Шумадинка

У Бфограду 3. IO л i н. 1856

ШУ !П А ДХ£ <5L, .1 И € Т % 3 А жв&шжжвамт 9 шжш&шж м шше ^чредникЂ и издавателв Л№бомпр'а н. Ненадовнћч..

ТЕЧ V лист1 > излази у ВторникЂ и ЧетвртакЂ на по табака , а у Суботу на табаку. 11,'liiia му е # "затри »iic. 5, а за пола године io. цванц. За огласе плаћа се одт. врсте 5 краиц. за трипу т,Б * вЈ»= *

Ц Р Н bl И II Р О С I Л К Ђ. (Продужено) Нћгово „брзо! брзо !" вднако е иооштравало кочјнша. Онљ уздишући подизаше се са свогт> места, кадгодђ су конби лагано почели ићи, но кадт> е коч^ашг. ударао конћ, радостно е узвикивао. Полагано и ноћв се приблшкаваше. На гребену еднога брега примети се сенка поштански кола. У истми парЂ покажу се изт> далБине и свеће Мелански кућа. npociaKib викне краинћ ободрент., и затпмЂ падне разслаблћнљ у кола. После неколико минута нко се затресу кола, оба конн у исто време иадну. Али доспело се било у МВланЂ и поштанска кола бмла су се на десетт> кораклаји зауставила да измену конћ. Нептунг> скочи изт> кола, баци K04iauiy десетт> луидора и отрчи кђ колима. Оногћ часа, кадт> су се ова noкренуиа успне се натрагв на кола, ако се увати за нби и отиде далћ ст> нБима. ПостмаисторЂ хтедне постал^она викнути, да стане, али већт> кола протрче по врлетнои калдрми Мелина ; тешко бм се пуцанБ грома чуо бмо. Осимђ тога 6б1лз e иоћв. После неколико минутји престане просЈнкЂ бонти се, да ће са свогт> места отеранЂ бвхти. МеђутимЂ чинило се да конби ф1акера кои су сасвимђ ако дркталн и главу на землго опружили бмли, никадЂ више устати неће. Но они се опетЂ мало по мало подигоше, и мм смо уверени да су они другш данЂ 1оште болћ трчали. Таки су едномЂ Ф1акерски конби. Поштанска кола продуше свои путЂ тркомЂ. После едногЂ сата сврну сб друма и окрену широкомЂ алеомЂ уређеномЂ у четири реда све сами високи стогоДишнби растова. На краго алее подизаше се замакт> Рембри, кои бмаше образованЂ. по вкусу зидана влада№ћемЂ у време Лудвика XIII. Прос^дкљ rypio се еднако острагЂ на свомђ месту- Ни незгодно положенћ. ни труц-

канћ по путу немогаше га на то навести, да се остави ове свое плачке. BbicoKa гвоздена ограда са златнммЂ украсомБ пресецаше алеу преко среде и оддванше унутрашнго ограду парка (увеселителне шумицеЈ. Бичђ постил!она изазове чувара нзђ нћгове колибе и оба се крила одђ каnie отворе. Кола утрче као муна, тако да чуварљ Hie ни примћTio Нептуна. Двеста коракла1 - В одђ замка скочи оваи са свога места, и caKpie се између дрвећа парка. Бнло е осамЂ сатш у вече. НапреДБ изаслани служителБи све су у замку спремили бмли за дочекЂ породице Рембри и нћнм rocTiro. ТекЂ што е Маркиза приспела, дотрче и друга кола у алее. Сала постанше све пунјн, и кадЂ е садЂ и господинђ маркнзЂ дошао са свошмђ ћеркомЂ, отиду у Tpane3apiro, гди е путнике очекивала npiaTna вечера. Сви су ели добро , ерЂ путЂ е у свакомЂ произвео апетитЂ ; али безпристрастностБ принуђава насЂ примћтити, да е младми господинђ а лф редљ ЛеФебврЂ де Вале у томе превазишао све остале. На свршетку вечере одкину му се два дугмета одђ нћговогђ капута, и една прекрасна господ, Hie се могла тушити да е млого roeopio. „Тако ми чести, милостива госпон," ово бв1аше едино што iofi онб каза, и то после печенн, „нисамБ никадЂ ео болћгЂ петлића. Нека ме ђаво носи , ако то Hie истина." Бмо е красанЂ данЂ ; есенБ бмаше запарна и чисто загушиваше дисанћ. Сви прозори сале, кон се налазаше при землЂи, бмли су отворени , да 6bi с.е гости разладили. СпрамЂ едногЂ одђ свбх прозора иза едногБ чбунића руже, бмнше се НептунЂ сакр!о и отудЂ вребао. Беднми просЈнкЂ Hie до сада iomTe никаквогЂ плода окуcio , одђ надчовечногЂ усиллванн, кое е учинЈо само да бм како дошао у замакЂ Рембри. ИсклгоченЂ нарав но изђ унутрашнБОсти здашн, могао е онђ само изђ далека оштримЂ погледомЂ стреллти на Маркизу и Карала. на кое е чисто по нагону подозревао . да су се заверили , упропастити Kcaeie-a.