Шумадинка

У Б t о r р а д у 9. А в г у с т а. 18 5 6

ШЖМ АДШШЛА

.1 И С Т 'b 3 А

, шжшљмж ш амкмадгж, Учредниин и издавателг. Лмбомирљ bs . НенадовиКљ.

ТЕЧ. V.

Оваи листг нзлази у Вторниктћ и Четвртакт. на по табака , а у Г'уботу на табаку. !!,1ша м_у е за три мће. 5, а за пола године io. цванц. За or.iace п.!аћа се одп. врсте 5 краиц. за трнпутча.

Љ' »*.

fl j> I* к r.i Г » с г з.. (Нродужено) За време трјестогодишнћгт. рата, кога е верозакона нетрплвивостБ католика у Немачкои подпирнла, владали су готово непрестано верозакони немири и у Маџарскои, гди су се млоги придржавали Р а к о ц i н, као бранителн протестантске вере. Но колико су протестанти у правои Мацарскои одћ католика у гиКтавани бмли. толик о су они сами. имено калвини. онда и доцн1*е. по Ерделгои Банату угнћтавали православне. Онда су наши пред!>ли бмли манК населћни , нити су се лгодн издалека тако лако као сада састалли; али гоненн збоп, вере еднокрвне и едноверне браће долазила су опетљ до знана предкова наши. кои су истина непрестано на опрезу одђ пограничнн силнм Турака бмли, и често ст> нвима чаркали се. но поредг. свега тога прилично жнвовали. У оно време особито се говорило. да е калвинскш епископг. ТекЈи roHio нашу цркву. Осимг, србскогљ граничарскогЂ жителвства бмло е јоште у оно време у нашои вароши неколико кућа благородника. кои су у сусћдству свон села имали и овде зиму проводили, а"исто тако бмло е и неколико грчки ФамилЈн, кое су се, као обмчно. сљ трговиномт, занимале. Садг> се навршу(-: двеста година, како е кннзт. ЕрделћСкЈи едногг. нослапнка свогђ шилдо у Цари градљ; и будући да е болћга ycnhxa ради — тако се говорило — волео придобити пашу Темишварскогђ и ВеоградскогЂ . то е оваи посланикћ. ма да му е иначе сћ неруке бмло преко наши предћла v Цариградг. ићи. овуда имао проћи. За оваи пролазакг. посланика дознали су грци, и уедно се разпрострео бмо гласг., да таи посланикг. Hie нико друг !и но злоразглашенми гонителБ наше вере. епископт. Teitifi. Нашн мили предци уН—Б . . . исто су се тако радо разговарали о новостима као и мм нб Ј ови достоини потомци ; но они су онда бмли, нећу рећи. побожн1 - и , али за веру већма занешени. Ст> тога долазакг. Т е к i л, тога као што су га онда звали, „калвинскогг. чудовишта," здраво е духове целога житгелБСтва занимао-

Три девоике, лепе као уписане, сеђаху едномг. заедно, и разговараху се о „калвинскомг. чудовишту." Сзе три биаху пр1нтелБице, и све три су имале младоженк*, то естБ, свака свога . ерг. иначе небм бмле пр1ателБице. бдна се звала Arania, друга Живана а трећа Кр уна. Нетребс пустити „чудовиште" да главу изнесе изћ Н—Б . . . ! " рекне Arania: „Докле годг. е онч> и:ивг> живиће и аветБ калвинства. и неће престати пропастБ распростирати." ,,Да," викне Живана, „ко нТ.га уплћска, пожнћће велику славу одт> целе свете цркве и одт> Бога награ"ду !" „Да оће." упадне Круна у речг,. „о,да оће у нашу варошБ да дође! морао бм одт> руке мога драгог1: поганути." „Пмтан!. е," рекне Arania „бмли твои драгји имао одвагкности за такво гоначко дћло. Мои 6bi, само да намигнемт., мачт> потегао, и „чудовиште" стропоштго." „Немоите се обадве тако разметати !" рекне Жкван а : „Та мои драп'и е наиачји одг. CBiio. Hie ли онт> већт> у рату бмо као капетанг.." И кадт> бм му л заполедила А а Пашу будимскогт> усредт> нћговогт. двора изсече, онт> бм отишао. Нерадуите се башт> тако млого CBoioH слави." Докт. су се iomi. девоике о слави свађале, подигне се жестокш топотг. трчећи кона на сокаку одб стране каnie. Све три девоике потрче таки кт. прозору. Наполго бмлше страовита непогода: киша е потокомт. текла. Олуина терала е кишу на куће и прозоре. „О смилуи се Боже!" повикне Круна/.,Ко ioihtt> и при оваквомг. времену путуе . таи доиста непутуе збогт> задоволБства." „Тога мора гонити велика нужда !" рекне Arania. „Или зла совћстБ !" придода Жикана. Преко пута предт> гостшницомт. кодт> Зеленогт> венца, зауставе се тринаестт, господара на конго, и брзо cauie. Дванаестт. одт> нби остану кодт> конн, тринаестми у белимт> алБинама уђе у кућу. Наскоро дође