Шумадинка

XII.

„А хћ сироиа М и .i а н г>!" рече Лепосава у Неделго над-в се ст. матеромљ изт. цриве вратииа, и разговаранзћи се сћ нвоме у топлои соби кодг. прозора седила , и на пусте улице погледа-ia, како буица одг. кише преко калдрме шушти: „Само садв да Hie на нуту! Досадг. е бмло наилепше време за путованћ. садг. кадг. е онб отишао, мораде настати наигоре." -— Воиникљ треба, да може свашта подносити! одговори госпон Мирковићка. И ако ммслишт. за воиника поћи, то се зарана навикни на ммсао, да е твои мужт. Bbiuie царевг. него твои, да вмше мора имати у очима чес .тб него лгобавћ, кћ томе да е више у стану него код -b куће, и да воиника сто смртји очекуе, докг. друге лнзде само една смртв вреба. Зато л неби пошла никадг> за воиника. „Али погледаите наполћ мати, како олуи бесни, како 6 небо црно! Гледаите колика туча са кишомђ пада !" Госпон Мирковићка насмее се, ерг. се нечега сетила, о чему сг. почетка Hie знала, да ли да iofi саоб. шти или да прећути. Напоследакг. рекне : „Л е п о с аво ! Знашг. ли тм, да е данасг. прва недела божићнћгљ поста, кадг. треба да почне влада мртвога госта. Чини ми се, да онаи раскалашнми принцг. свакадг. са буромг. долази. „Мати, н бм се обкладала, да ће оваи плгосакг. задати смртнБЈИ стра нашимг. варошанима. Можда они ioiui. у средг. подне заклгочаваго врата, да имг. дуга аBeTt. са бледимг. лицемг. у кућу неуђе." У таи ма брзо у собу уђе господарг. Мирковић в, гласно али врло чудновато смешпи се ; чудновато зоогг. тога, што се Hie могло разликовати , да ли се одб срца ил' преко срца смее. „Будалаштина и прочаа !" повикне господарг. Мирковићг.: „Мамо иди у куину те умири девоике , ерг> ће

| иначе турити печену рибу у чорбу, чорбу у пребранацг., а пребранацг. у ренг.," „А шта е то ?" запмта зачуђена госпон М и р к овићка. „Зарг. незнате? Цела варошћ говори , да е мртвми гостг. дошао. Два моа грошићара дотрчаше ми у канцеларјго безг. душе, и мокри као мишеви, и нриповедише ми, што су нг>и.ма већг. на десетг. места приповедали. Нохтеднемг. ни речи чути о коекаквимг. саннрјнма; прођемг. поредг. куински врата ; девоике дигле ларму унутри fl завиримг. да видимг. шта е; а оне будале дрекну , угледавши мого црну пароку, и побегну у едно ћоше , ммслећи , да сам& л мртвми гостб . всте ли полудиле? повичемг.. — Ахг. Боже, рекне Ката, нећу да лажемг. господару, н самг. се страшно уплашила 1ошг> ми колена дркћу. Управо небм требало да се стидимг., што сам!. се Максиму K04iamy обећала, да ћу за нћга поћи. Али како ми е садг., волела бм да Максима у MOMb животу видила нисамв. — Тако ндиковаше Ката, и хтевши сузе обрисати , кое су ioB одг. стра удариле бмле, упусти таву са прженомг. рибомћ , те се ова сва у пепео проспе. К) л а седи за огнвиштемг., заклонила се кецелћомг. и плаче. Стара незлобива М а р а са свои педесетг. година, такође упрепашћена изгледа, и заиста се посече по прстима са куинскимг. ножемљ. хотећи га убрисати." „Нисамћ ли погодила мати ?" повиче Лепосава, сладко смегоћи се. „Иди у куину мамо, те умири слушкинћ!" настави господарг. Мирковићг.: „Иначе ће прво ђаволство мртвогг. iiiuid у Н—Б . . . бнти, што ћемо башг. у неделго безг. ручка остати. (продужиће се)

ДОМАћЕ и СТРАНЕ НОВОСТИ.

С Р Б 1 Л. У Београду 30. Августа. Данасг. е црквено прославлћнг> имен-данг> Светлога Кназа нашегг.. Премда се оваи данг> несматра као заповеднми празникЂ, као данљ рођени Нћгове Светлости, опетт. е зато на Божественои литург1и саборна црква пуна бмла. Осимг. r. Митрополита, наши великодостоиника и осталм чиновника , бмо е на литургји и г. ц. к. AycTpiScKifi ГенералнБ1Н Конзулг> са свов два сина. БогослуженЈе заклгочено е сг> долгоденств1'емг> Светломе Кназу, после чега ишло се у дворг> на честитанћ. У Београду 30. Августа Француск1и иаробродг> „Л1оне", кои се збогг> мале воде nie могао вратити са свога проматрагоћегг. путованн уза Саву, приспћо е овм дана срећно у Шабацг>; и будући е на горнБои Сави већг> дошла вод^, то се надамо, да ће до кои данг> и овамо у Београдг. стићи. У М а ч в и 22. Августа. Обштине Среза Мачванскогг. као да су се зарекле да се у свакои одг. иби школа завести мора. До ове године имао е Срезг. Мач-

ванскји 13 школа , што е заиста за еданг> срезг. доста. Међутимг. нје остало на томг.. Ове године и обштина Липолишка , увћрена да се безг. школа и науке у садашнћмг. времену неможе напредовати, постарала се своиски, нежалећи ни труда ни трошка, те е у средини своiofi завела и подигла школу. И тако сада имамо 14 школа у Срезу Мачванскомг.! У прошавшш четвртакг. т. е. 16. ов. м. чинћно е населћ и освештенћ новозавег, дене школе Липолишке , гди е одг. двоице мћстнм свештеника у присутетву целе обштине водоосвећенћ свршено. Лепо е бмло видити , како е цела обштина са стархопочитанћмг. и одушевленћмг> участвовала у овои CBoiofi светковини. Приликомг> овогг> малогг> торжества изговорш е еданг> одг> мћстнм rr. свештеника кратко но нсно слово, у комг> е представ1о негдашнћ и саданћ стаCp6ie, и v комг> е обштина опоменута, да ништа нештеди и нежали што се школе и науке чите.— Овомг. приликомг> неможемо пропустити, да авну благодарноетч.