Шумадинка

угостите.ш са слугама. Конк.и буду у шталу, а господа Предг. зору рано брзо оду дал S,. при бзри и непоу гостшницу уведени. Макарћ да е киша падала, народљ годи. дванаест^ странм гостјго. Тринаестми лежаше мрсе нагомилао 6bio у сокаку. да види стране конанике и тавг. у кревету, лливашћн у CBoiofi ирви. Имао е трн конћ. Иаилепшш конб бмо е белогљ господина : то 6w- смртне ране . Иико nie знао ' казатп, ко е онв; „о уголше белнцЋ ct богатимљ такумомљ. стителћ увераваиЈе, да то Hi« посланикв; а нмао е пра„Кадв 6bJ то бмло „чудовиште!'' повичу три девои- во > u Р' 13 Гекји отишао е бмо у Цариградг,. !\1ртвми ке, чимб се ct прозора окренуше , забленувгии се е- гостљ буде тогљ истогђ дана саранћнт,. али не у гроблго, дна у другу. у освећенои землии, ct косгима осталм храстЈана, него . т „ ■ као мнимми безбожникг., нз b христ!анске л:обави кодћ У то загугние оасаушци. t ле . три младожен), де- , . ,, ; r « « вешала, оезг. звона и опела. вонка yl)y унутра. „Знате ли" вакне еданљ , „да е „чу-

Међутимг. три невесте очекивачу у сграу долазакг. свои лшбезника; да имг. сладку на^раду даду. Но они недођоше. Они иошлк) да ifi траже по овимг. улицама и кућама; али нби одг. поноћи нико више видјо nie. Нн caMb угостител1>, ни нl.roea <кена, ни слуге нк Стра и Р адост& обузме д -воике. Опетх, стану една слушкинI, нису знали казаги, куда су они отишли, ни шта се сг> нвима догодило.

довиште" у нашои варооЈи." „То бм згода бмла 1" рекне другш. „Дугачк1и и мршавмп господинљ убелои алћини изгледа врло мргоданв!" викие rpehiS.

у другу оленути, и као да говораху очима, и да се разумеваху. Наеданпут!, пруже една другои руке , и рекну : „Дакле, нека буде I некг, буде ! Све три заеднички." ПоTOMb пусге руке, окренувши се свака своме младоже HbH . Arania проговори своие: „Ако мои драгји „калвинско чудовишге" из^ наше aapoiiiu живо пусти, нволим!, скочити у воду него могв драгогв бмги закона жена. Гако M.i Djrb iioviorao и HkroBii светци." iiS л в а н а pe.tue своие: „Аио мои драгји пусти „калвинско чудовшлгЈ - , да ову ho I il . лреживи, а ћу лре омртв, него могћ драгогБ полнјоитн , и мои дpariii иека довека узалуд-b свадоу чека. Тако м t Богг. ломогао и н I .i ob ri светци К.руна roBopauie своме : „Кл;очв кг> Moiofi нзвесгнои ода.1 nani.iii, е ti.jry6iii.ibj а ко сугра недонесе мои драги1 евои убо;г.1ми nait, лураурно црвенв одг, крви „чудовишта." Три младожен!, уплаше се; али onerb брзо дођу ki, себи, гледашћи лепе девоике дра;кестн!с него игдапредг, нвниа стоеће и одговорв очекушће. Ниеданв нехтеде заостаги; свакји е хтео лрвми жарв свое лшбовн шнач • Kinib дL.iovii, засведочити. Дакле o6ehaio, да „чудовиште" неће више угледати сунца. Они се опросте Cb невестама, кое садв веселе остану заедно, брблајоћи о вечнои слави свои лшбезника,; о н!,инои храбрости и нћжности. Три пакљ младића договоре се, оду одма у гостшницу кодв Зеле н огђ в е н ц а, заишгу пити, у разговору распмташ за стране, и коб е посланик!,. гди спава, и има ли лепу собу. Но они сви познавали су добро сванш буџакг, те куће. И пјинчили с у до неко доба ноћи.

То олечали горко сироте девоике, кое су се плачући данв и Hohb, каале, што су онако злочину заповестЈ, издале верними и краснимв лшдима. Наивише е адиковала погаино дражестна Круна, epj, е она прва опасанi, лланч. протнвi, живота ..чудовишта" своимв другарицама обавила Два дана прођоше већв одв несреОне ноћи, н rpehifi скоро, — а вевесте, и опечалћни родп ге.и.и иезнађаху ioiiiri, ништа о судбини младића. На врага Крунина неко иуцне, унугра уђе еданв отл1 liHb човекв н упмта за девоику, кон иоредв отца н матере сеђаше. Странацв преда лисмо, кое е npmiio на луту одљ некогљ младића, и обећао предати га. О, како се o^b радости препаде Круна! Писмо е бмло одг, HiiHorb млад^^женћ. (продужиће се^ Д о га а i» i и т к а т о р b. Г а з д а. Бога ти Петре, види ли тм оне амове, што а пазарн са нашимв комшјомв ; Јлта велишт,. оће ли бмти за нашега ђогата доста велики? С л у г а. Пра во да ти кажемт. газда. они су амовн мали и cacBHUb као за тебе. тако имућногв и личногг, човека просто рађени; но 6o.iS', бм бмло, да узмешг, оне , што си пре погађао ; цена иић е нрилична, а бмли бм за тебе таман!,, као што вали.

€ Т Р .4 И Е Н О В О С Т 11

Т ј р с к i. У Цариграду 27. Ш.ив. Кнвзг. Калнмахи опплао е као посланикг. Typcniii при avcTpiiictsoub двору у Бе ri> на свое опредћленЈ,

Францускш и opaficKifi комисарг. за конФеренц!е о подунавскимћ кнджествама eehb су приспћли у Цариградв .