти у будуће ставлћне никакве препоне нити ће iofi бмти наложени какви годђ терети. кои се не бм изречно пазначи.ш v опредћленнма, коа се садржаваш и послћдугоћимг. чланцмма. И по томе нити ће се узимати какавг. ђумрук -b, кои бм се давао единствено збогг. пловена uo рћки, нити пакЂ. ђумрукг> одг» еспапа кои се на лађама налази, и уоба^те никаква запрека па ма какво име носила, неће се полагати слободнои пловитби по Дунаву. Вмсока Порта лрима на себе обвезателство, да ће у сноразумлћнт са мћстномг> управомв подунавски кннжества извршити оне послове, кои ће или садг> или у будуће нуждни бмти, да се дунавска ушћа ослободе одг> нрудова, као и да се бродопловство рКке свакадг. одржава у доброме станго, а нарочито између Галаца и Ибраила. Да бм се трошкови овн послова, као и други справа и заведешв коа имаш цћлв, да бродоиловство на ушћу Дунава обезбћде и олакшаго, накнадили, може се опредћлити оцечна умћрена такса, но подг. тнмг> изречнммг> услов!емг>, да се како у томг> тако и у свакомг> другомг> призренш са лађама свио народа сасвимг> подеднако поступа. У намери, да се у предидућемг. чланку поставлћна опредКлена остваре, треба наложити еднои комисiи кон ће се састолти изг. ...... да опредћли величину предузети се имашћи послова, и да изради основна начела за правила провитбе, и рћчне и морске полицЈе, а исто тако сачнниће она и наставленл, кон ће изврнЈителнои комисји служити као правацг.. Сагласно опредћленама бечки уговора бнће ова коMiicia саставлћна изг> , као сусћднм , граничећи се држава, и бмће постолно трагоћа- Ако се у смотренш толкованн овм лравила роди каква разлика мнћнјн онда ће се разправлвнћ и пресуђенћ овогх> предмета оставити уговарашћимЋ силама."