Шумадинка

у Бечу тако и у Севастонолго 6bi.ih су Горчакови први на жестоиомЋ боншту . гди се годђ тицало чести и елаве руске. Кндзљ АлександерЋ Горчаковн, кои е тако племенитми бранителг, и nođopnniii) руске чести. пока зао е нпакЂ на бечкимг> конФеренц1нма духг умћрености, кои доиста доволћно емствуе Европи за честиту, достоину и миролгобиву полигику Pvcie. Кадв бм кннзљ Горчаковг> садт. oTBopio сво« срце и саобштт евок мишлен!. и убеђенћ, то бм онђ безђ суми!. европским-h вла* дама и садг. оне исте рћчи рекао, кое е онђ прошле године на бечкимт. конФеренцЈнма hsvcti'o, а те рћчи есу : „Мм смо лгоди озбил£.нн, кои смо се еабрали , да рћшимо озбилннЋ задатакљ , и доиста нантеж !и саданћга вћка и времена: мм морамо едант. другоме срдачно приблиашти се, да бм могли успћшно остварити начела. ион смо за наша обшта начела прнзнали и примили, и по томе морамо се неодложно занимати сћ . разр1.шен1.мт. и разBinHhsii, данашнћгЂ вагкногт. пмтани Mu сви имамо една иста начела: и надамЂ се по томе, да имамо сви н s, дну исту цћлв, Ова е цћлг. обштји мнрг. : оваи е мирт. садт> постигмуг!), iio има ionih една цћлБ, кое цћли постиженћ садашнн е влада руска себи за задатакт, узелн, а то е: обштји светсти мирљ, слава Pycie и одржанћ прјлтелћски одношаа са свима народима." „Естераихише коресподе нцу" авлпго лодч. 4, iVlaioM 'b изђ Черновица слћдугоће : „Као што изб Одесе подћ 18. АприломБ дознаемо. укинути су до коначногт. одлазка сагозне воиске сви карантнни на азовскомЂ мору , и на прибренто Крима , изузимагоћи самопристаниште одеско." ФРАНЦЈСК А. „Ileii" потврђава, да посланство ђенерала Нен и Гре.ч у ПетробургЂ негча иииаиву другу ц К лб , него ту, да однесе одговорЂ на облву о ступанго цара Александра на престолБ, и ко томе сасвимЂ е погрешно потврђиванћ иеки листова, да речени ђенерали иду у ПетробургЂ да даду цару рускомБ обнсненн о оддел ^номЂ уговору између занаднм сила и Аустрје, кои е заклгочент, 4. Априла. ИНГЛКСКА. „АдвертизерЂ" нвлн, да е лордЂ СтратФордЂ де Редклифђ поднео оставку, или управо рећи, да 6 разрћшенЂ од-б свога зва^мн, и да ће за крагко време отићн у Енглеску, 11РОТОКОЛИ КОНФЕРЕНЦШ, (продужено) Главнми пуномоћиикЂ Typciiifi примћти, да му наставленн недаго власти, коначно пристати на таисаставЂ, Онт, задржава себи право на одобренГ. одђ двора нћгођогђ , кое he искатн по телеграфу. Чланови комисЈе , кои су предложили основе задатку, коимђ се занима коигресЂ, позову'се, да се саедине ради израђенн предлога о тексту, кои мере, кое бм се имале лредузети што се тиче С р б i е, одређуе , и кои се такође има метнути у уговорЂ. Главн^ш Француекји пуномоћникЂ вели, да е важно споразумети се о изразима, коима ће се елужити у уговору, да ее потврди ступанћ турске у „европско саглаcie", па за ту цћлл прочита предлоп, за два чланка.

TypcitiS пуномоћникБ мисли, да ће у томе погледу наицћлисходше бмти, ако се остане при саставу, кои е онђ предлагао бечкоме кг.нгресу, и предложи га конгресу. На предлогЂ гроФа ВалевскогЂ заклгочн конгресљ, да се што нре састанн една комис1а, у uoioK да буду Али-иаша и други пуномоћници : аустрјиек^и, ФранцускЈи, енглескји. руск|'и и сардинскји, те да предложи саста†свјго условјп за уговорБ о «иру, но нои предлогЂ има гледати на зак.почена у досадашнБимн протоколима. КонгресЋ нреда тои комис!и предлоге, кое су главни пуномоћници ФранцускЈи и турскш поднели о приманго турскога царства у лвно европско право ГроФЂ ВалевскЈи иви, да е као одговорБ на саобштеић, кое е као органЂ конгреса имао налогЂ учинити у БерлинЂ, добмо ту в К стб , да е Праиска слкдугоћи учинћномБ ioK позиву, наименовала себи за пуномоћнике: гг. барона МантаиФела, президента министерства иностранБ! дћла, и гроФа ХацФелда, изванредногЂ посда" ника и опу номоћеногЂ министра кодт. ФранцускогЂ двора (Слћдуго подписиј. II р о т о к о л ђ JVS X. адница одг 6. Mapra 1856. Присутствовали су: пуномоћницм ауетршски , Францускн, енглески, руски, сардинскн и турски. ПротоколЂ прошле сћдннце буде прочитанБ и одобренЂ. Засгупннци руски и турски предложе уговорЂ , кои су између себе заклгочили о opoio и коликоћи лаки лађа, кое ће прибрежне уржаве држати на црномЂ мору ради сигурности нћгоне и нћговм обала. Пошто се саста†тога уговора испмта, конгресЂ нађе да се онђ слагне са основима, кои су о томе положени у предходнимЂ услов!ама за мирБ, и заклгочн да се isonia, кого су положили и подписали главни пуномоћници руски и турски. дода садашнћмЂ протоколу. ТекстЂ уговора сачиннвагоћа комисјн преко извћстителн свога, барона Буркнеп, извћсти конгресЂ о своме дћлашо: Такође као извћстителБ,друг1и пуиомоћннкЂ Францускш извћсти далћ, да се иомнсмн понаипре занима редомЂ, коимђ ће поедине одредбе уговора ићи една за другомљ, па вели да комисјн за добро налази оваи редЂ : ПовратакЂ мира, — повлачеић воиска изђ заузета! земалн — зароблћници у рату, — помилованћ , — ступанћ Турскеу европско сагласче, — судбина Хрнстјпна, —прерађенћ уговора одђ ^1841. год., — неутралисанћ црногамора , —■ слобода Дунава, — нова граница европске Туреке, — Кннжества Влашка и ЈМолдавЈл, — кнажество Ср6ia. — мћшовита комисмн ради прегледа границе v Aain. Прелазећи на читанћ текста. комисјомт. израђе ногђ. баронч. Буркнеи саобшти предлогЂ о овомђ уводу: „НКгово Величество царг, Француск1и, HI ^ho величество кралћица Велике Британје и Ирске, Нћгово величество царЂ pycitift , Нћгово Величесгво кралБ сардинcitiK и Нћгово величество СултанЂ, желећи учинити краи ратнммЂ тегобама, и наумни v договору са царемБ аустршскимЂ предупредити, да се више недогоде заплети, кон су дали повода за ратЂ, споразумели су се о средствима, снажнммЂ и узаимнимЂ емствомЂ оснгурати неза-