Шумадинка

Моркиза узме заповедничко положенћ. о кое се већг. често сломило противленћ Каралово. ,,fl држим тм ћешЂ се проти†мене побунити" рекне она сђ намрштенммЂ челомЂ. Мулат-b слегне раменима. ,,Немоите ce трудити, играти ролу кралвице, у коioK ce добро разумевате милостива rocnoio," рекне онђ сђ поругомЂ. ,н се васЂ више небоимЂ. bw се пакЂ мене боите. ерЂ н имамЂ вашу таину v моимђ рукама." Маркиза небилше одђ онм жена, кое се лако даду победити. „Беднми Жонкиле." рекне она. „Tbi ииашЂ мон) таину — али н самв Маркиза одђ Р е m бр и и свака тужба проти†мене сматра ће се као опаданћ." „Нека бм и то 6ti.io, али bbi нећете смети ништа предузети противЂ К с а в i е-а; ово опаданћ бмће измеђз васЂ и нКга као прсобранЂ, и господинђ А лФредЂ ЛеФебврЂ де-вале неће се оженити са десетЂ милшна господичне одђ Р е м б р и. ,,А тн, тм ћешЂ се показати, у правомЂ виду," рекне Маркиза лготито. Л нјди ће пружати нрстЂ на тебе. —■ „Н ћу отићи изђ Француске," пресече ioK речв мулатЂ. СадЂ настане дуго ћутанЈ,. Киша е падала у крупнимђ каплнма на Маркизина гола плећа, али она Hie кишу ни осећала. „КаралЂ," привати она тихо речх., „захтеваи што друго одђ мене, учинићу:" „Тако дакле наипосле сада смо равни" викне оваи сђ дивлбимђ задоволЂствомЂ. Bbi пристаете на то подђ уговоромЂ. rocnoio. — Ho добро", викне ругамћи се. „бићу великодушанЂ, нетреба ништа да пишете, нити да подпишете. ал' морате ми помоћи. ,,fl вама иомоћи. " „Н самв, као iuto знате, 6 олзлбивђ , госп по. Ваше присутство учини ће. те ће мои посао болћ за рукомЂ изићи — У оваи парЂ чу се глзсђ младогЂ господина А лФреда ЛеФебврЂ д е-в а л е, кои дозиваше свого матерв и нђои се свошмђ чешћу заклиннше, да оиђ кишобранЂ доноси. „Не, не;" протепа Маркиза; „н немогу - -" „Размислите се, милостива rocrioio и по итаите. Ако се узтежете, то овогђ часа одлазимЂ изђ замка и никадт, више нећете ме видити." „Еи, гдисте! викаше младни господ. АлФредЂ Ле. ФебврЂ д е-в а л е. ђаво да ме носи ако знамЂ гди ете, мати!" „А кадЂ л едномЂ отидемЂ," рекне К а р а л ђ, Кс ав i е ће све постићи. — Господинђ одђ Рембри лн>би га, а тако исто и нћгова ћерка." „Учини ћу", промумла Маркиза.

„Еи, еи!" дераше се велик1и дечко. „Веруите ми Мамице, тако е мрачно да се прстЂ предљ очима невиди; незнамЂ гди сте." Кар алђ и Маркиза окрену се кђ замку, одђ когљ се прозори у мраку светлву. „Уколико сат1и?" унмта госпоа одђ Р е m б р и. „ДоцканЂ ће се лећи. — око два сата после по ноћи." „Тамо ћу бмти." Прос1акЂ колико е дугЂ усправи се. Онђ е полагано npaTio убшце своимђ поглсдомђ. „И и," рекне у себи. „и л ћу тамо 6 б1ти ." бданЂ слуга одведе Kcaeie-a у собу кошеМаркиза спремила за нћга. Онђ нити се зато чудш нити се узнемиравао. што е ова соба бмла удалћна. Онђ легне весео у постелго и заспи. Утћшителне мис.ш улк>лаше му духЂ нћговЂ. Доиста овогђ вечера Маркиз-в е двогубу наклоностЂ спрамЂ нћга показао, а Hie ли и Gл е н а, тако рећи , преДЂ свима нћму свое срце открила. Око еданЂ сатЂ после поноћи бмаше онђ већЂ у дубокомтз сну. У оваи napt куцне неко трипутЂ на нћговђ прозорЂ. Будући се онђ Hie чуо. покз'цано буде нче; потомђ марамомЂ ooeieHa рука разб1е едно окко, кое се догодило бе .ЗЂ велике лупе, ерЂ су се парчета поредЂ завесе спузила. Ово чуе Kcasie али e мислш да санн, и зато заспи опетЂ, изговоривши неколико неразумителнн речш. Рука кроЗЂ разбЈенЂ прозорЂ провуче се и одвје изнутра клгочаницу прозора : кои се потомђ отвори. ЗатимЂ еданЂ човекЋ увуче се крозЂ прозорљ у собу. Олул бмдше прошла. МееецЂ ciao е лсно. Нћгови зрацм падау на лице спавагоћегЂ KcaBie-a. У шавшји пође мало по соби и стане предЂ постелго. Мало сматраше Ксав1е-а, затимЂ прекрсти руке и чинаше се као да се моли Богу. Потомђ полгоби младића у чело. Кадч> се подиже ; месечина осветли лице црногЂ npociana. Онђ се поче мицати, као да е хтео пробудити К с аeie-a, но опетЂ се досети . привуче се кодђ прозора. кои опетЂ затвори, а уедно и завесе навуче. Овмма наеданпутЂ постане соба сасвимЂ мрачна. КадЂ е то учиnio, седне на ћилимЂ иза Кс а ei е-ове постелћ. бдва да е по' сата седш свако на овомђ месту, учини му се, као да у ходнику чуе некш разговорЂ сасвимђ тихђ , Скоро у истни махЂ увуче се клгочђ у браву и врата се полако отворе. КаралЂ стане на прагЂ. Чинило се као да е беЗЂ оруж1н. По свои прилицН; мулатЂ боећи се да иако К с а в i е-а будногЂ не нађе, спремш е за себе изговорЂ као да е дошао да га посћти, на што му е давало права Hi.ioBO узаимно тесно одношенћ. Ова предосторожноств бнла е добра; ерЂ ко бм предпостав!о Tai5Hoy6iiiCTBO? И кадЂ бм ствари своимђ обичнимђ токомђ ишле , небм младићЂ , ако бм се пробудш, натони помислш 6 bio , да К а р а л а сматра каосвогвубицу Али се овде налазш сведокЂ кои се nie дао преварити. (продужиће се)