Шумадинка

I |> т it м т Г о е т ћ. (ПродуженоЈ Лепосава одскакуће смегоћи се у куину и повикне : „Та ваивда иаит. неће башг. то.жку пакостх, учинити !'■ „То су' ; , рече господарљ Мирковић б „краснн п.1одови суевћрјн и пучке мудрости. Све е пучка мудроста одоз^-о до доле, одђ ko^iama до министра! Тако е, вичу на просвету чиновници и свештеннци, бабице и проФесори, таини советници и таини ласкателви, и веле, да она производи непослушностБ, невћр1е, и буну , naiti. оћеш да народЂ опетЂ у стару глупоств поврате! До врага ! сћ тешкомЂ мукомљ дато едну краицар}- за поболљшанћ училишта, али -тилЈоне троше на воиску, и на разкошностБ; паметнимт, лшдша запушаваго уста , али ко проповеда несмисленостБ, пузенћ и унБиванћ, тога радо имаго , обасиплш га титулама и почестима. Ето намт, садт.. Cyenl.pie и горе и доле. Прва недела поста, зимно време — поглед', будале кр^ш се у буџаке и крсте се; ммсле да е мртвми гостг. произвео ову неделг,ну кишу и прочан." Госпон М и р к о в и ћ is а тихо се насмее и рекне : „Тато, немои се тако жестити, немои се тако лштити ! Та nie вредно да се тога ради лготишђ." — Hie вредно ? та и сама е твон вера црвлЈ.ива. Мамо ! Немои ми суевћрје браннти ! Л ћу, кад -Б умремБ, десетБ илада Форинтш остапити единствено на то. да се плаћа учителБ. кои ће деци читатн Доситен. коићеучити здравми разум-b. Ко таква безз 7 мна уображена о аветиннма, ђаволима, и мртвБшв гостима трпити може, таи таиође трпитп мозке,. и да цеп cpptt , « днч чулницл, а ка држава гнбиздо рсбока буде, у коМе една половина народа скотски робовати, а друга са пушкама и топовима подчинћне у узди дрикати мора." „Но, но, во, тато. кудг. си се заукао?" — Проклего нека е cyeei.pij! Али. л добро видимђ, лшди га оће. Само дела тако ; то Е н r л е з и и трагке ; што е луђш народљ, тимђ насЂ лакше цеде. Неће никако пре болћ 6 бјти, докђ опетг. какавт. Бонапарта са гвозденимЋ прутићемБ недође и будале памети ненаучи." Докг. е господарљ Мирковићљ све тако у подпунои озбилБности праскао, и докј, е нагло по соби тамо амо одао и покадкадт, застаикивао , уђе полако н!.говђ КНБИГОВОДИТеЛБ. „Заиста е тако господару." — Шта е заиста тако? „О нђ е зацело дошао, и стао у ка«ани кодђ црногђ крст а." — Ко е стао кодђ прногђ крста? „Мртвши гостђ." — Будалаштина! Зарт. ви као разуманЂ човекЂ морате све веровати, uito вамЂ бабе приповедаго? „Али мое очи нису бабе. fl сзмб изђ лгобопБ1ТС ,тва ишао до црногђ крста; господинђ судеискји писарЂ 6bio е, тако рећи. мои друп,. Мн заиштемо. тако рећи, вента ради, по чашу шлБвовице. Ту е онђ сед10." — Шта?

Н самБ га одма познао. Чини ми се, да га е познао и каФеџ!д. 6рЋ кадЂ е пошао на по.гћ окрену се уполакЂ господину писару, разрогачи очи,развуче устне и подиже обрве, као да 6bi хтео, тако рећи, наговестити, да онаи, што ту седи, немисли нимало на добро." — ЛакрдЈи мачакЂ. „ Капицјн, кон га е iouiTe на варошкои Kanin познао, дошао е и hbio е за нћга полицаго. Капиџ1л намЂ е то казао кадЂ смо се одђ црногЂ крста враћали." — Капиџји е суевћрна будала; требало i'i.i да се стиди свое лудор^е. „Тако е, али веруите ми, ако то nie мртвми гостљ а оно е нпговђ близнацЂ. Бледолице. О дђ главе до пете ЦР нђ као гавранЂ. СтасЂ, четири до петЂ аршина дугЂ. Трострукш златанЂ ланацЂ преко npciro на џепномЂ сату. На прстима блистак>ће се брилјннтно прстенћ. Прекрасна кола. Само за nhra наимлћни поштански к онби ." ГосподарЂ МирковићЂ гледао е кнБиговодитела дуго са укоченимЂ погледомЂ, у комђ се, као што се чинило, борило неверованћ са чудносћу посла; напослКдакЂ насмее се гласно и врло нко, и повикне: „Да ли' ђаво тера сђ нама шалу, те е таи башЂ нрве неделћ божићнћгЂ носта морао доћи." „И башЂ кадЂ е црква пустила", рекне кнбиговоди телв, „башЂ кадЂ е светЂ са сокака бегао, и кадЂ су ветарЂ и киша, тако рећи, наиунгаснЈе беслили." „Како се зове таи странацЂ?" запв1та господарЂ „Ние ми познато" одговори кнБИговодителБ, „али, таи се наипосле прозива како му е волн. ЧасЂ се зове господинђ ГробанићЂ, а часЂ гроФЂ К р с т ач и ћ ђ. fl чисто, тако рећи, сумнамЂ, што е онђ ба шђ кодђ црногЂ крста стао. Чини ми се , да га е име примамило. ^ ГосподарЂ МирковићЂ позадуго е ћутао, и сасвимђ озбилно размишлавао; напоследакЂ протре се по челу и рекне: „То nie ништа, до голбји случаи, особита игра OKo.iHOCTifi. Немоите мислити на мртвогЂ госта и томе подобна. Лакрдја! Али е опетЂ чуданЂ случаи? врло лудђ догађаи. БашЂ прве неделћ поста, при наиушаснјои непогоди, дугачакЂ, црнЂ, бледЂ, сђ прстенћмЂ, сђ пратнБомЂ , — н iin речи небш веровао, мои господару, да bbi нисте разуманЂ човекЂ. Али непримите ми за зло. вш сте слушали причу о мртвомЂ госту, видили сте едногЂ странца у црннмЂ алБинама , те вамЂ се одма безбожна сила уображаванн разпалила и допунила оно, iiito е шшђ оскудћвало." Притоме остане. ГосподарЂ МирковићЂ Hie се дао ни осолити. XIII. МртвБШ гостђ постане предметЂ разговора при ручку и вечери. СветЂ се радовао што ће наскоро вмше о нКму дознати, и на данашнћмЂ селу кодђ градоначалника савршено се о странцу известити, ако и не званично одђ градоначалника. а оно одђ госпое градоначалнико■у -