Шумадинка

^ Б фограду 26. Н) и i л. 1 8 5 6.

ШУМДДВВМ

ЛИСТЂ 3 А

жш:шжж2ш©ш1?т» 3 Ђж жадммшв« УчредникЂ и издавателх> Лгобомирљ sa. Ненадовп1>Ђ.

TF4 V 0 ва и -'нстђ излази у Вторннкт. и ЧетвртакЂ на по табака , а у Суботу на табаку. Цћна му е -т,ј, за три мћс. 5, а за no .ia године io. цванц. За or.iace n.iaha се одт, врсте 5 краиц. за трипутљ. •/» =

Ш р т в fii i Г о е т h. I. Мои побратимљ МиланЂ cnprnio e не давно науке и дошао кући. Да небћ1 посве безпослен-b седјо , прими се зван1л беЗЋ плате у окружномЂ БечкеречпомЂ Суду: 6bio е прекоброинми знаничникЂ, и тако проведе дветодине. Да ли му е бмла та слугкба sin.ia или немила , незнамЂ; доста кадЂ кажемЂ, да га е електрисао гласЂ песме : Устаи. устаи Србине ! Обште одушевленћ проти†Кошута, кои е главу врло високо дигао 6bio, и нћга е ааузечо Кадт. су устали и селнни и варошани , да бунтовнику стану на путЂ , судш е, да Hie прилика са скрштенимЂ рукама гледати неволш свое браће. Видивши, иако мало и велико трчи подђ народну заставу, немогне одолћти срцу свомђ , него науми сђ ш.има заедно едну судбину делити. IlpiHBii се дакле предсћдателго суда, измоли одпустЂ и , оставивши перо привати се мача. МиланЂ јоштЂ Hie достигао тодине пунолћтства, закономЂ прописане, па будући е бшо беЗЂ родитела.то е зависјо одђ свогђ старателн. Пише дакле овомђ и моли га , да му допусти борити ce за народностг, и отечестно, а уедно проспе неколико речш за мало трошка, баремЂ сто талира, ерЂ мислнше у себи , Hie сгорегЂ имати мало готовине Ј г за-се ; потуцати се по отановима, ПерлезкомЂ, СентоматпкомЂ. ВрачевгаискомЂ са здравимЂ стомахомЂ а иразнимЋ џеповима Hie му се свидило. НК говђ старателћ , господарЂ МирковићЂ, гкитарскш трговацЂ у варошици Н — Б . . . бмо е доста чудноватЂ а притомЂ старЂ човекЂ. У нћговомЂ дому одрастао е МиланЂ, оставши рано безЂ родителн, ту е провео прву младоств , докђ Hie пошао на страну по школама, да се обогати високимђ наукама. Непроће много дана. а МиланЂ добме писмо одђ свога старателн и у писму петнаестЂ дуката. Писмо е овако гласило: „ Лњбезншп. Милане\ 1 оштђ година, па ћешЂ бмти пунолћтанЂ; онда можешЂ дићи онаи остатакЂ одђ твогђ наслћд !в. па чини, располажи сђ нбимђ , како ти драго. Советовао 6b i ти , да чувашЂ свое место и да

нетерашЂ капомЂ ветарЋ. Помисли, да ти валн живити и ести , а безЂ звашн и рада нема леба. Беспосличаре неће свнтђ да рани. Видимђ , да ти е з 7 гревна глава; чуваи се, да недоб!ешЂ несвестицу, ерЂ ти ваши полетарски снови многоме завртише мозакЂ. И добро знамЂшта говоримЂ: на то ме натеруе дужностћ. кого имамЂ прама теби и покоиномђ ти отцу НедзмЂ ти ни сто пара , а камо ли сто талира и желимЂ ти болго паметв." МиланЂ се наће у забу г ни, ал' е та забуна бћ1ла врло npi .HTHa. При свемЂ томђ , птто старателв недае ни едие паре, опетЋ зато наћоше се v писму петнаестЂ дука?а. Ломт се и домишлво . одкуда су ти новци и никако да имђ уђе у трагЂ. Случаино погледи доле предасе и спази едну цедулЂицу, у кого су замотани бмли дукати. но koio е онђ бац!о бмо, ненадагоћи се, да има каква записка на нбои . КадЂ е дигне , угледа слћдугоће врсте: „Немоите одустати одђ ваше намере. Потеците подђ заставу , коа се eie за свету стварЂ. г огђ некЂ вамЂ е у помоћи. То е желд ваше некадашнћ другарице Лепосаве." Ко е бмла ова Лепосава ? Н икол друга, него рођена кћи Мирковићева. Како е она дошла до отчиногђ писма, како ли е у запечаћено писмо метнула свого цедулвицу сђ новцима, то еданЂ Богђ зна. МиланЂ е бмо очаранЂ, не толико даромЂ, колико племенитимЂ расположенћмЂ такве Србкинћ. Одма седне и напише писмо едномЂ свомђ познанику у Н — Б. и приклгочи неколико речш понаоссбЂ за малу Лепосаву. Онћ е заборав1о, да и девоичице растз^, и да е негдашнв нћгова другарица дорастла већЋ за удавачу. Преда писмо на пошту па одлети у Перлезкш етанЂ. II НекЂ опросте читателћи . што имђ нисмо у станго описати гоначка дћла нагпегЂ Милана. Међу храбрима nie 6bio последнши, међЈ г плашлЋИвцима Hie бмо првми. Немоимо се чудити , ако е кадикадЂ стругнуо ; за паметногђ гонака и то е нуждно. Пошто бунтовници 6biuie савладани; онда се разиђу своеволБци своимђ кућама. Ал' ce М и л а н у омилјо воиничкЈи животђ, а сђ|нбимђ и