Шумадинка

Ш 383

8 12. и 15. TO.iia држаће се у Царскоме Селу велика утркиванн на конго. — У Кронштатв стигло е до гоче већ^ 908 лађа. бдна енглеска лађа потопила се кодћ Лавенскара , нити се ишта одг> кћ избавпти могло; а друге две претрпиле су знамениту штету. У Петробургу 12. Шша. Г. баронљ МантаиФелЂ, праискги министерск!и президентв, добмо е за време бавлћна цара Александра If. у Потсдаиу руск[и орден Ђ св. Андр1е. Доста е занимлћиво. саобштити ручно писмо Нћг. Јцарскогг. велнчества, коимђ е тан орденљ нодаренљ , и зато ћемо ra садЂ у вћрноме преводу сђ рускогЂ саобштитн. Оно глзси овако . „КралКвско - праискоме министерскомЂ президенту, барону МангаиФелу. Ваша ревиостна слугкба према нашемЂ вћрномг. сагозиику и npiaTe.no, HKr. Бе.шчеству , кралго праискоме, стекла вамћ е пуно право на Наше иекрено почитанћ. За изнвлћнћ да«ле истога , и за доказЂ НашегЂ благоволенн, ijuto сте се ви свакадЂ брижлвиво старали, да одргките npiaTt-ЛБСке одношае између Pycie и Праиске, Mw васЂ поставлимо за кавалКра ордена светогЂ ПрвозваногЂ AH^pie, коега ордена знаке Mi>i ва>1Ђ настоећимЂ пошилћмо. и остаемо вашЂ Вама благонаклоншн У Потсдаму 21. Маа. Александе рЂ" Будући е пакљ царЂ, ако се неварамо, одпутовао изђ Потсдама ноћу између 20. и 21. Ман, то е сва прилнка, да е ово ручко писмо неколико саио минута пре одлазка даревогЂ подписано,естБ дакле нзликђ на последнк) рћчћ праштана. Ово ручно писмоучиниће мећутимЂ овде у Петробургу пр'итанЂ упечатакЂ, будући су за време рата званична изнвлКна врло редко доволпно разасмивала срећу постоећегЂ тврдогЂ пр !дтелЂства између Pycie и Праиске. Ф Р Л И Ц У С К А. У Наризу 14. 10ш*д. ђенералЂ Мак-МахонЂ стигао е овамо сђ Крима. —- бданЂ паробродЂ довукао е данасЂ изђ Хавра едну лађу, натоварену древностима асирскимЂ нађеннмЂ у развалинама стародавногЂ града Ниниве. Лађа та пристала е у пристаништу сенскомЂ кодђ Лувра. и већЂ су е почели истоваривати. Горе на лађи стое два нсполинска бика са човечшмЂ главомЂ ° Д ђ камена. * — Говори се , да Pycia nie хтела примити инџинира Жи.непа , когђ е Р отшилдђ у ПетробургЂ послао, будући Pycia неће, да и Француска участвуе у грађенго гвозденБ! путова по царству. Pycia пакв са свое стране а ко ђ е ускорити то грађенћ , и врло се гкиво за то заузима. rp оФа Mopni-a одпутованК у НетробургЂ оиетљ 6 мало одложено. „Бечка пресса" пшпе о закону за регентство сл 1>Дугоће : ЗаконЂ о регентству (кои смо ми у предпослед-

н К мђ брого tiameri. листа саобштили) поднешенЂ е ФранцускомЂ сенату, гди nie наишао на никакавЂ одпорљ, Гр 0'i'i> Портали, еданЂ старацЂ одч, 80 година, кои е већЂ четири закона о регентству доагивт, одђ кои закона н!е 10 штђ нЈеданЂ у животђ стушо, избранЂ е одђ сената за реФерента при овоме предмету. — „КонститусшнелЂ" доноси намЂ опртђ еданЂ чланакЂ, кои се изб петнБ! гкила труди доказати првенство „гкенски регентства" (т. е. регентства, у комђ е царица регентка) и изђ млоги се околностш дае заклгочити, да за ову стварБ обште мбхшлћнћ у Францускои Hie шштђ hi:o заузето, и да е треба тамо топрвЂ утврђивати и ствлногђ ioK основа дати. ДанасЂ па кђ труди се оваи полузваничнБШ листђ доказати. да се женско регентство савршено слагке са закономЂ салшскимЂ (тако се зове наистарји ззконђ о престолонаслћдству у Францускои) и вели: „ГласЂприроде и интереси дрзкавни слагку се у томђ , да uo преимућству матери повћри чуванК интереса и права свога малолКтногЂ СБ1на. КадЂ се ништа на свету неможе сравнити са узвишенБЈмЂ пожертвованКмЂ матере, то како се онда може узети , да he вдант, сродникЂ по крви ђ нои у ceoiou noetpeHou му путгили ништа друго невиди, но унигитен^ собственЂ1 Hteoebi интереса, моћи као царица довести у сагласје свое интересе са интересима малолКтногђ цара? Гди е регентство сродника по крви опасностЂ, ту е бдителна и неподмитлБива лгобавБ рођене маике доволбно и снагкно емство." Ове рКчи односе се очевидно на млађу лишго царску (на Жерома и принца Наполеона Бонапарте) и одтудЂ се дае заклгочити. да е ладноћа између Пале Роалла и ТилКрЈи врло озбилБна. ВЛШН1 Si ПОЛД1В1Н. „ОбштимЂ новинама" пишу, да е погрешно, ако ко мбјсли , да е тил Kpinci;iti кабинетЂ (француск1и дворЂ) сасвимђ забацјо плзнђ и намКру, да се саедине подунавска кнажества. Францусиа доду ,ие me се зато башЂ страстно заузела, но она ће ипакЂ на конФеренцјлма коMncie живо радити на користБ тогђ саединенн. Г. Бур кнего наложено е да излви: ..Француска е врло слабо везана за опредКлену систему преустроена подунавеки кнлжества, будући се то врло мало тиче нКhl . i интереса; но она мб 1 Сли тимђ начиномЂ ићи опредКленимЂ правцемЂ, што ће свого политику управлнти по већини гласова рКшавагоћи сила и по желнма жителБства подунавски кнагкества. Ако та стварн доиста тако стои , онда ће то пнтанК нородити шштћ доста незгода, докђ се сврши. будући е већина гласова заузета за плавЂ за«диненн. I' А !' Д II li I 31. Туринскш листђ „Опинкже" пише подђ 13. вдшемђ слћдугоће: „Д окђ се сђ едне стране аустршснш листови труде докозати, да та.н'ннск!и народЂ нема ни мало снмиап« за ГПемонтЂ (Cap.i.niiiio) и за нКгову на парискомЂ конгресу изнвлКну политнку , у то исто време добмн гроФЂ