Шумадинка

Далћ вели „АдвертизерЋ" : .,СаданБ1и уговорЋ мира уничтожава турску а одргкава руску морску сииу иа црноме мору." — Турска c„p],4,. обвезана е, да у име неутраиисанн изђ црнога мора изиђе ; Pycia пакЋ задржава cboio ратну Флоту у Николаеву • Херзону и азовскоме мору. Турска е обвезана. да градове, Варну Синопу и Траиезунтљ као воене морске оруаЈнице поруши, а Рус!и остае у рукама осимљ Николаева и Херзона ланацЋ черкески приморски тврдинн . а тмме и клшчћ у Малу Aeifo. После продужава „Адвертизерт.": Оваи уговор-fa мира оснива изнова руско меuianb> у подунавсва кнджества, а Турску напротивЂ лишава свои права у истмиа " У 22- омћ чланку уговора укида се „изклшчително мешанК Pycie. али Русш као уговарашћои сили дае се чланкомт> 25-имг. саучаствованI. у томђ мешанш: Порта nain. сљ друге стране несме безљ дозволенл осталм сила ући оружаномљ рукомљ у свое собствене провннфе. Рускомћ дакле ненадномг. нападаhio несме Турска безт. дозволћна Pycie, Праиске , АуCTpie и други нћнм пр!'нтела на путљ стати и т. п. ИРОТОНОЛИ КОНФЕРЕНЦШ. (продужено) БаронЋ Бруновг. прочита на то еданг. меморандумЂ. коимђ се гледа доказати , да положаи мЈ.ста и правацЂ саобраштаинм путова недозволава, да се између обе краинћ у прелиминарномЂ миру означене гочке повуче права гранична лин!а. Онђ напомин I, , да су сагозне силе имале намћру, обезбћдити бродопловство на Дунаву, и онђ ммсли . да бм се ова цћ.и. другомЂ граничномђ лин"10мђ постигла, но ономђ , кон му е наложена да е предложи конгресу. Ова лиша коа бм то преимућство имала, iuto небм никакву сметшо причинлвала економш ове провинцје, имала бм започети одђ Вадули Исана на Пруту, na ићи дужЂ транновогЂ бедема и окончати се на сћверу нлпукскогЂ езера. Исто ће тако Pycia уступити и острове на дунавскомЂ ушћу, и разорити градиће ИсмаилЂ и Килјл-Нову. ГроФЂ Балевски одговара , да ово предложенћ на одвећЂ 511:.станЂ начинЂ одступа одђ основа мира, да бм га пуномоћници сашзнм сила у озбилвно разсматранћ и размишлћнћ узети могле. БаронЂ БруновЂ наводи на то , да бм врло тежко бмло наћи удесну границу, кадЂ бм се одђ тји т>име наведенм линја одступало. МеђутимЂ могло се тои области, кош бм Pycia по нћговомЂ предложенш имала уступити, додати и она областБ, кон лежи између езера К.атлабуга, траановогЂ бедема и сасикскогЂ езера. Главнми пуномоћникЂ енглескш показуе, да бм приманћ ове одђ барона Брунова предложене граничне лиHie бмло одступан I. одђ предлога, кое е Аустр1н сђ одобренћмЂ западнм сила учинила. Ови су предлози у Петробургу пршмлћни, а у Бечу и Паризу потврђени, и премда су пуномоћници овм сила испунћнм духомЂ помиренн, то се они ипакЂ при таквои мћри немогу удалити одђ yc.iobia мира и одступити одђ концесЈа, кое су све на конгресу застуиане силе у начелу примиле. ГроФЂ Валевски изражава се на подобнми нзчинђ.

ГроФЂ БуолЂ наводи такође, да предложена одт. барона Брунова областЂ сачинлва само едну малу частв оне области, koio е Pycin приманћмЂ аустр1иски предлога пристала да уступи, и очекуе потомђ да руски пуномоћници изађу на среду сђ другимЂ предложенћмЂ, кое бм дћлима, предходившимЂ овимг. преговорима ближе стоало. БаронЂ ХибнерЂ обраћа позорЂ на то, да е граннчна лишн, кош Аустрш предлаже, основана на изгледу землћ, кои намЂ сви землћвиди (мапе) подеднако показуш. Рускн пуномоћници одговараш, да су они у предходећимт. сћдницама посведочили свое помирително раз положенћ, да они нису никакву другу цћл!. имали, но да произведу сагласје н споразумлћнћ, кое 6ti аоложаго землћ н интересима жител&ства одговарало , и да су они по томе готови, претресати свакш други проектЂ, кои бм имђ се предложт. ГрОФЂ Валевск1и одговара. да сагозне силе нису у станш, пристати на такву расправу граница , коа небм у сагласчш стоала са већЂ добмвенимЂ уступленлма; међутимђ бмће дозволЈ.но. путЂ поравнителне накнаде (компензацћ:) изабрати, и може 6 bith да бм се до споразумленл дошло , кадЂ бм се гранична линјл на шго-истоку далћ чакЂ преко сасикскогЂ езера пружила , у случаш. аио се, као uito руски пуномоћпици потврђуш, на сћверу налазе топографске ^землћвидве) сметнћ. По претресанго окогђ разположенн у комђ су сви пуномоћници участвовали, буде предложено рускимЂ пуномоћницима да границу опредћле едномЂ лишомђ, koh бм одђ Прута између Леове и Хуша започела , према сћверу до сасикскогЂ езера повлачила се и више акабшскогЂ ез«ра свршила се. Руски пуномоћници држе се за обвезане , да се извћсте о положенго и станго, у кое 6ti дошле руске и бугарске населбине у тои части Becapa6ie, и они предлажу, да се продуженћ овогђ претресана одложи до идуће сћднице. КонгресЂ на то пристане; но пуномоћници Француске и Енглеске изавлгого, да предложенћ, коме су се они у духу слоге придружили, у свакомЂ смотренш заклгочава у себи уступленћ кога се важностћ увиђа изђ простора землћ између Хотима и Хуша, и они изавлгош увћренћ , да ће руеки пуномоћници ово попуштанћ одћ стране сашзнв! сила достоино уважити знати. ГроФЋ ОрловЋ признае удесностЂ предлога , кои су рускимЂ пуномоћницима одћ стране осталм пуномоћника учинћни, и додае кђ томе, да, кадЂ titioBa жели да се нБима учинћнми предлогЋ потанкомт. претресанго подчини, никакву другу цћлв и намћру нема , него ту, да се истми предлогЂ доведе у сагласле са мћстнммЂ нотребама. Конгре сђ приступа на то кђ претресанго ПБ1тана о подунавскимЂ кннжествама. ГроФЋ ВалевскЈи примћчава, да бм пре свега нужно бмло, сагласити се у едномЂ поглавитомЂ и вашномЂ пмтанго, да ли ће то естг. Влашка и Молдав^н и у будуће имати одвоену управу или ће се оба кнажества стопити уедно. Онђ мисли, да 6 б 1 obo сћдиненћ одговорило правимЂ интересима обадвего провинц|'н, и да конгресЂ то дозволи и удћиствуе.