Шумадинка

Ш 342

A.in измећу CBito наиврћма е завид1о и саревновап ci> миадимг. господино«!, А л ф р е д о м ђ ЛеФ«бврт, де В а л е, e>i коимђ нге ии 6 бг.го - вредно саревновати. Али збогк. неискуства свога Kcasie е у слиности и гордомћ разметан10 нреолкиногЂ снна наиаз!о велику надвагу ирема себи. И онг. бм рад-ii бшо , да се и онђ саи и да му му завиде; онг. е имао текЋ 22 године. и све ове желФ . имадоше за гућлв влену . кадђ еј говорјо : „ да самв богатћ ", то е бмвало изг . увиђана , да богатство раз . шку у роду поништава а да е богатљ 6t>io, roBopio 6i>i : „ да самБ отмћнг .." Богатћ и отмћнг, , па онда небм онђ нитта више }келн>; ерг. између cBiio младића , кои су у сали хотела 6bi.iH, заиста е on b 6bio таи, кога 6bi господинг. одг. Р е мб р н наирад!е за свога зе га изабрао. ДOK'f. се obhmij мислима забавлао, прођег. Алфредг. ЛеФебврг. де lia.ie поре-дг. iil.ra сг> еднимг. по енглескомг. начину дотеранимг. младммг. кавалћромг. изподг. руке. „Бмнсте ли срећнми вечерасЂ, лгобезнши?" упмта кавалћрг>. „Веруите ми, СотнакЂ," одговори господинђ А лфредЂ ЛеФебврЂ де Вале, „на последнћмЂ улогу само самБ 500 луидора добмо." „ДесетЂ илпда Франака," помисли KcaBie сасвимгЈ зачу ђенЂ „МаленкостЂ", рекне англоманЂ. „Него онаи малми шаитавии ИмбертЂ де ПрезмЂ — Познаете ли, СотнакЂ, Имбертаде ПрезмЂ?" „п ознаемЂ. но шта е сђ нђимђ?" „ Веруите ми , СотнакЂ, онђ е одђ лорда Сиднел Стурма добмо десетЂ илнда Фунт |'и стерлинга ." „То е лепЂ добмтакЂ." оба кицоша отиду далћ . „ДесетЂ иллда Фунт|'и", промумла KcaBie, „двеста илнда Франака." „Л^обезнми, неуображавашЂ ли тм себи, да си милк)нерЂ?" упмта га изненада КаралЂ. Kcaeie се зарумени . „ Каква будалаштина !" прогунђа oh^j. Потомт . се прибере и дода : а твг >л синоћнн срећа . ЗарЂ немашЂ ништа о томђ да ми прнповедишЂ?" КаралЂ се таки намршти. „ Лн5безнми ", рекне онђ, „ по волби ћетпЂ ми учини ти , ако ми никадЂ више о томђ неузговоришЂ. Аиде да се мало прошетамо , ако ти е право ." Kcaeie устаде и узе мулата подђ руку. Они су ишли ћутећи крозЂ више сала Kcaeie бмлше уду6 л К нђ у мисли ; КаралЂ се чиннше да има вешто на срцу и незнађаше , како да OTKpie. Наипосле повтори Kcaeie , слКдушћи као некимЂ укоренКнимЂ мислима. као машина и незнашћи чисто шта говори : двеста педесетЂ илнда Франана." „Шта мислишђ ?" упмта га КаралЂ зачуђенЂ

„fl се нисамт> никадЂ коцкао", рекне КсавЈе мало жестоко, погледавши свогђ пр!«телл. „Н.Г истина, да се за едно вече могу добмти 250.000 Франака?" „За 10 минутји, .иобезнми", одговори онђ, „Двеста педесетЂ илнда Франака ?" „Двогубо — трогубо — десеторогубо рекне К аралЂ, ударивпЈИ лко гласомЂ на свако Фантастично увеличаванћ. „То е чудновато," нрогунђа Ксавје. „Може дакле ко сести за асг ^алђ као сирома, и лотомђ устати као . . " „Као ми.ионерЂ", попуни КаралЂ. „Такови се прнмери догађаго свакји данЂ." „То е чудновато", повтори К с а в i е. падагоћи наново у свое сандрје. каралђ ra погледи као каква граблћива птица. Сматратеиго е лсно, да е оваи ходђ мис.пи подпомагао таинми плангз мулато†башЂ по н+.говои желБИ. „Сирома младићћ башг, е несрећанЂ" помисли онђ у себи. „fl бм caato Јкелio да се тако известно могу осветити онои проклетои жени, као hito caMt. уверенЂ, да ћу нl.ra навући на пропастБ. И саиЂ еударш тимг, путемЂ." Као да е К с а в ie ово пророчество хтео оправдати, погледа горе и повуче К а р а л а кђ вратма одђ сале „Аиде да се играмо". рекне онђ одвећг> нестрпелБиво. „Да се играмо" повгори К а р а л ђ , узевши лице разумногђ и мислећегЂ човека. „бси ли паметв «3iy6io, лгобезнми?" „А збогЂ чега? Hie ли свакомЂ слободно игратн се ?" „Истина; свакомЂ е слободно — али — " „Шта али?" повиче Kcaeie сђ увеличанимЂ нестрпленћмЂ. „На твомђ месту а се небм никадЂ играо о в д е, рече К а р а л ђ ладно , ударившн нко гласомгЈ на речг. овде. И кадЂ га К с а в i е-о в о око лгобопмтно упшта, дода: „Лгобезнми, тм си ioiuTb сасвимЂ новаи.пн. Тм ниси шштђ никадЂ чуо, како вичу на играче?" „Добро. оли ..." „ЗнамЂ, шта оћешЂ да кажешЂ. СотнакЂ игра; ел' тако? И лордЂ СтурмЂ нгра: а и командерЂ одђ К р а м б л а: па и шишкавми С е н д-и д i е То е све цела истина Али кавалћрЂ с)дг> СотнакЂ нада се, као што се зна , насл!.дити грдно богатство. ЛордЂ СтурмЂ е енглеЗЂ, па кадЂ небм се играо, одрекао бм се свое народности. Ш иикавми докторb Се н-Дидiе долнћобретаннцЂ е и сасвимЂ упропашћенЂ. Игра е нћгово право. Но што се насЂ тиче, а нарочито тебе , то е ту 7 га-1£>ива стварБ. До врага, лгобезнми, зарЂ текЂ л да ти то излсннвамЂ? Ако ништа друго немамо , до само добро име, кое е сваконко мршаво добро, лгобезнми, то барЂ треба да н1.га сачувамо, иначе смо у опасности —" „РазумемЂ те", пресече му реч1. Kcaeie, оборивши главу. „Они лгоди, кои се примаго са снисходител*