Шумадинка

Ш 359

Изг. BapiuaBe пишу „Ковституетнелу" подђ 2. Шн'1емг. слћдушће : „На мћсто умрлогЋ Игннта Туркуиа поставлћнт. е за министра кралКвства полћскогг. кннзђ Голенишевг, КутузовЂ. Изђ Одесе пишу „Естераихише кореспонденцу" подђ 30. Maiosii,: Гласанћ, да е Одеса проглашена за стободно пристаниште, садт, е званично поречено, будући 6bJ то знамените сметнћ произвело у трговачкимг, одношаима. — Маршалт, ПелисЈе нје Јоштг> овамо стиrao. па валг>да иеће ни доћи; напротивг, тога налази се садг, овде у Одеси ћенералг. Розе , кои е у почетку руско -турскогг. рата бмо у Цариграду енглескш дћловодникi,. — Трговци, кои изг. Камћша и Балаклаве долазе. авлаш, да се сашзници сг. наивећомг. хитнвомг, сг, Крима повлаче. -— Изг, Одесе шштг, нико не одлази шетнћ ради на боино полћ прошлога рата; трговацг. гледа само свого користв . а остали ЈкитеЛБИ кои нису трговци, плаше се велики трошкова , кое и наиманћ путованћ у РусЈи причинива. Комисјн за расправу и точше опредћленћ бесара5ски граница започеће свое послове кодг, Болграда , гди e она дочекана одг, поглавара бугарски насела ; овомђ расправоЈп, границе одиашће око 30 населн бугарски одг, Pycie. Говори се, да се руско правителвство труди наговорити населћнике бугарске, да свол садана населн оставе. и зато имг, правителвство у замћну уступа предћле измећу EenaTopie и рћке Алме на Криму; а напротивг. они Татари, кои нису ради преселити се у Турску, до6б1ће землћ у унутрашнБОСти Pycie. Бреме е врло лепо, кнша и ведри дани меннш се врло угодно, и у Русш има врло добрм изгледа за жетву. На казукашту одескомг, лежи една турска парна Фрегата, кон е опредћлена. да навезе воиску турску, кон е у Карсу зароблћна. ФР4НЦЈСК1, У Паризу 6. K >Hifl. Царг> Наполеонг, крепуће се 12. K)Hia на путЂ у ПломбЈерг,; а у исто време одпутоваће гроФг. Валевскш у стране дршаве. - Пр инцв Наполеонг. навезао се гоче (5. IOhi'h ) у Хавру на море и отићи ће у предћле сћверногг, леденогг. мора. Принцг, Путуе сасвимг. у тишини (инкогнито) подг. именогг. гроФа Медона. По краткомг. бавлћнго у Шотландш отићиће онг, на гренландске обале, и ако му ледг. дозволи, посћтиће данс1!е населбине у Гренландш. а вратиће се натрагг, преко Исландје, сћверногг. предropia ( Нордкапа ) и норвешки обала. Принца ће осимг. нћгове личне свите пратити и млоги естествоиспитателби, а кзмећу остали членг. Академ !е де-Солси, и проф есорг. минералог1е Шамуртоа. Списателго Коедскомг, наложено е, да опише цео оваи путг.; аосимЂ овм налази се у пратнви еданг. начертателБ и еданг, ФОтограФацг,. У Паризу 4. Шн!л. ГроФг, Морни већг. се сасвимг, cnpeMio за одпутованћ у Москву. Онг. ће трошкове т огђ пута самг, да носи, при свемг. томг,, uito ће ti« тропшови 6faiти врло знаменити, кадг, се посмотре при-

преме, кое се зато снино посланство чине; ерг, r. Морни радг, е да Француску у Pycin достоино заступа, и показаће се тамо у наиСниш«мг> виду и луксур1'озномг, раскошству А и животђ у Москви бмће преко мћре скупг.; будући се, као што увћраваго, већг, садт, плаћа за еднз г малу собу месечна кирјн одђ 1000 Франака. — Изг. Н антеса пишу, како е царг, за време свога тамо бавлћнн излвт, да ће при раздћлемго прекоморски паробродски литз пасти Нантесу у дћо лин!и Антилски острова, морскомх, пристаништу Хавру линј.ч сћвероамерикански држава, и Бордо-у линЈн бразилскогг, царства (у гожпои Америки.) — ПравителБСтво Француско искаће одг, законодавногг, тћла кредитг. одг. 50—100000 Франака иоради подизана насипа дужв обала рћка. Говори се, да ће се, сћднице законодавиогг, тћла продужити до 20. Шн!н. Изг. Иариза пишу слћдугоће: У Францускои има свакш данг. понешто ново После страовите и жалостне понлаве рћка слћдовала су велнка и снина торжества приликомг. крштена Францускоп, царевића, коа су млого милгона коштала, а сад-b опетг, наивећма се заузимаго Парижанп за питанћ и стварћ о регентству ( привременои влади ) Францускогг. престола, ако бм се оваи случаиио упразнјо, ТелеграФска една депеша (кого смо мм у прошломг. брого Шумадинке подг, рубрикомћ „Француска" већг. саобштили) донела намг, е већг. основне черте тогг, проекта закона. Садг. пакг. доноси намг, „Ендепандансг," о томе већг. н обширше поединости, кое се са реченомг, депешомт. прилично слажу. — Наивећма пада у очи то, што поменутми проектг. закона преноси регенство на царицу, и што тамо принцеве по крви сродне отуда изклгочуе. PereHTCiiiS савћтг. састодће се нзг. петг, членова. кое сенатско заклгоченћ Hie именовало, но кои ће доцше, или декретомг., или запечаћенммг. писмомг, или наипосле завћштанјемг, царскимг. поставлћни бнти. Уобште се ммсли да ће маршали Боске и Канроберг, бмти членови овогг. регентскогг, савћта. Садг. намг, валн iourri, нешто примћтити: Законг, о регенству израђуе се башг, садг., кадг, се старми принцг, Жеромг, cbi'io послова отреса и у приватнни се животг, враћа, и премда наиближ !и сродникг, царевг., ипакг. на свечаномг, крштенго царевића Францускогг. присутствовао Hie, и кадг. се у исго време принцг. Наполеонг. навози у Хаврг, на море за путованћ у предћле сћверногг, полуса. Француска публика врло е добро опазила стицаић овм чудноватБ! и у очи пада^оћи околностји, и зато она то толкуе као неко отуђиванћ између обадвего лиши наполеонскогг, дома, и као неку демонстрафго едне противг, друге. — Таина бунтовна дружтва продужаваго у тишини свого злоковарну дћлателноств и органично устроаванћ. „Конститусјонелу" nnuiy о томе изг, Лшна подг, 4. Шш'емг. слћдугоће: „Полиц1а е дознала, да се таино дружтво „Марјанг," на ново изг. дремежа креће, и да су у то дружтво помешана и лица вмшегг, реда. И зато су у Сен -Ет1 *ену, Рив-де-ЖЈеру и Л!ону издане заповћсти да се подозри-