Шумадинка

горска варошћ бапше му определћна за станиште. О нђ бмаше храбарљ, неустрашимг, неуморимв ратникЋ. Онт> е знао да су црнцм несматрашћи на нвиово собствено расположенћ, на побуну ioruTe и споли подбадани. Свакогљ !отра излазаше онт> са мномђ . Сасвимт> сами пролазили смо крозт> равнице, кадкадт> пеннли смо се узљ брегове. да 6bi продрели и у обиталишта на нг.има налазећа се. О нћ е roBopio и н самв преводјо нћгове беседе Moiofi браћи." ,,Н самБ преводт верно, премда миесрце казивало, да ове беседе нису на користБ moio S браћи. О иђ е заповед1о, н самБ слушао." „Пошто е устанакЂ обштимБ постао , замени онђ речи ст. дћлма. 1 оштђ еднако до главе наоружани изилазили смо сасвимЂ сами изђ вароши. Ма како да се заседа бшла сакрила, мм смо е увекЂ напипали, будући самћ н мое племе познавао, и тиме момђ господину на руци бмо. КадЂ самБ увече самЂ 6biBao, Mo.iio самБ богове мои отаца за опроштенћ, eph самБ постао издаица спрамЂ нби. " „Врло често нзненада нападали су на насЂ. О нђ е бмо храбарЂ, подобанЂ лаву. НепрЈнтелБи падали су око нћга као сноплћ. Н никвдђ нисам& продирао крозЂ непрјдтелћ, сажалћвао ме е. и Hie ми такво што заповедао. Само кадЂ е коплК или стрела летила у нћгове прси, подмећао самБ н мое прси." Овде скине црнацБ одирке , кои му покриваше прси, и садЂ се показаше трагови велики залеченм рана. Потомђ продужи : „КадЂ су потомђ воиске изашле изђ предгорји , ишле су оне сђ подпуномЂ сигурносћу. Мои добр^ш господинђ познавао е точно положенћ беднш црнаца ; онђ ce враћао као побћдителБ." „КадЂ смо се едаредЂ сђ таквогЂ чарканл вратили, 6 б 1Л и смо изнурени одђ усилнванн. Али на место да клоне, почне се мои господинђ спремати на путЋ : н хтедо за нбимђ поћи; онђ заповеди да останемЂ. Л остадо." „О дђ тада излазаше онђ свако вече, недозволавагоћи мени, да га пратимЂ. ЧасЂ враћаше се сасвимЂ снужденЂ, часЂ тако весео, да нћгово добро распологкенћ чинлше се готово претерано бмти. Тада ми долазаше на паметБ, да самБ и н тако некадЂ бмо, сирћчБ у оно време, кадЂ самБ л као младми ратник-Б ишао за мошмђ јогунастомЂ заручницомЂ ДаидомЂ, по землБИ мои отчева. О нђ е лгоб!о едну жену , н самБ то погодт и почео самБ се боати." „И опетЂ нисамв гледао дознати име оне жене. ЗабранБивагоћи ми за нБиме ићи , хотео е сакрити одђ мене едну таину, и а морадо послушати нћгову волго " „О нђ е кадкадЂ заостаао целе ноћи и текЂ се сутраданЂ враћао. Н самБ се надао нћговомЂ повратку; нисамБ тренуо, да бм га дочекао, и кадЂ е изостао преко времена, у кое е обмчно долазш, трчао самБ горе до-' ле као бесанЂ по Moiofi колиби. Ж ивотђ бм мои дао. само кадЂ бм смео на сусретЂ му изаћи; али л се неусуди крочити ни преко прага , будући ми е. онђ заповедјо да осганемЂ."

„Онђ е врло лгобш ову жену ! Како самБ га често слушао гди нћно име прошапћуе и притомЂ е на небо погледао, као што се чини, кадЂ се молнмо свемогућемЂ! Она бмаше нћгово божество на зеилБи. Н, мола Вога, да тако уреди, да му она свое срце поклони и тиме нћгову лгобавБ награди. Н самБ се сећао , да му она може така†ударацБ дати, нои н на мое прси небм могао дочекаги. Моа е брига бмла основана, она нћга Hie лк>била." ,ВеднБш отацЂ!" рекне К с а в i е тихо. „Беднми, добарЂ господинђ !" повтори npociaKi. „Онђ бмнше одвећЂ срећанБ, ерЂ онђ непредчувствоваше ништа; онб мишллше да е лмблћнЂ; онђ се нестараше нити подозреваше. „Тада, младБш господине, дођосте вм на светљ. Oна госпои о KoioK говоримЂ , ваша е мати. Ваше рођенћ бмаше мени таина. То самБ текЂ доцнје дознао, у тренутку, кога ће споменЂ овде ( онб покаже на свое срце) заостати као скрушавагоћ1и,страовитми теретЂ, докђ се ови стари удови у дублБИни гроба нераспадну у гомилици npa'a. X. 8, „вдногЂ вечера дигосмо се сђ целимЂ одћленћмЂ предгорскимЂ", продужи црнгли ripociHK^. „Црнци су се бмли показали у знатномЂ брого на обали велике реке. Мм остасмо више дана у полго. Мои добрми господинђ бмнше овогђ вечера весе.пи но обично ; онђ корачаше брзо и лако предЂ трумоиЂ, певагоћи едну веселу Француску песму. Као увекЂ марширао самБ н иоредЂ нћга. Онђ ми пружи свое стакло и каза ми да шемЂ." „Нептуне", рече онђ потомђ „кадЋ бм а жену и дете имао, ел', тм 6bi iH ^ro6io'" Н незнадо шта да одговоримЂ на такво ПБ1танћ н само метнемЂ руку на срце." „Тм бм ifi ^io6io", дода онб , „као што мене лго6 ишђ: ел' истина Н е пту н е? КадЂ бм те она позвала наy4io бм нћне знаке да бм е брже могао послушатн. Тм бм iofi се чудт , ерЂ е лепа. И кад -б бм се дете насменло, Tbi бм га узео у твое нке руке и лголио бм га. То е врло мало, умилнго дете!" „Срце ми скакаше одђ радости при овомђ описиванго." „Н имамЂ жену и дете Н е п т у н е", продужи онг , „при нашемЂ повратку познаћешЂ ifi." „Проведосмо ноћБ, у сдномђ стану, одђ црнаца оставлћномЂ. ДругогЂ дана, башЂ кадЂ хтедосмо продужити нашЂ походђ, стигне еданБ вћстникЂ изђ вароши. Онђ е бмо донео едно писмо на капетана ЛеФебвр-а." „Мои добрми господинђ безЂ сумнћ познаде лгобезнми рукописЂ , ерЂ нћгова рука дриташе кадЂ писмо распечаћаваше. Онђ читаше; — наеданпутЂ побледи* Читаше по друпи путЂ. Писмо му се измакне изђ ру* ке и падне на землго. Онђ га неподиже , него поводећи се као шинђ врати се у свои шаторЂ. Н мого читат1'ч ерЂ ме е одчасти мои добрми госиодинђ у тоие обучјо, но и caeieM^ писмо, небацивши ни еданЂ погледЂ у-