Шумадинка

Мко обрадованљ, да познанство сђ господ^номђ учини, онрене се садЂ предЈЗимате.и. ка К c а в i е-у са споразумителниМЂ осмеикиван1>мЂ, кое е промашило свое дТзИСтво. Мое заведен!е стои вамЂ на услуги. У овомђ се спрату нгра трантг карантг (игре); у сали на десно екарте ; у онои на лево буилЂотЋ ; на другомЂ спрату има мо рулета, виста, и тр и ш а ка. Можете изабрати. Али у трећемЂ спрату — Доста већћ, господарЂ Муте," . пресече му речБ Кар а л ђ. „Аи, аи," рекне г. Муте мало насменувши се; „зарЂ господинђ неволи, што се игра на трећедиЂ спрату ?" КаралЂ му намигне да ћути.• • „Е добро, добро! замумла господарЂ Муте, окренувши се. „Изгубите ли ваше новце на првомЂ, на другомђ иии на трећемЂ спрату, све е едно ; они неизлазе изђ куће." Kcaeie при овомђ разговору осети тешкш теретЂ на срцу. Ш.говђ погледЂ, блудећји око астала , Mepio е играче , и невиде ни едно лице разположено. Одвратна жуднл вирила е изђ osiio ceiio, кои су се бмли забленули у руку банкера. Већа частЂ око зелене чое налазећи се лк>дш бБ1ла е у бедном*> оделу. Грубе, прлаве кошулћ вириле су исподђ нбшвм капута , а ипакЂ растурали су новацЂ пуномЂ шакомЂ. Неколико слино налицканм женски умешале су се б&1ле овде онде између играча. „Нисмо дошли да гледамо", рекне К а р а .1 ђ . „Неизгледа башљ тако лепо. Ал»> немари ништа. Умешт. ли играти в и с т а ?" „НеумемЂ," одговори К с а в i е. „А екарте ?" „Помало." „Hie доволбно . —• А буилЂОТЂ?" „1оштђ манћ." „То морамо изабрдти или рулету или трантв е карантЂ. Ком) већма волишђ одђ ове две игр е?" „НезнамЂ ни едну ни другу." „То ништа несмета лгобезнми. Рулета, трантЂ и карантЂ еднаке су игре, и обадве су измишлћне за незналице теби подобне. НећешЂ самЂ играти, банкерЂ ће предузети тан посао. Дакле кажи на што си се реmio; слћдуи своме внушенго." Kcasie бм се наирад!е peiuio да се врати, али е 6bio већЂ далеко заишао , nie се смео враћати. „Аиде рулету", рекне онђ. КаралЂ га узме подт. руку и изпну се на еданЂ спратљ више. ГосподарЂ М у т е изађе имђ на сусретЂ. „Оћете л' срећу на рулети да покушате, гооподине? рекне онђ . „fl имамЂ честв, желити вамЂ срећу. Саиа на другомЂ спрату бнаше намештена као и на првомЂ ; само се на среди покривеногЂ са зеленомЂ чошмђ астала. око кога су сиграчн навалћивали, налази-

ла као нека округла чинјица , кое се окранкЂ делјо на мале узасобно едно за другимЂ слћдугоће црвене и црне преградице. Свака ова преградица имала е свои брои. У среди чиншце, кои е у рупи на средЂ астала стоећои угођена и окретна белла, налазаше се една вртежка, коа е на то служипа, да се машина кружно кретати може. Около чинжце бмли су по асталу заокружени броеви одг 1 до 36. „То е рулета," рекне КаралЂ, „аиде да се играмо." Онђ повуче К с а в i е - а и покаже му едну столицу, кон) е башЂ онда овомт. проклетомЂ машиномЂ «данЂ упропашћенни несрећникЂ ocTaeio. Kcaeie седне и гледаше у рулету. Сђ почетка нје се разумевао у рулети иишта Толковаиа нза нћга стоећегЂ Карала само шштђ већма заплету нћгове представе. Вртежка се окрене; а мала 1 куглица, koio е круше (помоћникЂ банкеровЂ) врло вешто заокренуо,окретала се такође но противиимЂ правцемЂ и котрлнла се поредв окраика чинјице: кздђ е потомђ пала у какву преградицу викао е банкерЂ : „Црвено, ^io (тевЂ) мало." или : „Цр но, тако ( чифтђ ) велико." П отоиђ е скуплао банкерЂ помоћу едне мале кукице новацЂ онб 1. кои су изгубили, а другш међутимЂ, сђ несравнћномЂ точносћу додавао е комаде одђ 5 Франака или луидоре ономе, кои е до6бк» 6бш. Пошто е KcaBie гледао 10 минута, извади изђ свое кесе два луидора „Куда да метемЂ?" упмта онљ К а р а л а. „Чини по внушенго ; по внушенго, лгобезнми!" одговори оваи као какавЂ пророкЂ. „Метни кудЂ оћешЂ." К с а в i е метне свои улогЂ и оваи дође на бр. 23. „Исра е готова," рекне банкерЋ. „Ништа више иеоскудћва." (продужиће се) РОВ.Ш НА КАВК13У. (продужено) VI. Наскоро затимЂ дође кннзђ Дагестансгии, али недође у собу унутра но седне испредЂ прага на едну клупу. Покраи нћга стано е н К говђ дворск^и управителБ и една особа, именомЂ ИндрисЂ, еданЂ русши бегунацЂ, кои е толмачјо. Сад -б се између Шамила и зароблћнм кннгинн помоћу толмача поведе слћдугоћш разговорЂ : Шами .1Ђ извћсти се наипре сђ великом!. пажнБОМЂ о станго зароблћннца. Мм" смо мало уморне, а иначе смо хвала Богу добро. Мени е врло чудно, рече ШамилЂ, да сте вб 1 тако орећно овде дошле, самЋВБпцнши ломогао вамЂ е те сте живе остале , онђ е и мени свого милостђ указао, што