Шумадинка

чинђ. кои е получш и тако остане и далћ у тои служби. ПолкЋ , при комђ е елужш, маширао е часљ овамо част> онамо, rio потреби. и онђ е чувао свое место. Наипосле умири се земла и престану та кретанн воиске. М и ланљ, бмвипи не еданпутљ у ватри, бмо е срећно поштеђент. одђ зрна, добивенимт. ранама Hie се могао хвалити, ал се ипакљ надао , да ће му заслуга стећи какво одлично 3BaHie при судовнма, при окружнимт, властима. Чему се надао, Hie тако ласно ишло , epib е 6bi.io и пречи одг. нћга, кое e требало задоволЂити. Разуме се, да све то намештанћ на 3Bania Hie ишло по заслуги и по правди. Ту е бмло сннова, сестрића, нећака овогђ или оногђ совћтника, овогљ или оногћ предсћдатела, кои, истина, нису трчали подђ заставу, нити су хтели знати, како се живи по становмма; нБниа е добро бмло седити на дому и чекати готово. И тако сирома М иланЂ ошванЂИ се. Hie му се дало променити оФицирско руво са грађанскимЂ. Што се неда поправити, то валн оносити. ЈМиланЂ се тога држао и ишао е на посаду чзсђ у ТемишварЂ часЂ у АрадЂ, част, у Варадин-t. ДосадЂ е већЂ примјо свое наслћдЈе и срећно га протурјо у светЂ. КадЂ е бмо на стражи, писао е стихове, а кадЂ е држана смотра, онда е мудровао као филозоф !:. ВећЂ види се по томђ заниманго, да му е време дуго бмло. НаеданпутЂ дође му заповћстБ да са сво 1 - омђ ротомЂ иде у Н—-Б. на посаду. То га мало разведри. Тру тру, тро тро ! дуваше у рогЂ трубачЂ , и нашЂ МиланБ ншећи предЂ својомђ ротомЂ , уђе у Н—Б. свое место рођенл из^стави се предЂ варошкомЂ кућомЂ. Одма изиђу преДЂ нћга два члена варошкогЂ магистрата и предаду му списакЂ, гди ће нћгови воиници размештени бмти. За Htra самогЂ наређено е 6 б 1 ло , да одседне у првои и паиимућнти кући, а та е бБ1ла кућа М и р к ов и ћ е в а. У сто добрв1 часа по нћга. Нћгова рота разиђе се на одређена места. Време е 6 б 1 ло ручку и грађани су спремили бмли по 6 олбш ручакЂ за госте, ерЂ су благовремено извештени 6 б 1 ли о „бшвомђ долазку. Милан-Б е врло добро познавао oба члена, ал' овн га непознаваше , epb су се надметали речма, указугоћи почестБ страномЂ ОФициру; наипосле одведу га собомЂ у кућу господара Мирковића житара. МирковићЂ употреби сву свого важностБ у предсретанго и уведе госта у собу , лепо намештену„Г осподинђ командантЂ" рекне МирковићЂ М илану, „ова соба и друга до нћ стои вамЂ на услуги ; изволите ползовати се. Мало часЂ очекиваћу васЂ у трапезар^и, да ручамо. Молимђ васЂ , држите , да сте у CBoiofi кући." Милану се врло допало, што га нико непознав. Науми дакле неодати се задуго, ко е онђ. Чимђ се пресвукао, зовну га на ручакЂ. У трапезарш застане домаћина , домаћицу , писара и настоиника, кое е све онђ добро знао, и наипосле едну женску, нћму непознату. Поседаго за трпезу. РазговорЂ е бмо о времену, о путованго роте, и о томђ, како е варошанима жао за отишавшомЂ посадомЂ, кон е добарћ споменЂ после себе оставила.

„Н се надамЂ," рече МиланЂ, „да ће грађани и самномђ задоволБни бмти заедно сђ моимђ момцима. Чекаите само докђ се мало болћ познамо." Па да 6bi учшпо првми коракЂ кђ болћмЂ познаванго , упБ1та свое угостителћ, имаго ли деце; ерЂ га е лко мучило то, што невиди у кући Лепосаву. на кого су га еднако подсећивали они дукати, кое е некада добно одђ нћ. „Имамо едну кћерЂ". привати домаћица, указугоћи рукомЂ на ону женску , коа застидивши се , погледи у свои танвирЂ. Милану Hie бмло као обично. Свого негдашнго другарицу види сасвимг у другомЂ станго. 1Нта е то ; каква е то промена ! Ово онђ Hie рекао на гласЂ , него е мисл1о у себи. Чисто се нашао у забуни, и едва нешто промрмла матери, да га небм одало ћутанћ. У тимђ навали домаћинЂ нудити госта. „Г осподинђ командантЂ. из. волите, узмите шштђ еданЂ део ове вкусне телетине!" МиланЂ рече у себи : башЂ ти хвала, што ме избави изђ забуне. Домаћица настави далћ , казугоћи , да е имала и едногђ сина, кои е шштђ у детинБСтву умрЂО. Познало се на нбои , да е шштђ и садЂ боле срце за нбимђ. „ћути, мати" придода М и р к о в и ћ ђ , „шта знашЂ, кака†бн био, да е живђ остао ; можда 6bi бмо истми онака†ветрогонл као и М и л а н ђ ." СадЂ е дошао редЂ на Милана, да обори очи доле у свои танБирЂ, ерЂ таи ветрогонл nie нико другји 6 б 10 него онђ истб 1 и. „ОтацЂ", рече Лепосава, „Вм кажете о Мнлану, да е бмо ветрогонн, а може бмти да онђ и nie такавЂ. Вм само тако мислите." Ове речи загрего крвћ у Милану већма него старо Вршачко вино, кое е принео кђ устма, да свого забуну noKpie. У ово неколико речш дала е познати Лепосава, да nie заборавила на некадашнго свого дружбу сђ М и л а н о м ђ , и онђ е осеTio, као да е изђ Лепосавини нћжнн уста потекао медЂ, кои е засладш горчину речш, кое е домаћинЂ безобзирце изустш. Но Мирковићу стало е за тимђ , да свое речи предЂ тако одличнимђ гостомђ докаже , и вато почне причати кака†е 6hio МиланЂ iouiTb у детинБСтву па до полазка на воину, позивагоћи госта, да онђ пресуди, говори ли онђ право или криво. „Да е таи деранЂ што научјо у школама , кое е походш, небм му доиста пало на умЂ уписати се у своеволЂнике. Камо среће нћгове, да ме е послушао, кадЂ самБ га одвраћао одђ те лудости, данасЂ 6 bi бмо или лекарЂ , или членЂ коеп, високогђ суда, или совћтникЂ; имао бн свого лепу плату и жив!о 6bi iio волђи." „6 ли се онђ трудш, докђ е 6bio по наукама, то незнамЂ", привати Лепосава, „али знамЂ, да е добро срце имао и да се жертвовао за добру стварБ." „Иди, Бога ти, што дижешЂ тако цену тои ствари", продере се отацЂ. „Све су то празне речи. НепрштелБ е покоренЂ, — па шта е далћ. СтаромЂ данку придодаће се новми. Трговина ће опетЂ доћи у руке онм истн у кога е и пре бнла. Жертвовао се за добру