Шумадинка

и саЈкаиена тукао е кадљ и кадг. кнагинго своииљ „плето.иђ", т . е. ако уплетеномт> кожноиђ иамџ1омв, да бм само бр;ке ишла. Садг. се морало прећи преко двћ phtte, Кисискева и Алазана. КадЋ су прелазили Кисискев-b рћку, заглибила се кнагинн, и 6fai се безљ помоћн едногЂ снаиЈногЂ Цеченца и удавила. Ова страдани склоне наипосле Мирида те метне кннгишо за собомт> на нонн, и да небм доле пала, веже ioS руку за свои понсв, а и дете узео е преда се у свое руке и тако пређогпе попалћно и порушено село Кандо. КадЂ се чета иза села мало зауставила , опазила е кннгинл едну одћ сбош служавкш Bacn^iro сљ нћнммЂ смномђ АлександромЂ у руцм. А у доллини видила е кннгинл cboio ћерку Томару у рунама едне По.шкинћ изђ Цинондала. СадЂ пређу при наивећемЂ плгоску преко Алазана. МиридацЂ постане човечн1и и дозволи маики. да надои свое лдио детенце. МеђутимЂ изпадне жени дворскогЂ управитела ЦинондалскогЂ за рукомЂ да се приближи cBoioii госпои, и каже iofi да е видила едногЂ одђ сннова Шамиловм, Кази-Махмета, и да е онђ за шшгинго едногЂ конн обећаоСлужавке су водиле брнгу о осталои дћцн. Тако су они у лету прелазили преко дивлби и опустошенБ1 предћла. Чеченцм су обукли женске и деч^е халљнне, а неки одђ нђи носили су сребрио посуђе у понсу. Наипосле позна кннгинн у гомили свого сестру Варвару и обе зароблћнице тврдо се садЂ завКре да се една одђ друге не разстану. Кннгина Варвара ашила е на кошо у своме црномв одћлу и безЂ покривала на глави. Она е страдала манК одђ нћне сестре. Ова млада и дивно лепа госпа мнслила е, да ће при плачканго Цинондала жнвотђ изгубити^ а садЂ уместо ударца оштрога мача нађе се изненада у рукама едногЂ планинца, кои iofi е излвлвивао cboio лгобавв и хтео е загрлити. Но она се сђ огорченћмЂ одђ ц],га отргне, планинца застиди нћно поносито владанК и онђ н) замоли за опроштаи. ЗатимЂ iofi набави едногЂ богато по иачину Чеченаца оседланогЂ конн, и обкол!зна одђ Чеченаца, кои су нћногЂ ШамиломЂ зароблћногЂ супруга познавали и Фалили, прешла е она савЂ путЂ. При прелазенго преко Алазана видила е она изђ далЂине нћно дете у рукама дадилћ. О дђ целогЂ друштва само е едно лице нестало, а то е бнла госпоа Дрансеи, француска гувернантка. Чета планински конннииа приближила се међутимЂ кђ брегу „Констки", гди е руско одћленћ подђ капета. номђ КитровомЂ у засћди станло. Обе кннгинћ, обколћне своимђ прат!оцима, прибли;киле су се већЂ бмле брегу на пушкометЂ. НаеданпутЂ се породи страшна забуна и вика. Куршуми зазвингде са ceiro страна. Чеченцм даду конћима своима друп'и правацЂ и нагну кђ планини бегати. Као стрела ездт е МиридацЂ иза кога е кнагинл Апна сћдила. Она се трудила, изтргнути свого везану десну руку одђ Миридца, ерЂ она е већЂ бћ!ла сасвимЂ малаксала и nie могла више др;кати сђ едномЂ рукомЂ свого малу ћерку. Све узалудЂ! 1 оштб еданпутЂ врдне конб на страну и»дете излети кнагинг.и изђ руке ГлувЂ и нечувственЂ за вику и нукЂ уцвелћне маике продужи МиридацЂ свое беганћ. Брзина планински кона за кратко време изведе ifi ванЂ домашан руски куршума но они су великш губитакЂ у лгодма претрпили. Више одђ 400 лго-

дш изгубили су они кое мртвн кое ранћнм, бегагоћи све далћ и неосвртагоћи се на мртве и ранћнике, кое су засобомЂ оставили. ПутЂ одђ брега Контски до стана подкалскогЂ бмше млого теготнш за обе кннгинћ, кое су се у забуни и гунгули боа раздвоиле и текЂ после два дана стигну на мћсто свога опредћленн. А шта е бмло међутимЂ сђ осталммЂ роблћмЂ ? бдна друга одвоена чета одвукла е младу кнагинго БаратовЂ и госпого Дрансеи. Сђ ономђ првомЂ поступили су планинцм улгодно. Францускина напрогивЂ млого е претрпила и страдала. бданЂ МиридацЂ свукао iofi све халвине, и ocraBio е на Htofi само кошулго, ципеле и мидерЂ (напрсну утегу), и кадЂ е годђ посустала одђ умора, тукао го е безчовечнми МиридацЂ камџјомЂ, да бм брже ишла. Но шта су сва ова страданл и муке у сравненго сђ оннма, коа е кнагина Анна као мати и као госпон оплнчканогЂ двора претрпила? Незнагоћи ништа о судби свое остале дћце> видила е она собственнчЂ очима смртБ свое малене ћерке. и морала е садЂ као беЗЂ душе и полумртва одђ умора слћдовати бегагоћимЂ у планину Миридцима и своимђ патр!оцмма Она падне на путу сђ кона, они е попну на другогЂ конл. и тако су ездили као муна преко гудура и кланаца крозЂ дивлћ предћле, догодђ нису наНпосле у ноћв стигли на едну чистину у планини. Пла нинцм простру подђ едннмђ дрветогЂ за кннгиhio еданЂ покровацЂ конвскш, а свудЂ унаоколо полежу Чеченцм. Некн одђ нђи ели су леба и меса; кннгинн заиште пиги и они iofi донесу воде у едномЂ великомЂ суду, кои е затиснутЂ бмо еднммЂ ФишекомЂ. ЗатимЂ заспе планинцм, и садЂ е гекЂ кнагинн добила временаЈ разммшлнти о ceoiofi грднои несрећи. Шта ће одђ нћ бмги, ако н1зНђ мужЂ погине, ако она свого дћцу више не види и ако у рукама Варвара остане! Докђ е она овако у суморне ммсли погружена стаала, зачуе она уеданпутЂ изђ далБине умилне гласове еднежалостиве пћсме, uoioMb се у оннмђ предћлима успавлгого дћца. То бнаше дадилл дћтета нћне сестре: а наскоро затимЂ проговори неко иза дрвета тихнмђ гласомЂ : „Има ли овде какве христЈанске душе ? нема ми одговора. а бћдна и одђ целогЂ света оставлћна молимђ за тумилоств." То бнаше гласЂ едне кннгинвине служавке, по имену Нине, кон чимђ угледа кннгинго , одма приђе кђ нбо К и трудила се свући оно мало халБина са себе, да noKpie свого госпого, кон е одма позове да седне до нћ. Вћрна служавка покрила е rocuoio своимђ халвинама и своимђ тћломЂ, и сталла е овако дуго у овомђ положаго, но све узалудЂ. Кннгинл Hie се могла угренти, она се сва тресла одђ грозничне езе. МеђутимЂ приповедала iofi е Нина. како су е Чеченцм у Цинондалу, сђ претнБомЂ, да ће е убити. вукли одђ себе до себе, да имђ изда све сакривено, што се по мншлћнго Чеченаца налазило у двору ЦинондалскомЂ, и како е она бнла последна, кого оу планинцм изђ замка одвели. — Тако кнагина ову прву ноћа проведе. Ч имђ е данЂ освануо, продуже планинцм свои путЂ. Наскоро дођу они до едногЂ тако стрменитогЂ планинскогђ подногш'а да се нису могли сђ конБима горе успети. Они дакле сиђу сђ kohh и почну се пужати узђ внсину, држећи се рукама за стабла чбунова. КадЂ е кнагинн на по пута стала, они су iofi грозили мачемЂ, и