Шумадинка

У Б Ђ О Г Р А д у 17. К>

i а. 1856

ШУМДДИНКА

.111 С l' t. 3 А

тшжжтж ш шмш УчредникЂ и издавателв Лм>бомир% si. НсплдовиКђ.

ту Оваи листђ излази у Вторникт. и Четвртакт. на по табака , а у Суботу на табаку. Ц -ћна му е за три м-ћс. 5, а за no.sa године so. цванц. За огласе плаћа се одт, врсте 5 краиц. за трипутт.. оЈ tiO.

ТЕЧ.

Крађа пртваца j Енглеском!. (Продужено) Било e деветљ сатш у вече. кадљ смоиошли. Вре ме непостонно; часљ е киша плЕОШтила, а часг. опетх> месецг. светл!о; час& е ветарљ као бесанг. дувао, част. е опетт. мртва тишина владала, а кадт. и кадг. и муnl. су севале. Mbi cmo се више страшили издаиничке месечине него сакривашће помрчине, будући смо се боили да ће браћа покоинице бити на опрезу. ЛтбовБ за науком -б при свемт. томђ Hie бмла едино побуђенћ, кое насг. е на ово одважно ноћно предузеће склонило. Мш смо се оставшимв друговима нашимг. заверили, па оћемо речв ма насг. шта стало, да одржимо, и плћнг>, на кои смо изишли, са собомг> донесемо. То е заиста бмло преухитрено, и садт. Јоштг. , кадг> се тога опоменемг>, морамг. признати, да самв се кано.што самв то обећао бшо. Доста е изразг. лекаровг> принео, те смо се ободрили. Мм 6i>i се стидили, кадг> бм се ст> празнимт> рукама повратили. Hpcuifi брблнло (ерт> никои нису тако говорлг.иви, као лгоди ст> острова Ерина, постаде после свакогг. гутлнн paKie све већш Фалиша. M bi смо се мало по мало на нћгово неразборито тороканћ. као г®дг> на тресакг> наши кола навикли. Но кадт> кола стадоше, и кадт. опазимо зеленкаету, маовиномт. покривену капелу, умукну онг> као водомг. заливенг.. Нћгова смћлостг, тада изчезе, и мрачанг> погледг> нћговг. показа намг>, да се немамо никаквомг> дћиствителномг. саучаст!го нћговомг> надати. МаЛБш торонв, кои намг. се у тамнини као неко страшило указиваше, пре ставллше стражу на улазку у .порту црквеиу, кого смо Mti бнли наумни обезсветити. Да ништа неутаимг>, морамг. примћтити, да е страшлвиbocti , Б о б а постала прилћплБива. Свакш е одг. ii асг. понешто свое рћшителности изгуб1о. Садг> текћ доброЈВидисмо, ш та е у нашемЂ предузећу опасно, па признадосмо да мб1 нисмо свестрано разсудили. шта намв се у томг> догодити може.

Ако буду браћа покоинице, кои за шалу незнаго, кодг> гроба или близу нћга стражу чували, да е мб ! неископамо , онда може и до озбилљнога бон доћи. Осимљ тога ни еданЂ одђ наст>, изузимагоћи само могђ друга Е р н с т а, Hie никадЂ при оваквомЂ ископаванго мртваца 6 б 10. па незнадосмо. како намљ се у томђ владати треба. Дубоко ћутанћ, кое се лако излснити могло, владало е у колима. Да 6 б 1 се мало ободрили, прибегосмо средству, коимђ се ИрацЂ у богатои мери послуж10. КадЂ смо сишли сђ кола, 6 б 1 нсмо сви прилично накваTi:;;nw па и итчлпс.мо о томе , шта насЂ предусрести може. Заповедисмо коч1аШу, да насЂ у еднои алеи дрва близу гроблн ч!ка. Па онда пођосмо на гроблћ и у таи парЂ изб1нше дванаестЂ сатш. Имадосмо читаву муку, докђ cmo Боба натерали да пође. Изговарао се, да га еза и несвестица спопада, и да му е ноћв страшна и да се грози одђ hI .- Промотрисмо зат ^мЂ по алеи да видимо, да насЂ ко не вреба. „Л самБ се савЂ укочјо одђ зиме, закречи Б о б ђ. НапредЂ, повикасмо мб 1 на нћга, и гурнусмо га неколико пута у ребра. Узми алатЂ, и пођи еданпутЂ напредЂ. „Лгобезни господичићи" изговараше се онђ сђ плачевнимЂ гласомЂ, „та то Hie шала летити ђаволу управЂ у челгости. Зашто 6 б 1 мб 1 сирото створенћ у нћговоме сну узнемиривали. Оставимо га насвагда у покого. Онђ ове речи изговори на смешанЂ и трогавагоћш начинЂ. — Задржи тб1 та твон мудровани за сутра, реко му н, а засадЂ узми еданЂ добарЂ гутлаи panie. „Нећу, ваша честностБ, заиста нећу. Н се страшимЂ одђ греха тога. Нћгово затезанћ увери насЂ, чему се одђ нћга на. дати имамо. И за малимЂ е остало, да се нисмо предузећа нашегт. сасвимЂ оканули. Само та едина помисао, да наше дружство о томе зна, и да ће нзмђ се, ако се сђ празнимЂ шакама вратимо, дуго подсмевати, уздржа