Шумадинка

НептунЂ одма пође натрагЂ ; алг. наместо да се удали, стане, прешавши преко прага одђ nanie. и седне иа ћошнми каменЂ, наклоиивши нко на очи свои широKiS сламнми шеширљ. Часљ по' бацао е свои иогледЂ крозЂ пола отворена врата. О нђ е садЂ знао, гди ће наћи госпого ову, кол имаiue черте Kcaeie-ве, кое почетна писмена одђ имена саглашавала су се сђ писмен и»1а матере овога младогЂ човека. Али онђ е ioштђ и нешто друго дознао. Оваи дворх. Hocio е име Р е м б р и, име оногђ замка, у кои е К с ав i е имао ићи. Поштанска кола бмду у авлш. Да ли е и замакЂ едногЂ истогћ гоеподара ? Да ли су то угостителЂи К с а в i е-а кои ће се на колима возити?" Докђ е онђ тако себе запмткивао, дође ту до ува далвиномЂ прегушенми звукЂ торонћскогЂ сата. Звоно на цркви С в. Томе Аквината избје два сата. Прос)*дкђ устане брзо. О нђ се 6tio задоцнјо, и боло се, да се Kcaeie већЂ 6bio кренуо на путЂ. Мало упознатЂ сђ описан1емЂ кралКвства, опоминнше се само јоштђ имена Р е м б р и; за едну ноћт, у нћговои се памети избрисало име места па и сзмогђ округшд, у комђ е замакЂ лежао. О нб хтеде садЂ колико е брже могао поћи на niaцу С е н-Ж е р м е н-д е-п р е, кадЂ погледавши последHtifi путЂ у авлпо, угледа госпош одђ Р е м б р и, кон наслонивши се на едногЂ човека, силазаше низђ басамаке. СадЂ онђ ништа више Hie видт, но само Маркизу и сасвимЂ радостанЂ, што се Hie npeeapio, прогунђа: „Она е!" КадЂ потомђ скиде очи сђ Маркизе и баци свои погледЂ на нћногЂ кавалћра, чело му се помрачи и измаче му се загушлБи†гласт> удивленн. „О нђ е! рече онђ затимЂ. О нђ е познао таиногЂ непр!лтелл КсавЈе-овог -ђ кои зато бб1аше и н!,говђ непр!ателв, човека, пои е писао оно издаиничко писмо на полицаинми комисара, онђ е познао К а р а л а. О нђ садЂ немишлнше више на одлазакЂ. ЗабунћнЂ и погруженЂ у вртлогу разнм промена, кое непрестано една за другомЂ слћдовау и едва му дававау врекена размислити се, онђ остаде као укопанЂ. Шта да чини? Пр исутство Каралово давало е путовашо Маркизе претећш звачаи. Оваи човекЂ могао е само на несрећу К с а в i е -ову ту 6б 1 ти . А ко е еадЂ већв оваи случаино одпј товао 6bio, коимђ ће му начиномЂ у трагЂ ући? Како да нађе замакЂ Р е м бр и, кои уплашена Нептун о в а сила уобраЈкенл виђаше сасвимЂ ирепунћнЂ лукавимЂ замкама и крвавимЂ таинама? О нђ бацш свудЂ наоколо свои нерешителанЂ погледЂ и виде на другои етрани, спрамЂ замка, сђ два лка конн упрегнута кириџЈиска кола. О нђ мало дане. „Н ћу за вама ићи" рекне у себи. О вогђ тренутг:а сг.очи госпол одђ Р е м б р и лако и удесно као каква девоичица, у поштанска кола. Пре нег се узпела рекне Каралу: „Бмћемо сами и имаћемо времена за разговорЂ." Но она Hie рачунала на младогЂ господина АлФре-

да ЛеФебврЂ де вале, кои се угодно бмо извалт на колскш душечићЂ. Госпол одђ Рембри ние се могла уздржати да неизрази нестрпелБивоств тћлодвижешемЂ. „Ни сте се надали, да ће те мене овде наћи," рекне велик!и дечко, смешећи се колико га грло доноси, ,,аћу се сђ вама возити." „8 мишла, да ћешЂ тм сђ бленомЂ и господиномђ одђ Рембри ићи," одговори Маркиза опоро. Г осподинђ АлФредЂ де вале извади едно мало огледалце изђ капута и стане се огледати. „До врага. господинђ одђ Р е к б р и никадЂ ме со6 омђ неузима на путЂ. Онђ е човекЂ шштђ изђ времена Лудвика XV. и онђ бм жел!о да човекЂ набрашнћну пароку и мачЂ сасвимЂ оризонтално носи. Тако ии чести, милостива мамице, а се немогу на то навикнути." Маркиза се лттила, али nie дала. да се то на нбои примети. и да канзЂ Каралу да уђе. „Веруите ми," рекне господииђ АлФредЂ последнћмЂ, „нисте данасЂ ни пола ружни као шче. Изгледасте као да сте устали изђ гроба — тако ми чести." Кола пођу и кадЂ су бмла на каши, примћти КаралЂаи госпоа одђ Рембри црногЂ npociHa, кои е 6bio свое усветлћне очи упрЂО у кола. „Све еднако оваи човекв," прогунђа Маркиза немогући сакрити свои стра. „У постоанству овогђ ниткова има нешто што н непонамљ," помисли у себи КаралЂ. Али младми господинђ АлФредЂ Л е ф е б в р ђ. д вале задоволви се са тимђ, што е смешећи ce прогунђао: „ђаво нека ме носи, кидђ бм Џ онђ две године стаpin бмо, то бм заповед10, да се сђ овммђ црнммЂ угурсузомЂ пропеснича." Нептз г нЂ међутимЂ đfciauie отишао да коса наими. Онђ каза неколико речш кочЈашу, гурне му еданЂ луидорв у руку и тешка кола загрме , слћдугоћи поштанскимђ колма. ЦрнацЂ е предвидш јоштђ у готру, да ће жаркЈи данЂ бмти и зато е, пре него што е свого собу оставш, снабдћо се нужднммЂ оруж!емЂ, сирћчЂ понео е доволвно новца. Докле су кола ишла кроЗЂ ПарнзЂ, нис- имао ФЈакерЂ млого муке устопце ићи за поштанскимЂ колима; онђ i'h бмаше скоро достигао, и кадЂ су се возили преко моста Лудвика ХЛ'\ налсааусе обадва клгосета поредЂ поштаиски кона. npociaKB одма K04iainy рече да застане. Ово наставленћ бмло е излишно, ерђ те «ђ што су дошли до песка елисеиска п о .i а, одма далено измакну пошта.чска кола. „Вози брзо!" викне npociaK-Ђ кроЗЂ прозорЂ. „Немаите бриге, грађанине." одговори коч1ашђ уда. ривши подмиглбиво гласомЂ на ову последнго речг. . „на брду опетЂ ћемо ш достићи." И тако е и бмло. На стрмену предЂ Bapiep^ де л ЕтоалЂ надокнади Ф^акерЂ, што е бмо изостао.