Шумадинка

шт 356

ИОЛИТИ1К1И ПРЕГЛЕДЂ У Бечу 7. К)н!н. —■ У сћверо-американскои размици наступила е иромћна; т. е, после толикоп, страшекд и стрепенн наеданпутљ готово сви листови европски новина тога су мншлћна, да ће се та цела размирица, кон е хтела у крвавии и огорченми ратЋ да букне, распрабмти на лепт. начинЂ. Саобштенћ Марсјеве депеше сенату вашингтонскомћ, \ у KoioH се доказима правда одпуштанћ енглескогг. посланика Кремптона , дало е поводђ и прилике дебатама (спорном-b разлагашо), кое су уобште миролгобивогБ зна•чан- — А исто е н у енглескомљ парламенту в Ј.ств. да Енглеска на одпуштанћ свога посланика Кремпгона nie наумна одговорити ст> одпуштанћмт. аиериканск(»М1 посланика, г Далсаса. поздравлНна наиилт.п.им!. ускликомт. и радосћу,и Дизраели, нои позива правителћство иа одговорљ за поступанћ Кремптоново, истоме — иравителБ- ј ству — уедно препоручуе, да се не меша у политику ' сћверо-американски савезнш дршава у смотренго ереднћ , Америке. „Глобе" едант. министер1 'ллнми листљ, наипосле изавлгое, да правителвство треба да пошлћ у Вашингтонт. на место Кремптоново другогЋ посланика. „Таимст." паитз изражава се о целои тои ствари овако : „Питанћ ово тиче се само личности г. Кремптона, а американскш кабинетт. притомљ изавлгое, да онђ никакву намћру Hie имао вређати Енглеску. Па и мш сами велимо и мслимо, да е поступанћ и владанћ нашегљ посланика неупутно и осудително. Онт> е очевидно врло лаком;1Слено поступао, и nie никадг. доволбно размисл!о важностћ свои д1,ла. нити пакљ достоинство свога поеланства. Велика частв ове кривице иада наравно на оне, кои су таковогт. човека оставллли на ономђ мћсту, за кое онт> очевидно способант. nie 6bio, , и uito су га наипосле кадЂ су га нћговм нецћлисхдни постунцн у велику неприлику довели. донде силомђ на реченомЂ мћсту одржавати хтели, докђ Hie наипосле честв наша и наше землћ захтевала да га бравимо."

Но при свемЂ томђ неможе се таигн, да Енглеска у целомЂ овомђ нослу не игра башЂ никакву славну роилу, да е она лко понижена, и да ће ПалмерстоновЂ кабииетБ за то пониженћ енглескогЂ народногЂ поноса горко платити. — Изђ Париза авлнго, да се Француека коначно рћшила. посредовати између Америке и Енглеске. Ш то се пакЂ тиче ПБ1тана среднБе -американскогЂ, то е сва нрилика. да ће се оно окончати ревизшмЂ (претресанћмЂ и допунителномЂ поправкомЂ) Клеитон-БулвверскогЂ уговора. У Берлину 4. K)nia — Између Берлииа и Беча влада у ово посленћ време живо телеграФско саобштаванћ будући велику часгв дипломатски извћсХн шилћ руско посланство изђ Берлина книзу Горчаков}'у Бечљ, а исто тако и обратно долазе изђ Беча непосредствена наставлћна у ВерлинЂ. Праиско министерство иностранБЈ дћла pa3eia врло велику дћлателностБ. и заклгоченћ мира дало е дипломатш тако великји лодвигђ . да Праиска и сђ оиаковимђ државама, на кое пре Hie тражила уплива задобмти, као н. пр. са СардинтмЂ, жели ступити у тешнћ одношае и да се тако надмеће сђ АустрЈомЂ на свакомЂ иолго. гди годђ Праиска uo качеству свомђ као велика сила на то право има. Пм i анћ дакле подунавски кнажества, сматра се као такова стварЂ, кого Праиска никако упустити неће, и право, да и она буде заступана у коMiiciu, коа има разправлати ПБ <танн реченм кнажества, бране и заступаго праиски посланицБ! у Париву, Лондону и Бечу сђ наивећомЂ енергЈомЂ и заузетосћу. ВећЂ сама та околностб , што су Pycia и Праиска тесно свезане, дае Праискои повода кђ овомђ заузиманго своме. Рускји кабинетЂ идв на то да оснажи свои уиливЂ у подунавскимЂ кннжествама, а праискомЂ кабинету иде у рачунЂ, да Pvcin ту помоћБ неодрекне, но да сђ НБОме у заедини ради. И потоме могу се у пмтанго о преустроиству п дунавс ки кннжесгва разпознати слћдугоће стране: AycTpia Енглеска и 'Гурска на еднои, а Pycia, Праиска и Сардиша на другЈи странн: Француска пакЂ стои у среди, и држи између обадвего страна равнотежу.

СОШЊШ НАМЕШТАИ као : канабета, ормани , астали, кревети, огледала, лустери (полјелеи) и т д.: а тано исто и О Д '«» HOHi СРЕБР S РАЗЛВтаЕ ЦРВВЕВВ УТВДРН И ЗА ДОМАМ' ПОТРЕВУ CTBAPII могу се у наиболЉмтз избору, а ценомЂ наЛумереншмљ добмти у Земуну кодб СИНОВ А СНИРИДОН4 АНД^КбВИћ 4

ШЖ Нои бк« кад-b потребо-| т Ј го С танисавл%внКу вао кола за провозЂ и шетнк). „„„„ ,, , Читалншгу. нска се изволи нвити Вићен- Ј

Подписанми дае лодђ кирјн) кач>ану гг. браће Л ђ o т и ћ а у Смедејреву, коа постои у чаршји, на шаци. ј С ђ истомђ каФаномЂ иду 7. соба за иутнике, еданЂ мутвакЂ, еданЂ арЂ за конћ и iuvna за кола, нодђ којомђ и;ма и бунарЂ сђ добромЂ водомђ. К о 6bi желЈо узети ову ка«>ану подђ киpiro одђ данасЂ за унапредакЂ на едну годину и еданаестЂ месец!и, нека се у истои каФани подписаноме погодбе ради npiflBHTn изволи. (1—6) У Смедереву 30. Маа 1856. ИЛШ МЛАДЕНОВИћЂ. Арепдатор -б. ПетарЂ МилорадовићЂ изђ Катриге, Окр. Рудничк., МиланЂ ДостанићЂ изђ Брђана иетога окруж. и ПетарЂ ву кићевићЂ изђ Мршииаца, Окр. Чачанск. проглашени су надлежнимЂ судовима за распикуће.

У нкБигопечатнви книакестаа србскогЂ.