Шумадинка

кад'Б Чечанацх. види да ће кндгинн у несаестБ да падне, онђ е узме на раме и однесе е на внсину. Кадт> су се већљ горе попели, зауставе се они мало. Б.шзу кннгинћ пасао е еданЂ конв, а на седиу нћговомг. 6i»iaiue везанг. еданљ џак-b, изљ когт. е на ушасг нннгинћ вирила нога »1алогЂ детета. Она еммслида, да е у томђ џану мртво тћло буди коегЂ нћногЂ детета. На нћне молбе отворе планинцм џокђ , а мала Томара скочи жива и здрава изђ џака и падне маики ceoiofi око врага. Чеченцм бмли су е везали на kohio , да не бм доле пала, а у џакЂ су е метнули да се не бм изгребла о чбунове и гране. Но планинцм не оставе Тамару кодђ маике; они дете опетт 3 одведу, и тако остане кнагина опегЂ сама. СадЂ су бмли само неколико сатји удалКни одђ подкалске куле, гди е Ш амилЂ са cboiomb маломЂ воискомђ становао. КадЂ су већЂ тамо стигли, примћти кнагина сђ удивлћнћмЂ, да су се нћни прат !оцм у гомили загубили. Они су се по свои прилицм уплашили одђ гн ^^ва пророиовогЂ (т. е. ШамиловогЂ ) , кои бм iS за цело и постигао бмо, да е онђ само дознао нечовечно и "'внрЈтпо постунанћ HtioBO. Неколико планинаца опазе несрећну госпу, кол е имала иа себи само едну изцепану кошу.по, чјл е лепа коса бмла сва прлнва и код е едва стоати могла на своимђ нћжнимЂ и крвлш изђ раана обливенммЂ ногама. Наскоро обкруше е са свно страна дивлби во Г шицм и мћрили су е лшбопигнммЂ и продрзлвивммЂ погледомЂ. То су бмли ЛезгЈннцм, кои по сполншности cBoiofi неизгледаго тако величечтвено као Чеченцм. Лезп'внцм су лјоди ружни и сурови и сачиинваго главну масеу Шамилов« воиске, Чеченци пакЂ есу езгра те воиске. Кннгинл мал nie у несвестБ пала НаеданпутЂ продре крозЂ гомилу еданЂ човекЂ у униФорми рускои, и приђе кингинби. To бшнше еданЂ сродникЂ кннгинћ, кннзђ ИванЂ Чавчаваџа, кои е при обрани едне слабе нозшџе заедно са 30 воиника одђ Шамиловн конаника заробл1,нЂ бмо. Онђ одма одведе книгинго у кулу, предЂ којомђ е стано шаторЂ иредводитела планинаца. IV У мрачнои и влажнои соби куле затече кнлгини своio сестру и наивећу частБ CBoift служавкји изђ Цинондала; али жалостБ и очаннћ све е обузела. Но ири поглеЛУ несрећне кннгинћ разведрисе нБЈова суморна туга. Чимђ онауђеунутра приступи кђ нбоизи една зароблћна ђурђјаНк а, и проговори iofl са страхопочитателномЂ сло 6 одомђ : Кнлгинбино , Чеченцм су убили moio матерБ и сестру. Ево 0в Де едно дете, кое иема ко да одои, и коећескоро одђ глади скапати. Смилуите се, кндгинбо , и надоите га." Ова гфатка молба буде наравно испун!,на, и затимЂ до6iro едну помршаву вечеру и заклгоче са доста спокоинммб почиванћмЂ, данЂ, кои е тако туашо освануо. Пред Ћ зору затруби труба, да разбуди Шамидове воинике. Одиа затимЂ ступи у собу кодђ кннгинћ кннзђ ванЂ Чавчаваџа, и донесе сродницмма своимђ поволбне гласове. Онђ е сирћчБ добЈо одђ Шамила дозволКнћ, Да 1н могке одвести у Дарги-Бедено , у престолномЂ м1.Ст У ЧеченскогЂ поглавара (Шамила), гди ће кнлгинћ пребБ1вати. ЗатимЂ су добили изненадну посћту ; смнг.

ШамиловЂ Кази-МахметЂ уђе сђ некодико Наиба (поглавара) у кулу. Онђ не говораше ништа сђ госпонма; али Наиби су пмтали кннгинјо , како се налази и савћтовали су iofi, да се преда CBoiofi судбини. Они су такође покушавали, оправдати свое нападанћ у Кахетно, говорећи, да су неки тзмошнби кнезовн писали Шамилу, да ће му се они покорити. Но кадЂ нБима кннгинн изнви о томе свого сумнго, онда ioR покажу они нека писма, писана ђурђ!анскимЂ езшкомЂ, говорећи, да су то та писма покоравани. Кнагннн ift прочита; то бшпху неки спискови о некимЂ стварима и по свои прилицм нађена су та писма у каквомЂ оплнчканомЂ замку. Кнш-ина и мђ то смешећи каже. ОдкудЂ тм то знашЂ? запмтаго е планинцм сасвимЂ безазлено; ерБ су они мислили, да кннгина непознае ђурђ!ннска слова. — „ОдтудЂ, што сз.мб видила и прочитала", одгови кнлгинн. Неразположени и зле водћ отиду Наиби и аве оваи догађаи Шамилу, кои имђ заповеди, да се у будуће уздржаго одђ слакогЂ саобраштан са зароблКницама. ЗатимЂ иви пророкЂ (т. е. ШамилЂ, ер - б Hhra називада планинцм нророкомЂ, ИмамомЂ) кнлгинама, да имђ онђ дозволава писати сродницмма своима у Тифлисђ. По обмчаго землћ донесу имђ они мастидомЂ напоенЂ памукЂ, дрвенми калемЂ и напира. Кннгинн Анна бмаше ! оштђ сасвимЂ огорчена одђ ph^iir ШамиловБЈ Наиба и нћна сестра узе неро, и наиише ђенералу Реаду , команданту руске кавкаске воиске и грађанскомЂ гувернеру на Кавказу ( оиомђ истомђ , кои е год. 1855. на Криму погинуо) слћдугоће вКсти: „ђенералу ! мм смо зароблКне, мм трпимо оскудицу у свачему, дођите намЂ у помоћБ и авите нашимЂ сродницмма, у каквомЂ се станго мм налазимо. НашЂ е адресЂ: „У Дарги-Ведену, кући Шамиловои." Кннгинл подпише писмо, кое предаду сдномђ спремномђ писмононји. На скоро аатимЂ дође еданЂ повћренинЂ пророковЂ да позове кнагинћ кб Шамилу. Оне нису хтћле слћдовати овомђ позмву, будући су оне у тасвомЂ станго, да нити преДЂ Шамила, нити пакЂ предЂ буди когђ одђ нћговм заступника изаћи могу. Оваи рћшителнми одговорЂ nie прошао свое дћиство. вдна сдужавка кннгинБина до6ie дозволћнћ да оде у ШамиловЂ шаторЂ и да тамо између оплачканм халБина нешто за кнлгинјо избере. Служавка, праћена одђ два CTpaatapa, отиде у шаторЂ^ и донесе еданЂ свиленми огртачЂ, едну катибу ( коијомђ поставлћнмГЈ мантидБ) неколико марама, чарапа и старм ципела. Истога дана, т. е. 26. lOuia 1854. године, добм10 заробдћнице налогЂ, да буду спремне за путЂ у ДаргиВедено. Таи путЂ имао е транти три неделћ дана, и нова страдана и бћде загорчавале су кннгинама ово тегобно путован li. Д о п а l> i А тваторЂ. Д ет е. Зашто тата Шумадинка внше нввиче н& жене ? О т а ц ђ . Досади се смне и на зло викати.