Шумадинка

У Б ђограду 17. VI а н. 18 5 6.

ШУМДДИНКД

.1 И CT'I. 3 л , МШ? Ш ®Ш©СТБ<

Умредникг) и издавате.и. Лгобомирљ S3. Нснадоипћг.

ТЕЧ.

Оваи лиотђ иа.<азн v Вторникт. и Четвртактћ на по табака , а у Суботу на табак} - . Цћна му е -^, /9 за трн мће. 5, а за no.ia године io. цванц. За ог.гаее илаћа ее одт. врсте 5 краиц. за трипутт.. шЈ •= *■•

Ц Р Н bl И II Р О С 1 21 К %. (u р о д у ж е н о.) Дошав у cBou обиталиште, одма приђе прослнкт. кћ свомг. сандуку и отвори нј .гову аку браву. У сандуку бмдше прилично знаменита сума у разнг>шт> новцима, и една записна киБижица. на KoioS бнаше изрезано едно име. Црнацг. метне у свое сокровиште свои дневнмн добмтЂ, кои се доста великг. вид !о. и потомђ отвори брзо записну кнБижицу. „Право," рече ohi,, разгледавши неке apiie ; „Ф. Л. Ово су почетачна писмена нћногт. имена." О нђ биаше тако нко усхнћенЂ, да л1у ноге нису могле држати теретг. тела, но седне на cboio постелго. „Тако самБ дакле напоследку нашао" проговори онгз „почем-b caaiB е 20 година нестрпелвиво, непрестано тра«io ? Ахг.; fl већт. често мишлн да самв ц 1 јлб постигао! — Кад -Б бм се и за оваи парг. npeBapio!" НКгова глава клоне нг> прсима ; онг> станше ма•io недвижимг. и као пораженљ безнадегкдносћу. Али опетг. наскоро усправи свои BHCoisift стасљ и изг. нћговм 04 i 'k) светлаше се крепостг. и поузданћ. „Не, не !" продужи ohi,. за оваи <-е. парг. неварамг., Све ми каже, да е она. и мои посао приближава се свомБ itpaio." Онг. устане НКгово црно лице, коегг. нко изражене черте издаваху снагу душевну и благоств, добме изразг. свечане туге Клекне предг. троФејомг. н притисне з^атче еполете на своа уста. Дуго стааше у овомг. положенн), погруи;енв у давнаиша сећанл; неколико суза излете му изг> osiio и сиусте се полако низг. црне прси. »Господине!" рече тихим-ћ гласомг., почевшв иеотнце давно заборавлГ.нммг. правшмг. црнаца езмкомг>: »мои добрми господине!" Ове речи чинау се, као да су у н!.му споменг. негДашнК лвдбови пробудиле; онг> лшблаше еполете нао сг» ^схићенћмг,.

„Тм си тамо rope! Тм ме видишг. одозго!" повиче узбуђенг.. „Радуи се! радуи се! твои последнн вола испуниће се!" III. Хотелч. Рембри бмнше велико и лепо зданје лежеће између an^ie и баште, главна капја вођаше на сокакг> Гренелскји. Разрушени време републике грбови небмлу 1оштг> поправлћни. али опетт. виђаше се ioniT-f. на великомг. гвозденомг. балкону змаи peM6piKcKiK и маршалскји штапв «4>ранцуекш. Овогг> вечера бмаше балг. у хотелу. Сала бмаше ociiCT.il.na. Служителви у богатомг> оделу итали су безг. шума, с-илазили и узлазили узг. басамаке застрвене ћилимомг,. Изг> сала и ra^epia блисташе се светлостБ свећа. Овде онде Morouie се крозг. пола отворене завћсе видити украси каменорезни или по кои образг> у златномг. раму каквогв давнашнћгЂ предка. Полиелеи светлау се крозг> свилене завћсе, и нБ!ове кристалне призме бацаше светлостљ на зидове сусН >днБ1 кућа. Све то виђаше се, али само кадг> се оба крила главне Kanie отворе, да сг> грбомг. украшена кола уђу, ков кадљ е 6bi.io, Kania се затвараше и ни1лта се више невиђаше. 6рг> лепми свнтб показуе се као саревнБивг> на свое веселћ. Само крадомг. смеде непосвећенг. продретн са своичб брзимг. и лгобопмтнммг. погледомБ у таине ове отмI.пе господе. Предг> хотелом -б навалБиваше гомила лгодш: npociaKa и безпосличара ; ripnbi е 6 б 1 ло 1811». године 1оштг> врло млого, а други у свако време има безг, броа. К.адг> годг. се главна кашн отвараиле, стотина оштрм, лгобопмтнн погледа полетау у авлјго, и иотомђ брзо као стреле у дублБину ходцика. „Лепм д1нманта !" рекне едаи Б сматрагоћи едну младу женску , коа садБ силазаше сг. кола. „ЛажлБиви су!" примћти друг!и. слегнувши раменима. „Каква свћжа боа лица !" повиче лаковерацг>. „Белило е!" одговори сумна-чг>. А просчаци викау са срцепарагоћимБ гласомг>: „даруите за име Бога!" П отомб се оиетг> оба крила одб isanie сг> лупомг« затворе. и све бмаше мирно. (продужнће се)