Шумадинка

Она ое мало замисии, и тадљ на еданпутљ погледавши Карала, упмта га опоро: „Знашт. ли, ст, чега оћу да овогљ младића удалимљ ?" „Н недозволавам-Б оеби. даза таине мое добре госпое разбираиЂ," одговори К а р а л ћ притворно. „Н самБ мнслила, тм вндиип, болћ. Ксавје лшби господичну одђ Рембри." „Заборавјо самс. вамЋ то казати." „А остало зарЋ непогађашг, ?" Каралг> се учини као да e лгобопмтанг. чути. „Господична одт> Рембри," настави Маркиза, „едина 6 наслћдница могђ супруга, а оваи има 500.000 Франака прихода." „Да великогт, иманн!" Викне мулати. севагоћи очима. „Мои бм синЂ Алфредг. Јоштг. више имао , кадг. бм Сан-Доминго—но то е 6 бмо па прошио. АлФредг>, кажемђ? едва пристоннг. ужитакг> има." „Разуземг.. — Женитба?" „То e. Али Боже ! опрости ми, л се боимљ, мала будала блена мисли на овогг. Ксав!е-а више него што е иуждно. Сврг> тога господинт. одг. Рембри особиту наклоностг, осећа спрамг. К caeie-a. за isora вели. да е оваи н!'.га одг. велике опасности избавЈо." „То е рђаво обстоателствј! „Бмло бм даг^ле лудо ово непознато сироче обичнммг. путемЋ хтети удалити. МаркизЂ бм се npoTneio, и сама господична одг. Рембри могла бм се тмме довести у непрнлику. Мора се какво веће ередство употребити. „Н исчекуемг. ваше заповести". рекне Каралг.. „Кадљ самв те овамо послала," дода Маркиза, имала самћ ^pyrifi планг,. предаи ra заборавности, а одг. nlsra одустаемг.." „Сг. тммг. болћ!" викне мулатљ. „вдногг. сиромашногг> младића мало ио мало увући у порокг., коракг, по коракг> нћму слћдовати, да бм ra упропастш!" „Окан' се тога," упадне му у речв госпол одб Рембри. „Тм си врло невештБ. кадг. o моралу говоришг,Мои новг. планг. далеко е болгии, онг. ће се само едногг. единогг. вечера моћи испунити и твое поштенћ (Маркиза изговори ове речи ачимг. гласомг.) амачно неће се одг. тога устручавати. — Чуи ме добро !" Овде е госпон одг. Рембри оставила креолскш начинб говора и узела краћш и сходнш тонг., што е болћ, кадг. се говори о пословима. Она OTKpie садг. са савр. шеномг. нсносћу и сг. особито уређенммг. предговоро мг. цео планг., кои ће читателг.и, кадг. ra упознаго, наћи да е пакостанг., но кои е уедно дао доказателство о изреднои смотрености госпое Маркизе. Каралћ слушаше свого „добру госпого," сг> внимателносћу. Што е више она говорила , у толико е већ^ ма участвовао мулатг., помоћу свое невалале природе,у тако згодно начинћномг. плану. IIo кадкадг. изавлБиваше свое дивленћ. Но кадг, е rocrioa одб Рембри ућутала , дође К аралг> танно на противне мисли: онг. представи слћдства и ваћаше ra гроза, кадг. на извршенК помисли. 1оштг> гдикон болд осећанл бБ1ау заостала у овомх. чове.

ку. Код1, нћга 6biaiue увекг> бол1. прво осећанћ. него далћ размишлдванћ. „Шта мислишђ о томе?" упмта ra Маркиза, окончавши свое разлаганК. Kapa.i i, се затезаше одговорити. „Focnoio" рекне онг, уплашенг., „вм немоЈкете захтевати. да вамљ помаЈкемг, у тако црмомг. издаиству." „Ко е то казао, да тм мени помагкешг. ?" викне roспон одг> Рембри, а међутимг, iofi устне заиграго. .,Н мишла." „Tbi си се npeeapio. Н се нећу никако мешати у то; тм морашљ сам-h радити." Ири овомг> неочекиваномг, заклгочен1к> немогаше се мулатљ дугке уздргкати. „Зарг, мон po.ia nie доста грозна," рече онг> горко, „но оћете да ми е сг> подсмејомг. ioniTi> више отегкчате. Но добро, милостива rocnoio. башг, да 6 б 1 ми толико зла учинили, колико сте годг. кадри, и вамг. одричемг, мое сад]> и ст в о!? ан l>." „Оваи човекг. постае мало rio мало неугоданг." промумла Маркиза, уставши равнодушно. ..Сг> Богомг. даK.ie мои бћднми прјнтелго." придода она, „потражићу каквогг, другогг. ars ;HTa." Она приђе предг> огледало и намести сг> пристоиногаћу свои индискји кажмирскји кушакг.. „Зарг> нећете вечераст. доћи у нашг. хотелг, rocnoдине одг. Каралг,?" упмта она. Имамо едно прЈителћСко друштво." Каралг, се поклони сг, невеселимг, лицемг,, ништа неодговоривши. „Ако дођете," настави ЛЈаркиза, „неће те се каати. fl нам1,равамг>, да моимг, гостима представимт. и'стор!ГО мулата Ж о н к и л а. „То нећете чинити!" викне Каралг.. „Заиста оћу." „Смилуите се милостива rocnoio!" Мулатг> бмлше пао на колена, ал' госпон одљ Р е мбрн наместивши свои лепг, кушакг., иђаше полаганимг, и тнхимг, корацмма преко собе и изчезну. Мулатг, се подигне полако. Лице му се помрачи. а очи укоче и закрваве. „Ззрљ никадт, неће доћи редг, на мене !" рече онв потмулимг, гласомг>. „Ха ! кадг> ми се едногг. дана пода прилика, како ћу се осветити!" Оноп, часа кадг. е Маркиза одг, Рембри ступила у ав.нк), приђе кг, нбои наново npociaKi,, кои е очекиваше стрнелБиво, и пругки руку . „Све еднако оваи Црнми" рекне она срдито. Она окрене лице на другу страну и попне се v своа кола. Црнацг, Hie се дао oetiMh забунити; онг> се прибли!ки и дуго бацаше испБ1тугоће погледе у кола. Лице Маркизе, на кое е управо у оваи napb светлостг, одћ близу стоећа Фенћра пала, могло се врло асно познати. Кадг. е она ово упорство видила, намршти се и спусти брзо завћсу. HpociaKT, заиђе око кола и стане на друга вратаоца. „Торнаи се, рече госпоа одг, Рембри лготито; никадг. неделимг. ни едномг. Црнцу !" (продугкиће се)