Шумадинка

У Биограду 10. К) л i а. 18 5 6.

• ф ШУМАДИНКА, листг ЗА УчредникЂ и издавателв Лгобомирљ вв. НенадовиКт..

Оваи лнстђ излази у Вторникт. и Четврташ на по табака , а у Суботу на табаку. Цћна му е за три мћс. 5, а за no.ta године so. цванц. За огласе плаћа се одт. врсге 5 краиц. за трипуТЋ. tJv =

ЦРНМИ ПРОС1ДКЂ. (Продужено) Мулатт> уђе у собу, дрн:ећи у руцм упалЉну свећу и смешећи се. Кад-Б се уверт, да К с а в i е спава, промени се наеданпуи> у лицу. Трепаиице му се саставе и боре на лицу дублћ му се покажу; hI.tobt . погледг. бмо е пунт> ватре. Онт. се маши рукомЂ подђ свого алвину и извади ro' ножт.. Потомћ метне свећу на астал-Б и угаси е, избравши наипре брижлвиво место, гди ће ударити. О нћ подигне руку, али у истми махт. осети. да е едномљ рукомЂ уваћент. за руку до ножа, другомт. за гушу. Онђ дрекне потмуло, и таи е единБ1и гласг. издавао страшну муку. ЗатимЂ заропће онђ страовито и стропошта се, ни наиманћ немичући се. Црнацв се осветт на африканск1и начинЂ; — онђ е удав1о свогђ Henpiателл. Kcaeie уплашенЋ скочи. После смртоносногЂ ну«а мулатовогЂ слћдовала е велика тишина. Маркиза дрктагоћи остала е бмла у ходнику. Приморана на ово изречно участЈе, кое iofi е КаралЂ наиож1о, очекиваше она готова за бежанћ. Кздђ е чула ропацЂ мртвогЂ човека, обузме е гроза и ктеде брзо отићи на друпи краи ходника: алч на противоположенои краинБОи части виде на месечини, барЂ тако ioK се чинило, нек1и неасанЂ ликђ човеч !и и да онђ полако напредЂ ступа. Врло унлашена побегне она у Kcaeie-ову собу и иза себе затвори врата. „6 ли свршено?" упмта тихимђ гласомЂ. К с а в i е хтеде одговорити, прос!*акЂ му шапне да ћути. „Свршено е." рекне црнацЂ. „6 ли заиста мртавЂ?" упв!та Маркиза, коа се бмла уплашила одђ помрчине као и одђ злочинства. „Мрта†е," одговори просЈлкЂ .

„Чудновато," продужи Маркиза. ,Д_«103навмЂ вамљ гласЂ, Каралу. К с а в i е мишлнше да санн у грозници. „Гди сте?" упмта далК госпоа одђ Р е м б р и. Она наиђе на тћло Каралово. „Мртво тћло!" викне уплашена. П Р ociaK^ подигне завесу и месечина осветли на еданпутЂ собу. „Господ одђ Рембри!" рекне Kcaeie за чуђенЂ. Ова управи свое плашлвиво око на Kcaeie-a и сагне се потомђ кђ Каралу. КадЂ се опетт> подигла паде ioK погледЂ на црногЂ npociaKa, кои предЂ нбомћ стааше сђ прекрштенммЂ рукама. Она хтеде побећи. „Станите рекне онђ , ,Станите удовице капетана ЛеФебвера, имамо да свршимо едно сђ другимЂ еданЂ велик5и рачунЋ." „Удовица могђ отца!" викне Kcaeie," мол мати - Онђ протре очи и гледаше да се прибере. Присутство npociaKa, човекЂ, кои лежаше поредљ нћгове постелћ, ова жена, кого npociflisi. нКговомђ матеромЂ називаше, то све чинлше се, да му одузме паметв. „За име Бога", уздишући рече онђ , „шта се догодило овде ?", После очаателногЂ усилнванн испало е Маркизи за рукомЂ, те постаде мало ладнокрвна. „Истина, што се овде догодило?" упмта она. „Н дођо овамо побуђена викомђ и нађо мртво тћло кодђ едногЂ могђ госта". „Мртво т1.ло човека, кога самв aš y6io, ^милостива госпон , будући е онђ хтео, слушагоћи > вашу заповеств убити вашегЂ синапресече ioft речЂ НептунЂ. „6 ли могуће!" викне К с а в i е.