Шумадинка

538

доста за ове Турке, еамо старешине нема." -— Н одма DOiu .vLMb за оне четири кумпаше, иое су на одморљ отишле, и скупимЋ, и близо Добраве дођемо, пак!> ћемо преко Карне навише, а.ш дотрча еданљ Србинљ на кон:о и каже да дођоше Турци у Шабац-b, уђоше у градљ и л — вели — едва утеко. Л одреднмљ две кунпаше да чувамо hynpiio на Добравн кодђ Крнуле, а две да пошлћмт. на великш одђ Шабца друмЂ, да и ону hynpiio кодђ Мрђеновца чувамо, и одатле пишеип> стрицу на ВрачарЋ, да су Турци у ШабацЂ ушли. Ваређугоћи а воиску на ћуnpie, сатЂли два ли прођу, а.п, ето ти двоице на конх,ма иду, и кажу ми да се само два сата задрнгавашеТур' ци у граду , пакћ се опетљ натраг-i, вратише и одоше крозљ Китогћ . Н са оно 4 кумпан1е кренемт. се npei;o Карне и дођем1> на Ново Село код-i, Дрине , дозовем-h и ону са CiiviHiia брда воиску , добро се извћстимг. да е Мусага — кога с»:о у Априлу месецу изљ Шабца у Београдг. сатерали — преко Зем.уна отишао у Босну, самовол1,нике поку nio и увребао, крадол1Ћ прошао исподђ наше воиске, дошао у Шабацљ, изкопао свое новце, натоварјо и одма побегао натрагг. у Босну; кагку, да е имао сто ока дуката. Однсо сто ока дуката, у Шабцу на баиру одсћкао 70 глава . ербо се нико nie надао , и онда су посћкли Радомира, отца Павла Радомировића, то е бмло (ј. Августа 1804 с год. лицемт, на Преобрагкете. (ЗаборавЈо caMi, казати: како е дошао ЦрнБ1и ђорђе са Пожаревца са прочима, одма ђорђе ћурчЈн зовне: ко е ћурчинацг. аиде за мномђ ! накупи 10—15-ли безкућаца, удари у Грабовацт. валКвскЈи, noapa едант, дућант. рубе некога ђорђа Mauapa и однесе. и тако све узгре дг. зулумг, е чиш'о до Мачве , по Мачвп ода и изтражуе гди што турско да нађе. Узме у свого руку Митровач^у скелу, намћсти свога брата на скели, скеларину наплаћуе себи. Млого пута бмо е опоминнтђ одг, Црнога 1)орђа и одт> cniro , да се тога прође и на ЈВрачарг. у воиску дође ; но бадава, онг, вели : Д границу чувамг., одђ скеле новце за џебану даемЂ. А нигди се сђ Турцима nie no6io. Iiyp4ia бмо е изг. Босута нКмачкога.) Како casifc а са Добраве hbio стрицу да су Турци у ШабацЂ дошли , и онђ и кнеЗЂ Сима сђ воискомђ поитаго, и кадЂ чуго да самв д на Новомђ Селу, тамо дођу. Н еамо еданЂ данћ будемЂ сђ нђимз , пакЂ ми кагку : да идемг, на КрачарЂ, а они други трећи-ли данЂ y6iro ћурчјго и нКгово друштво. Л кадЂ дођемЂ на ВрачарЂ искамг, новаца одђ Ннна, вели — немамЂ, итти одђ Црнога ђорђа. а онђ каже докђ дође Иковђ и Сима. — Сви веле : иди шта чекашЂ? а ни еданћ недае паре. Но а кадг, самв отишао до куће да се спремимЂ, понео само двеста петдесетЂ дуката свои собственш, али е то мало за великш пут&. Наипосле пмтамЂ н Чардак.пе колико наиманћ за таи пУтђ може битн доста . ербо и нисам& никудЂ одђ Сараева далћ путовао. Ohi вели: може 300 дуката; кажемЂ н нћму : да н имамЂ 250 : а колико онђ има, пакЂ да идемо: а 1ова ПротићЂ трговацг, е , понеће за се што му треба. — Чардак.па каже : ,Н немамЂ bw ше него osbi 11 Форинтји ц ову пушку, но даи ишти 10штђ ако даду, ако-ли недаду да идемо и са то 250, пакг, докле дођемо; Русн поповима добро дћле, просићемо." Заречемо се башЂ да пођемо, па макарЂ недошли више,

ако гди и погинемо , доста е браће и на Врачару погинуло за свои родЂ. СадЂ тога дана дотера Стева ЖивковићЂ џебану и сви се састанемо кодг, ЦрногЂ ђорћа, и опетЂ о путу и трошку поменемо. ГоснодарЂ ђорђе каже : коекуда, д самг. нри путу ( чини ми се кући е полаз!о) , но ито Лкова и Симе и Ннка, нека вамг, даду две три хилпде гроша пакЂ идите. — Видимо да е мало, али пгга ћемо и то кабулимо. СадЂ са ЖивковићемЂ уговоримо, у кои ће дзнђ послати намЂ чамацЂ и возаре, кое смо му одавно наручили да буде готовђ кадЂ заиштемо. Стева се обећа послати намЂ , ioi'-те каже; п н ћу на другомЂ чамцу потератк нешто олова да продамЂ у Адакале, и тако ћемо крозЂ ђердат, заедно проћи. Помози Боже , рекосмо мн , то е ioiim, бол(, , ербо Mbi и онако нисмо ђердапу вћшти. СадЂ пишемо Миленку да otu, пише 1ови Протићу, у кои ће нвсђ данЂ чекати у Раму на Дунаву. Дође уреченми данЂ за полазакг,, и дође и чамац-i, са три возара. КажемЂ а садЂ Лкову да е дошао чамацЂ и заиштемЂ новаца, онђ ми кагке: Иди Сими нека онђ даде: одемЂ Сими, иди каже Катићу не.«а онђ даде, i. тако самг. ишао свакомЂ по двапутЂ , и бапп, ни еданЂ ни грошића. fl наипосле дођемг. онако лготитђ нашемЂ чадору; зовнемЂ попа Симу , и мало за кућу наручимг,, па онда узиемЂ прошекји, кон су одавно била готова, и рекнемЂ моме стрицу Дкову: Сђ 6 огомђ остаи! — „ЗарЂ — вели доиста оде?" — Одо у име Бога. ,,А дадоше ли ти новаца?" упшта ме дал1. „Дадоше колико и ти, " одговоримЂ а. Онг, на то рече: сгани мало! и даде ми 50. дуката. fi зовнемЂ Чардак-iiro н у два сата ноћи 1. Септембра месеца 1804. год. на Сави више Топчгдера у чамацх. с1.днемг,, и рекнемг,: Сђ Богомђ землво и завичаго, већЂ у тебе л-ли доћи , а-ли недоћи!" И тако возари повезу живо, покраи Беогрг»да прођемо н свуноћ-. путуемо низђ ДунавЂ, а кадг, свану требало бм штогодђ ести; садЂ се нема шта, ербо у хитнби ништа спремили нисмо. Пође и Ган НиколаевнћЂ сђ нама, и самЂ незнамЂ зашто е пошао. Дођемо у Смедерево, гди иза- ч ђемо u н и Чардак.пн, оба да што купимо за e.io. Шт а ћемо наћи? сира, леба и грожђа. КадЂ сћднемо опетЂ у чамацЂ, онда се сћтимо како смо паметнч, идемо у Pocito а изађосмо међу Турке; видимо нашу пачетЂ, али су Турци 1 оштђ луђи, зашто насг, непмташ куда ћемо? — Повичемо на возаре да брже возе да из макн емо Тако низђ Дунавг, путуемо до Рама. СадЂ незнамЂ или онаи првми или другш дзнђ возилн смо се у захождешго сунца поредг, Рама близу крал; докђ ето изђ куће човекЂ сиђе поближе Дунаву , запита ч1и е чамацЂ; возарЂ одговори: нашт, е. Онђ кадЂ насЂ добро разгледа, повика: гони чамацг, краго. Mu изађемо изг, чамца; и назовемо му добро ваче. Онђ полако одговори : Богћ вамЂ добро дао мои сопутн ици. И по томе нознамЂ, да е то 1ова ПротићЂ, и одговоримЂ: Болбн.мђ дошли, ако си ти онаи кога ми тражимо? — Каже: Л самЂ, и полгобимо се, н му кажемЂ З а Чардаклјго да намЂ е то TpehiK другљ, и одемо по томђ у конакЂ, гди се добро на вечери почастимо и у здравл1> н за срећна пута, и по доста пути' HariieMO. (продужиће се.)