Шумадинка

ш зо1 т

3 А Ч И Н Ц И. Ано ко и утече одб вешала, зато Hie утекао одб ђавола. Неправедна иара оће да однесе чита†грошЂ.

тири.

Газда више види са едним-b окоиг. него елуга са чеi. Гди се дрва секу ту мора бмти и иверн. И криво дрво дае прав-н пламенљ. 36 огђ на трпимо и какотанћ кокошаиа.

ДОМАћЕ и СТРАНЕ НОВОСТИ.

С Р Б 1 Л. По гласу „Званичнм Новина", поставлћнт, е за Началника одћлешп рударског-Б при ПопечителБСтву ФиHaHcie, г. ХерманЂ Браитхауптт,, а за Надзиратела чекића (самокова) у Маиданпеку, г. Шлпосђ ФабЈанЂ. Стоико НетровићЂ Мл. Писар-b Суда Окр. Смедер., после душегЂ болованл преселш се у вечнос тб 13. тек. месеца у Београду. Т У Р С К .4. У Цар играду 4. Ман. У слћдству новозаклгочене конвенц^е понлаче се сагозне воиске сђ Крима млогожиBOCTHie. Енглеска кавал!.р!л почела се навозити на иоре, и индискји коп.гћници продали су турскомтз правителћству 630 csoiS конн. Ндуће недел!'Ј бшће ставл 1.на турско-енглеска леп'н подб команду турску. ПерсоналЋ руске посланичке канцеларје стигао е у Цари градт. и то г. Пизани, два Тимоша , баронг. ХибшЂ и еданЂ драгоманЂ. За рускогЂ ђенерал-конзула у Смирни поставл !.нђ е г. 10говићЂ, бннмпи рускш ђенералнБ1и конзулЂ у Палестини. Г. ВасилЈе заступаће Pyciio у конФеренц !ама, кое ће се у смотренјго подунавски кнлжества у OBhiMa држати. Сђ Крима е отишло до 28. Априла 55.000 Француза, 9000 Енглеза, 7000 Шемонтеза и 10.000 Турака. На Криму стое дакле јошђ 85.003 Француза, 40.000 Енглеза и 9000 Шемонтеза. Маршалљ Пелис1б остаће на Криму до коначногЂ одлазка воиске. Р У С I н. У Петробургу 26. Априла. Великји кнлзђ Константинђ издао е еданЂ приказЂ у смотренго раздћленн Флоте, коа ће се одсадЂ састоати изђ три дивиз ^е, сирКчв: една на балтЈискомЂ, друга на беломЂ мору ,атрећа на мирномЂ океану, будући Флота на црномЂ мору одпадау слћдству паризкогЂ уговора. Ове три дивиз1б деле се на 10 бригада (две дивизје свака rio три , а една на четири бригаде) и на 26 еквипагка. „Шлезише цаитунгЂ" доноси намЂ слћдугоће саобштенћ изђ Париза одђ 29. Априла: бданЂ дневнши приназЂ ђенерала Ростовзова , кои е. као што е познато, пре краткогЂ времена постао управителћмЂ воинички заведенјл, саобштава yc.ionia, подђ коима се ове године официри у ђенерал-штабску академпо примити могу , и дсно се види , како изђ те околности , што Hie брои питомаца строго опредћленЂ, тако и одтудЂ , што се примлћнима велике користи даго, да правителвство озбилБно око тога ради, да образуе валлне и способне официре КомандантЂ корпуса има властБ пресудити, да су

они оФицири, кои < е за речену академпо пршве, доволбно научно образовани и у воиничкои служби и вештини спремни, и нарочито да л' су доброгЂ поведешн. И ако npiae.il.HH ОФицири имаго сва условја на ceoiofi страни, онда они добмваго путнога трошка, за цћло време бавлћна на академји двогубу плату, и ако се добро покажу, и додатакЂ кђ плати, а ако получе добра свидћтелБства, онда ће добмти нове додатке, повишенћ чина , и плате, знаке одличЈа и т. д. Свакш, кои е годђ годину дана у гвардш служјо, може ступити у ђенерал-штабЂ. И наипосле дозволћно е вншимђ и дивизјонимб ђенералима, да одђ Tifi оФицира себи по едногЂ ађутанта изберу. кое е овмма одђ наивеће важности, будући они као ађутанти имаго млого више прилике одликовати се.негоупростои служби. Ове су користи тако знатне . да ће оне на свакш начинЂ побудити врло млоге официре . да се научно изобразе и дотераго. — Изђ Архангела авлнго, да су башЂ оногђ дана, кадЋ е царскш маниФестБ о миру обнародованЂ, први морнари одђ црноморске Флоте тамо приспћли , и да су шта више неки и на самомЂ благодарен1го присутсвовали. ЖителБСтво iii е сђ наивећимЂ одушевлћнћмЂ и радошћу примило. О путоваиго цара Александра саобштава еданЂ дописникђ „Шлезише цаитунга" изђ Варшаве подђ 4. МаioM^ слћдугоће: „У свити (пратнБи) цара рускогЂ, кои ће зацело 9. Ман у Варшаву стићи, налазиће се државнб 1 и секретарБ кралћвства полбскогђ . Г. ТурнулЂ, и министерЂ иностранм дћла кнлзђ ГорчаковЂ. Овди у (Варшави сирћчв) очекуго сви, да ће царБ за време свогђ бавлћнн чинити млоге милости и помилована, и као што добро извћштена лица потврђуго, састонће се те милостн у слћдугоћемЂ: Обште помилован!. (амнестјд) за све участнике како у буни год. 1833. тако и у доцншмђ политичнб 1 мђ покретима уводенћ полбскогђ езика у школама и установлћнћ едиогЂ медицинскогЂ (лћкарскогс>) и правословногЂ Факулгета у Варшави. — Други иду ioun, далћ и потврђуго, да ће сђ обштимЂ помилованћмЂ бмти скопчанЂ и повраћаи ceiro узапћенв! добара , као и да ће царЂ и цело свеучилиште Варшавско наново подићи и полбскш езмкт, у свима граиама управе увести. Млоги пакЂ веле, да ће царЂ текЂ при крунисанго те велике милости чинити. — Но бмло како му драго, за долазакЂ цара чнне се огромна спремана. За време нћговогђ бавленл у Варшави држаће се три бала: еданЂ ће давати варошБ, другји ће давати благородство, а трећш самЂ царЂ. За другји балЂ даваће благородство целогБ кралћвства новчаие прилоге, кои несмеду бмти манћи одђ 20 рубалн сребрнм, тако, да ће сума лреко милјонђ рубалн изнети. —■ ЦарЂ ће одсћсти у иалати Лацћнковои .