Шумадинка

учини, да н'Кгово Biicouopo^ie лордЂ Ц онђ Корнбири у цвету свои година умре. Hhra сараие на своимђ добрама , а н1зГови отмј.ни npiflTe.iBH, кои су као што трета уважавали нћгова лгобави достоина своиства, попили су више чаша рума за нћговЂ славнми спомен-b. Ф .1 орен t[ia дакле постане по другш путЂ удовица Нећемо рећи да s за своимђ мужемЂ нко жалила ; али е она проливала искрене сузе за свое саино господство, кое io& уедно сћ достоинствомђ Пера (достоинство члена прве камере) нестало и прешло у руке другогЂ лорда Корнбири. кои е умршемЂ у двадесетЂ четвртомЂ степену сроданЂ бмо. Ф л о р е н ц i л е проклинала у дублвини свога грца варварство енглескогЂ законодавства, и завери се никадЂ неудавати се —■— за члена овогђ према женскима неучтивогЂ народа. Она остане своме завету верна. Годиие 1806. дође. Флоренц1н 6 свого 30-ту годину навршила, оли е нјштђ бмла онако исто очаравагоћа; могло се рећи , да го е и само време поражено нhномђ лепотомЂ, поштедило. Читава гомила просчоца навалЂивала е око nh, да добме нћну руку, и починили су иладе будалаштииа , само да позорЂ нћнЂ на себе привуку. Флоренцјл остаде неумолима. Она е имала свои планЂ. Одђ неколико месецш бмаше се у Лондону настанш еданЂ Францускји емигрантЂ, кои е дотле Лудвика XVIII. у Митави и на другимЂ местима служт. Оваи благородникЂ притнжавао е, неузимагоћи у видђ знаменитђ губитакЂ, причинћнЂ ФранцускомЂ револуц1омЂ, ioште врло велико за едиогЂ Француза иманћ. За каквогЂ лорда то бм бмио маленкостћ; онг. месечио Hie нмао више одђ 50.000 Франака. Онђ се звао маркизЂ одђ Р е мб р и, бмо е удовацЂ и имао е едиу кћерБ одђ 6. до 7. година. Младми господинђ АлФредЂ ЛеФебврЂ де Вале имао е наскоро ући у cboio 15-ту годину. Флоренцјл мишлнше , да ће господична одђ Рембри временомђ за нћга добра парт1н 6б1ти . Да бм се оваи сагозЂ могао удћиствовати, рачунала е она на свов знаменито положенћ, на упливЂ, за кои се надаше да ће на маркиза ^ о6б1ти , на лгобови достоина своиства младогЂ господина АлФредаЛеФебврадеВале ит. д. И господинђ одђ Рембри показугоћи се спрамЂ дражестш креолке врло пр!емлБИВЂ, морао е видити како нћгова нћжностб, по свему судећи, безмерно расте. Искуство е показало лепои удовици већЂ неколико nyTifi, да човекЂ, ма како да е онђ упоранЂ. неможе нћнои очаравагоћои сили за дуго аротивстонти. Но опетЂ ко може добарЂ стаати, за оно што ће се догодити ? Испрва чинило се, да е све по волби Флоренцје. Господииђ маркизЂ одђ Р е м б р и , кои е као удовацЂ врло жал!о свого лгобави достоину и добродћтелну суП РУ Г У» сматрао е креолку за достоину, да заузима место супруге , кого му е смртБ отргнула. Онђ ioK поднесе свого руку и буде примлћнЂ. За првми неколко месецш Hie се могло владанго Ф л о р е н ц i е ништа пребацити; она представлаше савртено ролу добре домаћице, и хтеде предузети воспитавати младу блену. МаркизЂ

бмо е срећанЂ; онђ ее радоаше врлов , и све е више себи срећу честитао, што е такову жену изабрао. Али наскоро еданЂ облакЂ замути ову срећу. Господинђ одђ Р е м б р и дозна да е преваренЂ. ФлоренцЈн nie могла за дуго крити свого притворностБ ; она е бмла ioiuTe еднако ђакЂ енглеза са СанЂ Доминга. После прве погрешке претвараше се као да се поканла, знагоћи, да одђ нћжности маркиза зависи будућностБ нћног-Б сина. Господинђ одћ Р е м б р и опрости ioK, алЂ му остаде жаока у срцу и нћгова увређена гордостБ показивала му е непрестано трнћ на нћговомЂ грбу. Маркиза iioставши овомђ благосћу само дрзиовен1'и, поче сматрати свогђ супруга као едногЂ одђ oiibi слабм лгодји, кое, кадЂ 1*и ко неправедно увреди , само еданЂ осмеи кадартБ е ублажити. Она се варала , и кадЂ е увидила свое заблуђенћ, већЂ е бмло доцне, да се поврати. Господин-б одђ Р е м б р и остаде за свако доба за нго строгЂ , неуиитнни cy^ia. Онђ го више nie лгоб|'о. (продужиће се) РОБЛЉ Sl,4 КАВШЗУ. II (продужено) Онаи планинацЂ, кои знађаше рускш, рекне iofi, да се она небрине за свого дћцу, кого ћеду они Шамилу одвести. СадЂ већЂ бмаше време за полазакЂ; МиридацЂ понуди iofi едно1Ђ конн, но она е волела ићи пешке, да се само не разсгане са свошмђ маломЂ Лидјомђ . СадЂ се крене цела чета; но кннгинл неопази нигди ни едну одђ CBoiK састрадалница, — она бмнше сама усредЂ дивлћ гомиле суровм планинаца. ТекЂ што су изђ села изашли, букне са CBiro страна пламенЂ изђ ЦинондалскогЂ двора. Неколико сатш доцше послао е кннзђ ДавидЂ два коилника кђ cBoioH Фамилш, но ови ненађоше ништа до саме развалине и две женске, кннгинго Тинјго и стару дадилго кннжеву. Прва се сакрила у еднои мрачнои соби, а ова друга можда е побудила еажаленћ дивлби Чеченаца. Готово ванЂ памети сћдила е она усредЂ пушећи се развалина и певала е тужне песме , коима е описивала пустошЂ и у;касЂ . кои е она очима гледала. Понегда текЂ прекидала е песму викомђ : „Давиде, гди си тм ?" — Све пакЂ остале женске изђ двора, броемЂ 21, и еданЂ младЂ дечко, буду одђ Чеченаца у робство одведене. III. СтанЂ ШамиловЂ протезао се испредЂ подкалске куле, и ЧеченцБ! упутили су се тамо са зароблћнмма у Цинондалу госпама. Кнагина Варвара 06pe.iiaiiH и нћна нећака млада киагинл Нииа ГаратовЂ, и сва деца кнагинћ Анне буду безЂ икакве штеднћ и сажаленл у робство одведена. Планинци су роблћ роздвоили, и тако е кннгинн Чавчаваџа бмла сасвимЂ сама и одвоена у гомили далБи планинаца, незнагоћи ништа о своима и CBoiofi дћцм. Она е изгубила едну папучу и бмла е нко повредила ногу. С ђ тешкомЂ мукомЂ ишла е адна кндгинл напредЂ, држећи у наручго свого малу ћерку Лидјго. МиридацЂ е aiuio за нбомђ , безЂ икаквогЂ чувства човечности