Шумадинка

Осимђ тога дознае се изђ гшуздане руке . да е маркизћ де-Тирго, Француск!и посланикљ у Шпан1и добио налогЂ, да у свмма корацима кое буде предузимао, гледа што годђ већма може радити у carnaciro и споразумленго са енглескимЋ посланикомЂ, лордомљ ХовденомЂ. Овде у Паризу ничега се већма неплаше , но да ће у одсудномг. часу, т. е. у часу. кадт. ће се рћшити полозкаи и владанћ Француске наспрамЂ овм шпански заплета. оживити спетг> старо непрЈнтелвство и противностб између Енглеске и Француеке. Мн мислимо, да е неоснованг. гласг>, кои се тако ако разнео бмо, да е сирћчв една енглеска Флота оправлћна на прибреж1д шпанска. Но ако се таи гласт> потврди, онда е енглеска Флота зацело безљ знанн Француске владе тамо оправлћна. Међутимх. се засадг, у Паризу незна шштђ ништа. Изћ шилннн Француске воиске на шианску границу, недае се засадЂ шштђ ништа заклгочити . шта Француска намћрава чинити; ерт, е брои ове воиске врло пезнатанЂ. Н васЂ могу — тако вели парискш дописателБ увћрити. да е досадЂ на границу оправлћнЂ само еданЂ, и то 22 .шнеинми полкђ и еданЂ ловачкш баталвонЂ. — Последнћ вћсти изђ UlnaHie есу врло разновидне и неслажу се. Француски лиетови, кои су очевидно на страни 0'Донеловои, веле, да ће оваи успћти , и да е буна ограничена само на главну варошв Aparonie, Сарагосу. Но кадЂ помислимо, да тамо партае пишу, то се морамо нко сумнлти о чистои истини сваке вћсти. Мм ћемо у осталомЂ лвити засадЂ укратко оно, што су намЂ последнљи броеви странБ1 листова донели: Извћстно е, да cv се и провинцје Мурцјн и Гирона противЂ 0'Донела изнсниле. Премда е дакле гроФЂ Луценск!и (О ДонелЂ) у Мадриду мегданЂ одржао, то e ипактћ станћ по провинцЈнма врло озбилвно, и iiito годђ дуже такво станћ у ЈНпанш трае , у толико е оно опаcnie. О ДонеловЂ ђенералЂ Дулче кажу , да се 8. ГОлјн кренуо противЂ Сарагосе са 6000 момака, осимђ тога крећу се и посадке Наваре и баскиски провинц!'л про. тивђ главне вароши AparoHie, и бонти се е, да ће гореречене провинц!е, кое су скроЗЂ карлистичногЂ духа, одма по одлазку воиске буну и нове заплете породити. А и воиничке мћре ФранцускогЂ правителвства показуго, да оно побћдомЂ О ДонеловомЂ ше сасвимЂ умирено. 11. fO^ia стигла е изђ Пломб1ера заповћстБ , да се две дивиз!е воиске дужв шпанске границе поставе; ове ће дивиз!е тамо станЂ подићи. Цео посматрагоћш Францускш корпусЂ износиће 2500 момака. ХерцогЂ одђ ВаленцЈе, маршалЂ НарваецЂ, отишао е, као што е већЂ речено, на шпанск}' границу. 0'ДонелЂ, боећи се, да Онђ не дође у землго, те да mv преотме владу изђ руке , наименовао га е за посланика шпанскогђ при ФранцускомЂ двору. Но чуе се, да НарваецЂ

то nie примш , но да е преко едногЂ ађутанта понудјо кралБици свое услуге. — А шштђ позднје вћсти нвлнго намЂ , да изђ провинц1а врло неповолБни гласови долазе, и да свуда наивеће огорченћ влада. Тако е еданЂ баталБонЂ воиске, кои е имао ићи изђ Пампелуне у Copiro, на путу изнснјо се противЂ О Донела, и отишао самоволбно у Сарагосу. Што се саме Сарагосе тиче, то немамо hchbi и oпредћленБ! вћстчи. но чуе се сзмо, да су тамошнБи поглавари наумни, недочекати воиску О Донелову, него изићи ioH на сусрћтЂ. Што се тиче провннцје Каталон1е (изузимагоћи главнуварошБ Барцелону), то се дознае, да се она сва противљ ОДонела подигла. Француски листовн то поричу, но зна се изђ поузданБ! извора, да ђенералЂ Запатеро, при свемЂ томђ , што има 15.000 воиника, ипакг« до 10. КЈлЈн 6tio е само у вароши Барцелони господарЂ. Што пакЂ станћ CTBapiS у Шпанш iouiT^ замршава, сстбто , да неслога влада између маршала и ђенерала. кои су у Мадриду побћду одржали. О ДонелЂ,, кои нема никакву партаго, н!е кадарЂ обуздати свое другове, а сви се ползуго незадоволБСгвомЂ, кое е произишло изђ млоги аванџамента, при коима су млоги заборавлћни, кои су саданћмЂ правителБству сасвимЂ иривржени 6 б 1 ли. Неки 51Б1Сле, да з6огђ тога, што ђенералЂ Дулче е днако оклева , поћи сђ воискомђ на Сарагосу . станћ CTBapifi у Мадриду ioiiiTb Hie сасвимЂ безопасно и стишано. Бои у Барцелони 6bio е млого жешћји . но што се сђ почетка мислило. Бои е трано два дана и сђ обе су стране врло млоги изгинули. Т елеграфске Д епеше. У Турину 11. ЕОл|'а. У Римини е 4. ов. м. уб1енЂ мачемЂ у иече трговацЂ и секретарЂ ФранцускогЂ конзула г. ТиссералдЂ у нвномђ шеталишту гди е са свошмђ женомђ. кћерима и прЈателБима одао, убица е побегао. У Паризу 13. K).niH- „МонитерЂ" доноси намЂ изђ Сарагосе подђ 8. НЈлЈемЂ слћдугоће приватне вћсти : „У Сарагоси е држанЂ прегледЂ воиске надЂ 16000 момака; еданЂ баталБОНЂ правилне воиске отишао е у Туделу, гди се сединш са 15,000 побунћника одђ народне воиске. ђенералЂ Квинта отишао е у Арагонјго. По „Конститустнелу" отићи ће три дивиз1 - е воиске изђ Париза на гогђ . На берзи се разнео глзсђ , да e и у Андалузш и Галицји букнула буна.

У кнБигопечатнБИ кнажества србскогЂ.