Шумадинка

У Бфограду 12. Ш н i н. 1856

Ш7ИАДИВКД

ЈИСТ1 3 А

ши>шжЈшамт 9 шшжшж ш ившш« % * УчредникЂ и издавателв Лгобомирљ 59. НЛгадовићљ.

ТЕЧ.

Ован јмстђ нзлази у Вторникт. и Четвртакт. на по табака , а у Суботу на табаку. Ц-ћна му е 'затри M«fcc. S, а за no .ia године io. цванц. За or.iace n .iaha се одч. врсте 5 краиц. за трнпутљ

. ,V f 5«-

црн bi it i! >> <> < > н i; i>. (u p o д у ж e н o.) По кои путг. догађало се, те кои слуга излазаше изљ куће и 4>iflKepe дозиваше, кои су се налазили на краго сокака. На познвђ долазау не оамо фјнкерђ, но и читава гомила npociana, кои сигурно сћ добримг. основомђ , оставлнше свон места на вратима одђ С е н-С и лп и с а. После тога излазт е оваи или онаи човекЂ, кои или уздизаше чело. или жалостно обараше главу, осмеикугоћи се или псугоћи , руменљ одђ радости или бледЂ одђ очавнја. У првомЂ случаго обко,лаваш.е га гомила проciaKa, и искаше постоано милостинго : у другомЂ случаго гурали су се они сђ презрителннмЂ слеганћмЂ рамена.

„Шта ли е овде ?" мишллпЈе нашЂ црнацЂ. Одприлиле носле едногЂ сата показасе КаралЂ на вратима одђ ходника. КадЂ угледа црногЂ npociaKa, намршти се и чинило се као да се узтегке. Али брзо предомисливши се, прекорачи преко npara и сиђ^е брзо на сокакЂ. Црнии npociaK^ дрктао 6 на свомћ камену и обузе га страшанЂ немирЂ. Изненада дође му една мисао и она прекине нћгову неизвестноетв. Лгоди веки у очаннјго, други у поноситои радости, кои изђ ове куће излазау, неколико реЧ1и, кое еу просјнци изговорили, изгледЂ куће, све га то увераваше, да онђ стои предљ коцкарницомЂ. Али збогЂ чега побеже КаралЂ? Нашто е оно таине пуно писмо ? У томђ мора да каква превара лежи, ПросЈнкЂ остави свои каменЂ и пређе преко сока«а. п МорамЂ га видити," прогунђа онђ, „и сђ нбимђ говорити." Онђ хтеде ући у кућу, алЂ наеданпутЂ стане. Три У црномЂ оделу човека ођ ћошка сокака упуте се « ђ

нКму. Онђ се уклони на страну, да бм имђ путЂ направјо. Ова три човека уђу у куђу ; на место да се узт> басамаке узпну, о стадоше дотле у ходнику, докђ на краго сокака неугледаше мноа^ину пандура. Као да е само то изчекивао био , извуче садЂ онаи одђ ова три човека кои се чиндше да е наистарш, белу шарфу изђ свогђ прслука и припаше е преко алБине. „Аидемо горе, господо !„ рекне онђ, ПроС1акЂ удари се по челу. „РазумемЂ, разумемЂ !•" викне онђ тун .но. „Писмо хтели су га упропастити и а га немого спасти." Унутра у кући одђ едногЂ сата слћдугоће се догодило: КадЂ сусе Kcaeie и КаралЂ узпели узЂ басамаке и на првомЂ спрату куцали, дочека iil еданЂ служителЂ, кои iS е пнтао, шта заповедаго. Наместо одговора КаралЂ е показао кое онђ . Служителв отвори друга врата и уведе два прЈлтелн у велику осветлћну салу. У овои сали стаио е дугачакЂ асталЂ, обкруженЂ коцкарима у три реда. При улазку два пр1 - нтела ниеданЂ одђ овогђ друштва Hie «е обазрео. Свакји e 6 бш тако удублћнЂ у непрестану промену игре. да 6 бг се обшта внимателностЂ текЂ онда поре.метила, кадЂ 6 бј таванЂ лао, ил,и полицаи-комисарЂ дошао. Но ипакЂ ту е 6bio некШ, сђ коимђ су се КаралЂ и Kcaeie разговарали. бданЂ вретенастЂ, окорео господарЂ , кои е изгледао као да е сђ вешала спао 6 бјо; онђ ifi предсретне и поздрави Карала, као да е сђ нбимђ одавно познатЂ. То бБ1нше предузимателв посла. „Како е ?" упБ1та онђ . „Може ли се човекЂ у овогђ господина поуздати?" ДалК пБ1таше онђ тихимђ гласомЂ и мигомт. пуЈНБ1МЂ значенл. „Оваи господинђ овде мои е прјнтелБ," продужи мулатЂ.