Шумадинка

ШШ 418 1!

„М огђ сина," повтори Маркиза. „Н немамг> нЈедногљ више сина осимђ А д ф р е д а ЛеФебвер^-де ва ие." сте држали , да е онђ nponao елте.?" одговори на то npociaKt. „То е све давно бмло и тако е ув1ено у заборавностх. да садт> мислите, да е доста само рећи Hie, пакт> сте се спасли. Варате се, милостива rocnoia, л овде имамљ. и онт>ударина свое црси: нешто, што ће васт. уверити, Hf>< имате два сина> едант, е законми овде, а друг1и е копиле." „Цраче рекне Маркиза, као да ше могла у свомђ креолскомЂ речж ку н!едну већма вређашћу речт> наћи; „тм ћешЂ за твок) продрзлБивостћ скупо платити Тш си кодћ мене, овде самБ л госпоа. — Све е. што кажешЂ, лзжб и клевета " Лешина Каралова учини се као да се галванизира, поче се мало помицати„Пробуди се К а р а л у, да ме одбраништ>! викне Маркиза разгоропађена. „Говори, о, говори!" КаралЂ се полако исправи. После више узалуднк покушена едва наипосле успе те почне говорити: „Оваи човект, говорјо е истину," проечи онђ. и пунт> мрзости погледаше на свого негдашнго госпого. ВашЂ животљ бмо е една дугачка лажг. — Нека вамг> Богт> суди." Онт> опетЂ падне. Сво нћгово тело дркташе у грчевима смртне борбе." ИзванЂ себе одђ лготине бацм се Маркиза ногомђ за нђимђ." „Та цркни робе" зашкрипи она бесно. По томђ се окрене К с а в i е-у. А вм, мои господине, дода она, „дркћите као и ваше друштво. Убиство се догодило у Moiofi кући; Ово убиство бмће казнћно. О а истина незнамЂ сасвимЂ точно, на чему се ваши тавни планови осниваго; ал и знамЂ намеру — нвјову, господине! ЗнамЂ да сте вм дет е беЗЂ отца, коме е животђ продужаванЂ таинвшЂ, повременимЂ милостиннма: знамЂ, да се усуђуете ваше погледе бацати на господичну одђ Рембрп. Вм потребуете

матерЂ господине, потребуете име — и вашћ изборг пао е на мене ; Вм оћете да украдете име могђ сина. Вм сте кукавна варалица, мои господине!" К с а в i е, упрепашћенЂ и ништа о свему томе незнагоћи, ненађе реч1и, коима бм предусрео ово бесно нападанћ. „Милостива .ocnoio, - - промуца онђ. „Стои" рече npociaK^ заповеднички, „га мене е редЂ, да н проговоримЂ. — Hie васЂ ово дете изабрало; ерЂ вашЂ пређашнтни начинЂ владанл y.iio му е гнушанћ према вама и сажаленћ. Н самг> то учишо, а, голо и слепо opy^ie волћ вашегЂ супруга. Бадава одричете; н имамЂ доказе. Што се тиче овогђ убиства, то нетреба мм да се боимо одђ н К говогђ слћдетва." Онђ извуче изђ свога џепа apTiro капетанову и упали свећу. „Читаите," дода онђ пруживши ioii писмо. Маркиза баци брзми погледЂ на крштено писмо. „Нема само нешто ," рекне она, сђ важносћу; „Камо мое име?" КаралЂ се усправи шштђ еданпутЂ и сматраше apTiro. „Мое име — мое е," рекне онђ , „ту стои чое име — Жонкилђ —. То е твое дете, убицо. „Оваи човект, лудуе," рекне госпоа одђ Р е м б р и, борећи се са свомђ снагомЂ очаан]'н противу очевидне истине; и сврЂ тога, шта поманЈ« нћгово сведочансгво? Онђ се са смрћу бори." КаралЂ падне на постелго. „Боже само шштђ неколко сатш дозволи ми рекне онђ , „да могу што знамЂ за нго посведочити и осветити ioK се." Нћгове се очи затворе. „Онђ е мртавЂ," рекне Маркиза и хтеде раздерати крштено писмо, „Ко ће ти садЂ јоштђ веровати, npocia^e?" (свр шиће се)

ДОШћЕ и СТРАНЕ НОВОСТИ.

С Р Б I Н. „Ост-даиче постђ " доноси намЂ подђ насловомЂ ,Д в е Нроклапац!

слћдувдће умствованћ о прокламацји Нћгове Свћтлости Кннза СрбскогЂ Александра Карађорђевића и прокламац1и кназа ВлашкогЂ Стирбел: У Бечу з. К)лin. НашЂ дописателБ сђ долнћгЂ Дунава послао намЂ е два наинов!н акта кон су већв и по самомЂ садржаго занимлвива, но коа !оштђ у толико ве-

ћји позорЂ на се обраћаго великомЂ разликомЂ и противносћу, у Koiofi една прокламафа према другои стои. Нрокламацја кннза влашкогЂ , (коа ће ниже слћдовати) издана е приликомЂ томђ, кадЂ e кннзђ no.iomio владћнје у руке изванредномЂ административномЂ савћту. Као што е познато станће за време, докђ европ" ска KOMHcifl, кон ће у Букурешту расправлати пмтанћ o подунавскимЂ кннжествама, свои посао не оконча на челу правителћства еданЂ каимакамЂ као привременмВ губернаторЂ (управителБ).