Шумадинка

Непту п i е плћскао рукама и подскакивао одђ радости, „Фала!" викне онђ . „О, Фала младии господине! Bu сте скоро онако исто добарљ као и онђ !" бдант. кућевнми слуга унесе писмо управлћно на KcaBie-a и одма отиде. Д окђ е младићљ читао ово писмо, распростре се гкива радостБ по нћговБЈМЂ чертама, кон се радостБ као у огледалу показа и на лицу npociHKa. Кадт. е Kcaeie прочитао , корачао е трлнгоћи руке, два-три пута преко собе. „Л ћу е видити," говораше онг. у себи; н ћу самЂ сђ нбомђ бмти; саобшти ћу iofi срећу, кого ми е Богђ припослао. — А хђ , естћ, н ћу ићи! Такву прилику пропустити, бћ^ла бbi будалаштина ! Нептуне" придода окренувши се npociauy „морамЂ васЂ оставити на неколико дана, прјлтелго." „Мене оставити," настави црнацЂ; „а зашто?" „ОдлазимЂ на село." ћу за вама младми господине." „То неможе бмти, Н е п т у н е." ЦрнацЂ окунБИ главу и размишллваше. „Онђ ми е налоЈшо, да 6 димђ надЂ вама," рекне сђ лаганимЂ, стзлнниђ гласомЂ, ,,fl ћу бдити. Све мора могуће бмти, кадЂ се око тога ради да га послушамо." Изненада дође му нова мисао у главу и викне брзо. „Имате непрјатела, младми господине." За два дана чуо е К е а в i е трипутЂ ову примЈјтбу. „Познаете ли ra'?" упмта онх. „ПознаемЂ га и већЂ самБ се споменомЂ господиновммђ заклео, да ћу га убити." „Убити га," повтори KcaBie грозећи се. „Шта мислнте ?" „Таква се заклетва незаборавлл," рече просЈлкЂ сђ дивлбомђ решителношћу. Потомђ изненада постане му гласЂ опетљ тихђ и дода: „Пустите ме да идемЂ за вама. младБш господине! — Вм незнате — заборавт самБ вамБ казати : долазакЂ полиц{е у коцкарницу небБЈлше само случаи. НезнамЂ шта притомЋ вашЂ непрЈлтелБ намћрава; али су вамт. метали замку." „Шта васЂ е побудило да то држите ?" „То самБ видт.„ Овде приповеди прослакЂ догађаи о ономђ писму, кое бБ1нше поверено касалу, и како е оваи надписЂ тога писма на басамацмма С е н-Ж ерие н-д е~п р е лсно читао. „И уверени сте, да е онђ то 6bio?" упмта Kcaeie, нерешително. пТо е човекЂ , кои вамЂ се одђ два месеца намеће безЂ ваше волћ за пр^нтелл ; човекЂ коме се л никако неповћрава', и истбш човекЂ. кои гоче сђ вама стаaine на балкону и коме вм непредосторожно саобшти-

сте, што знадосте о вашимЂ таинама. О томђ самБ уверенЂ. К с а в i е ние могао одма ништа одговорити, тако се нко 6bio зачудјо. „КаралЂ, рече онђ наипосле; но опетЂ nie могуће. Шта ће онђ одтудђ имати, ако ме упропасти?" „То незнамЂ, али е онђ то учинјо: — о томђ самв уверенЂ." „Но ово е п и с м о одђ нћга," рече Ксавје, показугоћи примл !,му цедуЛБицу. „Немоите ићи. Неидите," викне Н е п т у н ђ , „Оваи вамЂ е човекЂ непр;дтелБ." МладићЂ се мало замисли. „МорамЂ ићи," рекне напоследку решителнммЂ гласомђ ; „она ће тамо бмти." НептунЂ махаше главомЂ жалостно. „Мои е гласЂ немоћанЂ, да се бори проти†гласа лгобави," прогунђа онђ ; „али л1и све непи'о говс ри, да е ово само новђ мамацЂ кои васЂ на пропастБ навлачи. Н ћу ићи за вама , младми господине ; неиротивите се томе. fl знамЂ да e то одђ онм места, гди се сиромашHbiii црнацЂ есме дати видити. ЗнамЂ да бм вамЂ мое присутство причинило забуну, ако се небм и постидили. Но д ћу се прикрити. Ни вм, а и нико неће ме видити ако не. — —• —" Онђ праћаше ове последнћ речи сђ претећимЂ движенћмЂ т!,ла, али Hie изговор^о сасвимЂ свее мисли. „Кудт> ћете ићи?„ упмта онђ. aanaiib f с и 0 р и, недалеки одђ А *** у окруmiro е р с к о м ђ." Добро. — Вм сте ваше новце изгубили, морате имати новаца, младми господине," ЦрнацЂ мегне неколико луидора на банакЂ одђ oџаклје. К с а в i е-а обузме руменило. „Немоите ое стидити," рекне НептунЂ тихо. „Добрми господинђ дао ми е више одђ овогђ; онђ ме е ослободш. То е само ДугЂ, кои л исплаћуемЂ." Сђ овимђ ре чма пође на врата; али оногђ часа кадЂ е преко прага Kopa^io, окрене се. „Уколико ће те сатЈН сутра одпутовати ?" упБ1та ОНЂ. „НезнамЂ. —• али мислимђ одма после ручка." „Сђ Богомђ младми господине ! Г1ре него ли за вама пођемЂ. имаћу времена, мо.мђ свакидашнћмЂ задачку посветити неколико часова. — Потражићу вашу матерБ." VII. ДругогЂ дана, уготру рано, сиђе НеотунЂ наслагшгоћи се на свои штапЂ, сђ петогЂ спрата, и започе свое свакидашнћ дћло. Онђ е за 20 година П ар и з ђ више пута унакрстЂ обишао. Сваку е кућу разгледао, свакои госпои у очи загледао . кон е годђ по нћговомЂ суденго доиста приличила у лицу на матерБ Ксавје-а. НикадЂ Hie нћгово постоннство успћхомЂ бмло награђено. Али данасЂ Hie се осланио само на го-