Шумадинка

У Б® оград )' 30. К) н i а. 18 5 6.

ШУМАДИНКА

.1 И С Т I) 3 А

J ШЛШАЖ9УчредникЂ и издавателв Лтобомир -б bs . НонадовиЈ.-в.

, q V ® ва " ДИСТ ' Б "з-'ази у Вторникт. и ЧегвртакЂ на по табака , а у Суботу на табаку. Цћна му е ^ ^ "затри M'bc. 5, а за пола годнне 10. цванц. За or.iace плаћа се одт. врсте 5 краиц. за трипуТЂ. #/§= *®8.

С ђ данашнвимЂ листомт. свршуе се прво полгод!е пренумерад1е на ШУМАДИНКУ, и зато иозивамо ону г.г. читателћ , коима рок г б предилате излази, да 6bi се благовремено нренумерирали, како имђ се броеви небм прекидали. С ђ почеткомЋ идућегЂ месеца продужићемо издава ти Р у к о п и с е П р о т е М а т i е Ненадовића, и i о на дуже времена него пређе. — Кои одт, г.г. скупителн или поединв! пренумеранта има што даваги, нека до кои данЂ послати изволи.

Д Р Н bl И ПРОСШКЂ. (Продужено) „То е онаи истми", рече напоследку тихо ct дрктућинЂ одг. радости гласомг.. Онн уђе у дворљ и приближи се ономћ високомђ младићу, кои нико другш небБ1аше него господинћ АлФредЂ ЛеФебврЂ де вале, кои се наместо свогђ сниногђ синоћногЂ одела, данасг. у енглескомг. горнћмЂ капуту запетлао, везао вратЂ црномЂ марамомЂ и навукао аке путничке чизме. И у овомђ hoшив}' nie изгледао младБш господинђ манћ будаластЂ него на балу. „Тако ми чести," рече онђ гледагоћи ,на лорнћту Нептуна. „ено црногЂ ђавола, сђ беломЂ брадомЂ. Ј )аво 5ie однео. ако то hie врло смешно. fl шштђ такво DlTO НИСаМБ вид !0." ЦрнацЂ долазаше све ближе и стане предЂ господина А л ф р е д а ЛеФебврЂ де вале; оваи скине свого лорнћту. „Цонђ !" викне онђ. МладБ1и дечко изђ долнћ Н о р м а н д i е, комђ су дали енглеско име и енглеск!и прслукЂ, да 6 б 1 одђ нћга направили енглеско служче. покаже се на шталскимЂ в рат'ма. „Узми твои бичЂ," продужи младБШ господинђ А лф редЂ ЛеФебврЂ де вале сђ правомЂ британскомЂ л адно «рвносћу.

Онђ протолмачи свое далћ намеренћ означавагоћимљ движенћмЂ према просјнку. По свои прилици НептунЂ е разумео знакЂ, ерЂ опг,- ^аеданпутЂ счепа свои дугачкЈи штапЂ, кои небБЈнше башЂ тако презрително оруж ^е. Насрећу неимађаше нужде, сђ нбимђ се послужити. Г осподинђ А л ф р е д ђ бкшше добарЂ младићб. Онђ е хтео само оштроумну шалу протерати. „Црнми лупеже," рекне онђ смешећи се, „КадЂ бм Џ онђ само две године старш 6 бш, то 6ti му заповед1о да се сђ тобомЂ пропеснича." „Шта тражишЂ овде ? Неулази се то текЂ тако у дворЂ Р е м б р и." „Рембри?" повтори прошнКЂ, кои немогаше сакрити свое зачуђенћ. „ПредЂ вратима се проси," поучаваше га господинђ АлФредЂ, а не у двору. Одлази своимђ путемЂ. НептунЂ неодговори ништа, него извади изђ свогђ џепа брижлвиво у белои артји заб1«ну цепну мараму, и преда е младомЂ господину А л ф р е д у ЛеФебврЂ д е в а л е. „Шта е то?" викне оваи, кои пре него што е пакетЂ узео, предосторожно навуче рукавице. „Тако ми чести, ово е џепна марама Маркизина." Онђ бацБ1 петЂ Франака у Нептунов ЂЈшеширЂ и рекне. ,,6л' истина црнБШ ђаволе, то е за тебе пробнтачно готро. Добро вече."