Шумадинка

У Б и о г р а д у 19. К) л i н. 18 5 6.

ШУМАДИНКА, .1 И С Т Т» 3 А ®метж«®ш®^т 9 iiMi? ш УчредникЂ и издавателБ Лгобомлрч. si. Некадоанћљ.

Оваи лиетт. излазн у Вторникт. и ЧетвртаКЋ на по табака , а у Суботу на табаву. Цћна му е .„ за три sibi'. 5, а за no.ia годнне io. цванц. За or.iace плаћа ее одт. врете 5 кранц. за трипутљ. •/*- ®®'

ТЕЧ.

Ирађи пртваца j Енглеское. (Продужено) Нисмо има.ш кадЂ оклевати : но приступисмо одма кт» дћлу , и ако е ниша као изг> рукава лила, одг> кое насЋ спопаде нка зима. Да бм се пакх. подкрепили, нзпразни смо све наше Флагне, а на кукавнога Б о б а навали смо пшћемЂ тако. да већт. Hie знао, ни гди се налази. Он -b раздреши џакћ, изв}че из -b нћга алатт>, и поче као помаманг. зем.ио копати. IVIti смо му. колико смо могли помагали ' посао е доста брзо ишао. Киша престаде и неаогода се разиђе : само се покадкадЂ грмллвина чула, као да е хтела проклетство надЂ нама да обави. Бмла е ниа помрчина. Одприлике три стопе землћ ископали смо, кадг> али Ирацг. уеданпутг> остави ашовг>. Mti ra терасмо, да посао настави. „Тако ми моштно светогг> Патримл " рече онг> pl> шително, „нећу више. Колико смо землћ ископали, толико е она опетг> нарастла. Можемо тако до белога дана копати, а до сандука мрг ^вачкогЂ опетг> доћи непемо." Н и друштво мое бмли смо у врло рђавомг> расположенго. Одкривено проклинасмо ову нашу Дон-кихог 1 СК У будалаштину, кого смо науке ради учинили, и желили смо да смо далеко одг> овогг. ужасногг> места, гди се налазасмо. Оваи нашг^ стра 10штг> већма умложи топотт>, кои одг. корачанн некогг. произлазаше. Одг. стра испустисмо наша оруд1а изг> руку, и онако упрепашћени стоисмо едно два минута , никудг. немичући се и очекун)ћи шта ће садг> 6 б1ти. Таква е помрчина, бмла да прста предг. окомг. видити нисмо могли. Међутимг> корачанћ то чуло се све ближе. тако, да се скоро сасвимг> о насг> нешто очеша. Садг^ мн познадосмо, да таи ноћнми тумарало ништа друго Hie него магарацг,, кога е госа пустјо ноћу у порту , да се напасе. Наше дћло бмло е врло оз6илбно, па нисмо имали кадг>, да се о овомг> догађаго У оштроумје и шалу упустимо. Бо6ђ самгЈ упусти се у

грднго овогг. ндногђ скота. кои намг. е толикиг стра задао 6 бш , na ra оданде отера. Брже болћ узесмо ми у руке ашове и мотику, и у часг. ископасмо землго до сандука. на кои стадосмо, да бм тако землго са стране ископати и уже исподтј сандуна провући и подићи ra могли. Дотле смо дошли бмли. кадг. намг> у еданг> ма посао нашг> иовми стра прекиде. Садг> сирћчв чусмо мм заиста човеч!е корачанћ а тако и човечш говорг.. Као громомт поражени падосмо no сандуку, и утишасмо се тако. да намг> се за време ни дисанћ чуло Hie. Петг> или шестг. минута протекоше у iомг> неисказаномв страу. И будући намг. се нико неприближаваше, већг> еве мирно đbianie , то се мш уеудисмо подићи се изђ раке. Наитежу частг. нашегЂ дћла обезсвећена гроба предстолл^ намЂ е извршити. Сирћч-Б требало намт, е iouiTe сандукЂ изђ раке извући. одклопити га и мртво тело изђ нћга извадигчг. ПочемЂ смо астребовимЂ очима свудЂ око насЂ разгледали, и неопазили ништа, што 6r>i подозрително бмло, подигосмо сандукЂ, и стадосмо ћуск10м% поклопацЂ подизати. ТекЂ што се поклопацЂ отварати поче, а месецЂ засветли, и мм познадосмо оно тело , кое смо тражили. Радовасмо се, што се нисмо у траженго гроба преварили, и то намЂ е засадЂ доволана награда бмла. Извадимо дакле мртво тело изђ сандука, да га у џакЂ метнемо, кадЂ алђ Ерн стђ , кои е главу покоинице на крилу држао, ову у едантз ма пусти, очаателно викнувши : „Ево ift." Кога е онђ ргшумевао нисмо знати могли. И колико смо се рћшителнима показивали, да ћемо се храбро бранити, опетЂ дрктасмо мм сви као прутЂ. Л погледа на ону страну, куда е другЂ мои рукомЂ показивао и опази два грдна човека , кои еданЂ за другимг> иђау. Обоица су поредЂ зида ишли. — Пропали смо; реко a. И ништа намЂ друго неостае, него да се спасемо бегствомљ. „Убићеду насЂ^' уздану Ернстг..