Шумадинка

У Бђограду 30. Августа. 185 6.

ШУ1НАДИНЕА, ЛИСТЂ ЗА s, т& м У ^мредникЂ и издавате-it Лгобомирљ 51. Нснадопић%.

-ут Оваи листт. из.1ази у Вторникт. и ЧетвртакЂ на по табака , а у Суботу на табаку. Ц-ћна му е ~\Г т ДД ^ Ј ' ' за три wic. 5, а за no.ia године 10. цванц. За огласе n.iaKa се одг. врсте 5 краиц. за трипутљ. •/»=

Ш р т в м и Г о е т љ. (Продужено) „Шта е Лепосави, шта iofi Фали? запмта e господарљ М и р ков и ћ -b. — Поверенћ према теби и мени изђ превелике лгобави нрема своимтј родителвима. „Тандара мандара! Мамо, ти оиетљ нешто за леђима држишт>. К)че е имала главоболго, а данасљ нема поверенн." — Она се плаши, да тебе не разсрди, па се зато разболела. „Ето е садт. опет-в." — Она се бои, да ћешт> е натерати да пође за младоп, Петловића, ако га она и небБ1 хтела. „Та она га Hie јоште ни видила." — Она 6w волела, да га иикадЂ и невиди. Нћно се срце већт> решило. Она и М иланг волу се. Тн си то одавно могао приметити. „Стои!" повиче господарЂ Мирковићљ, и спусти чашу сг> кафомљ на асталтћ ; проиисли се, узме опетт> чашу и рекне: „далћ.?" — Шта далћ? Да tw морашљ предосторожанг. бмти, да са прстеномЂ неиташт>. ако нежелишЋ безЋ нужде неволго и несрећу причинити. Могуће е, да ће се Л епосави младми Петловићљ, само ако се увери. да iofi га нећемо наметнути, мало помало и допасти. Могуће е , да ће командантЂ премештенљ 6 бјти у друпи гарнизонљ. да ће удаленћ и време прву страстл ослабити, . . . . па после „Тако е! И д башљ тако мислимљ. Л ћу писати нћговомЂ Генералу, па аид' сћ нбимђ у другш гарнизонљ. До триста врага, та валвда Лепосава неће хтети, да буде сирота капетаница? Писаћу првомх. поШтомљ. То е ђаволскји посао!

Садг. е госпон Мирковићка путљ утрла. Наравно да е бмло живога разговора; господарљ М и р к ов и ћ г. протутнви мало по свомђ обичаго, и доста решително изкаже свого волго; но ипакт> придода, да валн предосторожно поступати, да невалн буицу насапомљ зауставллти, нитг. каквои страсти насилна правила npoписивати; М и л а н а вала лепимч, начиномт, изт. Н — Б . уклонити, а склоности Лепосавинои лвно се непротивити, како 6 б 1 се она поублажила; и тако се мора цћли непримћтно примицати. „При свему томе ово е велика будалаштина!" рекне господарт. Мирковићт. лготито. То е исто рекао и кадт. cect Лепоса в о м т>у четир -б ока разговорш. „Видишт." говораше ioR, „ти си раз}мна девоичица, па нетреба да се као каква гуска залетишт., Што му драго, небранимт., волите се, али само на свадбу немислите! О дђ тога нема ништа. Т б ! си ioniT. вр.10 млада. Невала текБ спртлатн! Познаи више лгод!и. Свако има свого добру страну. Затимт. мб! С ли, шта теби приличи. Гледаи да познашг. младогт. Петловића; недопадне л' ти ce, безг. трага сг. нБИме. Н те нећу ни на што натеривати; али нећу ни себе ни на што натеривати." И тако се опетт. поврати спокоиство у породицу, и подт. мудримтБ руководствомг. rocnoe Мирковићке преобрати се претећа бура у мирнБ1и, мутнми кишовиТБ1И данљ. Стара ведрина, колико е само могло бмти, опетт> се поврати, и све опетт. узе обичнБ1и свои токт .. Л еп о с а в а савршено успокоена, благодарила е Богу, што се и толико успћло, и ст. пунБЈмг. повћренћмг. на нћга надала се болћмг>. Сг. поузданћмт. очекивао е и rocnoдарг. Мирковићт, по CBoioft мисли болћ. Мило му е 6bi .io, што е Лепосава опетг. весела , и засадг. окане се оне намере, да Генералу пише. Госпоа Мирковићка, коа е еднакомг. нћжности и мужа и кћерг. обимала, мало се надала. мало се боала; она сву ту стварв остави бож!емг> промислу. Милана е као посинка радо имала; али iofi е и младБЈи Петловићг> Mio 6Б10, кое збогг. услуга, кое пакт> збогт> тога, што га е нћнт. мужг« волео. Она е само желила срећу свое кћери. па чЈомг> то рукомг> 6 б 1 ло, да 6 б 1 ло