Шумадинка

У Бфограду 21. Ш н i н. 1 8 5 6-

шгмддинк д, .1 И < I' 'b 3 Л вдшшшдашеедњ 9 шш ш ттФ : тж< УчредникЂ и издавателв Леобомирљ u. Ненадовићљ.

жг Оваи -iHCTf. пзлази у ВторниктЕ. и Четвртакт. на по табака , а v Суботу на табаку. Ц-ћна му 6 „ I -Ci ЈШ 1 О £и- • аа три мђс. 5, а за пола године io. цваиц. »>а o ^vace плаћа ое одт» врсте 5 краиц. за трииутљ. w f=

ц р mi i>i ifl £s i> о «: а fi i; i.. (Продужено) К с а в i е наипосле разумеде. Зрак-b радости разведри нћговт. погледг,. Онђ поити и падне на колена пред^ троФе!омх>. „Отче! отче!" викне онљ. „Мои добрми господине!" аовтори црнацљ тужно. Потомђ е слћдовало дуго ћутанћ. Kcaeie, ош'енљ својомђ себичномЂ радосћу, благодарјо е Богу изт> дублвине срца, и мислт е на блену. У првомв овомђ тренутку веселЈегЂ усхићена смаграше онђ блену као cboio . Препоне нестану. 3apt. садЂ неимађаше онђ отца? Старми npocihK^ бмнше поредЂ нћга клеинуо, и склопивши очи чинаше се, да е nao у озбилвне и asaиостне мисли. „О нђ бмдше добарЂ," рече онђ узимагоћи све веиичествеши изражаи; „ онђ бмлше великодушанЂ, онђ бшаше честитЂ ! — онђ е умрЂО, али а самЂ остао po6i> нћговогЂ спомена, „О нђ е умрЂо!" повторн Kcaeie. На еданпутЂ некомв мисли обузетЂ, устане. 5i А мон мати? упмта онђ. »Тран^имЂ « већЂ двадесетЂ и две године, одгово Р и ЦрнацЂ. МладићЂ спусти жалостно главу. „УмрЂО — непознатЂ" , иишлнше онђ . „БарЂ ћу °поменђ могђ отца моћи по Јитовати, и нћгово име бмће ми наслћдЈе, Нћгово име! Нисте ми Ј огнтђ казали »Љгово име." -> О нђ се зваше капетанЂ ЛеФебврт>." Л е ф е б в р ђ повтори К с а а i е, као да е хтео ово име у cBoiofi памети задрзкатн. »Младми господине," дода цраацЂ . „ово име бмло садЂ име великогЂ ђенерала, да га e само Богт. оета-

eio у животу, ерЂ онђ е умрЂО врло младЂ н бмо е одвећо храбарЂ." „Приповћдите ми што о нКму." рекне К оавiе, „да познамЂ свогђ отца. Онђ е «зсђ vstoSia, е ли истина?" Тако говорећи стисне младићЂ руке прос1акове. „Онђ ми е пок -iOHio слободу." продужи црнацЂ ст. осменутБ1МЂ лицемЂ. Онђ е имао поверенп у мени , а н у нћму; а самв га .irooio, лгобш га 10Л1 тђ више, но што васг. лгобимЂ, младми господине." Онђ полгоби срдечно Kcasie-ову руку. „Чуите," рекие тихо, „вм ми иећете за зло примити, што самв вамЂ за еданЂ тренутакЂ дао мислити, да сте синђ едногЂ npociaKa. Онаи човекЂ, кои е тамо правицу изрицао, небм веровао моимђ речма, да самђ казао: „то самЂ учинјо, будући е онђ синђ могђ умрлогЂ господара." „То е истина," пресече му речг, К с а в i е. „Ваша л^обавћ превазилази свако вероваиђ. О, а нисамг. неблагодаранЂ, честитми прјнтелго." „Вм сте нћго†синђ," рекне црнацЂ сђ нчијјђ гласомђ . „Никаква благодарноств. Онђ е то заповед!о, л самБ послушао. Онђ узе руку младића и покаже му, да на нћгову бе^ну постелго седне, а онђ ce самЂ спусти на асуру. „Немоите ми ништа говорити," поче онђ опетЂ, метнувши руку на чело, као да се и мало прибере, „н ћу вамЂ нћгову и вашу HCTopiro ириноведити." Kcaeie слушао е пазлвиво. Прос1нкЂ продужи озбилвно и лагано: „Има већ'Б 24 године. Мм добмсмо на Гваделупи вћств, да су се црнци на СанЂ-Домингу побунили противђ господара. Пре две године срце бм ми на ову вћстЂ одђ гордости и радости узлупало се; злђ одђ ове две године н самг, познао могђ доброгЂ господина; ево већЂ година дана учинјо ме е слободнммв и зато сам& шу н Душу мон) дао. „6 дногђ дана навезе се онђ на едну лађу, кон е плоеила на СанЂ-Доминго и н самт. пошао за нђимђ . Пред-